31. decembar 2020.31. dec 2020.
Foto: pixaby

Foto: pixaby

Sećanje na Božić

Dom, porodica, blagoslov

“Čovek proputuje svet u potrazi za onim što mu je potrebno, a onda se vrati kući i pronađe upravo to što je tražio.” Džordž Mur
Praznici su blizu, vreme radosti, sreće i najlepših uspomena posebno za najmlađe. Brige i problemi nažalost ne poznaju doba godine, ali oni stariji imaju važnu obavezu da ne dozvole da bilo šta pokvari ove jedinstvene dane. Mališani su već poželeli najiskrenije želje drugarima širom sveta, rečima, pesmom, mislima, poljupcima, stariji treba da budu vetar koji će te želje odneti na sve adrese naše planete, kao što je bilo u danima njihovog detinjstva. Dobrota samo treba da se neguje, mržnja se seje, gaji, podstiče. Jasno je šta je lakše, bolje, jednostavnije. Za neke čarolije uvek je pravo vreme. Sigurno svako od nas čuva sećanje na neki poseban dan, događaj, praznik iz detinjstva. U duhu najlepših slika iz perioda bezbrižnosti sa vama delimo segmente dragocenih emocija i sećanja.
Danas je malo onih koji pamte predratne godine, međutim kod živih, praznične uspomene iz tridesetih i početka četrdesetih sijaju najblaženijim sjajem, te se jasno u sećanjima vide detalji. Pripoveda se danas o prošlosti, onoj koju su naši stari živeli.

-Pre rata božićne praznike sam uvek provodila na selu, kod dede. Nedavno je bila emisija u kojoj su predstavljali proslavu nekada i sve sam znala unapred, jer to je deo mog detinjstva. Deda bi ustajao u zoru, odlazio u šumu da iseče badnjak, unosio pečenicu kako običaj nalaže. Zamislite planinsko selo podno Zlatibora koliko je moglo biti hladno u januaru, ali nema tog minusa koji bi nešto poremetio. Na Badnje veče bi nas čekala slama, sva deca u porodici su tu da pijuču, a na jutro najradosnijeg praznika, uz sve pomenuto, stizao bi položajnik. Čujemo da neko kuca i onda se začuje duboki glas „Hristos se rodi“. Sve je lepo, ali ništa ne može da se poredi sa uzbuđenjem kada sednemo za trpezu, a baka deli česnicu, pitanje svih pitanja je gde je novčić? – sećala se posebnih trenutaka detinjstva baka Soja.

Pedesetih se još država oporavljala, konsolidovala, a nemaština je mučila mnoge, ipak, kada dođe praznik radosti, stariji su osećali potrebu da na trenutak nadmudre sve probleme, posebno da ih odvoje od najmlađih.

-Kao i za novogodišnju noć, sestra i ja smo bili uzbuđeni i pred spavanje u noći između Badnje večeri i Božića. Znali smo da će tokom noći doći Božić bata čije darove ćemo naći kada ustanemo. Nismo bili imućna porodica, ali je to najmanje važno, radovali smo se svemu, za nas je bio poseban trenutak. Od onoga što smo imali majka je znala da napravi pravu gozbu. Sreća se slivala u trenutak kada gledamo u svoje parče česnice i tražimo novčić. Zavideli smo onome kod koga bude. Često je bio sneg pa bi izlazili u zajedničko dvorište, na grudvanje ili se prošetali po svežem vazduhu – vratio se u prošlost naš sugrađanin Jova.

O belom Božiću mladi snevaju, već dugo snega ni na vidiku, a nekada pahulje i najradosniji praznik behu neodvojiv tandem u šestoj i sedmoj deceniji prethodnog veka.

-Zauvek ću pamtiti božićne snegove, odnosno beli pokrivač koji nikada nije izostao. Ustajali bi nešto ranije i ubrzo se spremali za odlazak kod tetke, malo van grada, na svečani ručak. Nekada bi decu otac vukao na sankama, a češće bi šetali tih nekoliko kilometara. Uvek je bilo hladno, nosići nam pocrvene, a svuda oko nas snežna belina. Pejzaž kao na čestitkama. Jedne godine su tu pahulje, druge nisu, ali sneg je neizostavan. Kod tetke nas decu najpre dočeka slama ispod stola sa bombonama, orasima, sitnim novcem, malo se igramo tu dok postave sto za svečani ručak. U memoriji mi je Božić kao praznik kada smo svi zajedno i raspoloženi. Znali smo i onda da nije baš sve potaman, ali ne valja za Božić biti mrgud, da ne bi bio cele godine – oživela je uspomene za vas Mara.

Mnogo običaja nije moguće preneti na gradsko područje, ali se modifikuju koliko je moguće. Položajnik nije baš putnik namernik koji svraća u avliju, već dete iz komšiluka višespratnice. To ume biti posebna čast.

-Jedno od najranijih sećanja uopšte koje imam je Božić kada sam prvi put bila položajnik kod komšinice koju smo od milošte zvali baba. Ne baš svesna praznika, osećala sam se ponosno jer sam sada važna, položajnik sam, nešto radim, dobijem poklon na kraju, malo pričamo, smejemo se, život se baš čini divnim. Svih narednih godina sam imala istu funkciju na istom mestu i to je uvek najvažniji deo prazničnog dana. Otkako ona više nije sa nama, ni Božići nisu isti – uz setu u glasu kazuje Tića.
U detinjstvu nema mnogo svesti o značenju najradosnijeg praznika, to je dan kada su svi zajedno, osmehuju se više nego obično, a mališani sladokusci su mogli uživati malo više nego obično-



-Bio sam punačko dete kome je hrana veliko zadovoljstvo. Božić je bio dan kada jedemo obilno za doručak. Kada stariji popiju kafu, ja sokić, sa majkom odlazim kod komšinice kao položajnik. Po tradiciji, uvek mi naspe malo vina, valja se, govorili su. Najveći uspeh je kada umesto jednog popijem dva ili tri gutljaja. „Polakooo“ rekla bi mati, a ja se smejao, jer sam uspeo u svom naumu. Prošle su decenije, a danas u tridesetim vino popijem još uvek jednom godišnje, otprilike tri gutljaja. To je dan kada nema svađe i jedino loše je što treba nešto za školu uraditi da bi cele godine bili vredni – osmehuje se i danas dok priča još mladi Preša.

Teških devedesetih malo šta je bilo dobro, nestala je razlika između brige i svakodnevice, no samo je Božić imao magiju da se svi dodatno potrude i makar tih dan, dva naprave slatku varku kako je sve u redu. Posebnu sponu nekadašnjeg i sadašnjeg čuvali su praznični dani na selu.

-Posebna čar je Božić na selu, sličan je iz godine u godinu, a svaki poseban na svoj način u periodu dok je deda bio živ. Bilo je mnogo običaja koje smo poštovali, nismo znali zbog čega, ali se poštovala reč starijeg. Nikada neću zaboraviti jedan praznik kada je deda za doručak pojeo celu plećku da bi video kakva će godina biti. Jedini problem je što je bila pogrešna plećka. Odlučili smo da od onda više ništa ne predviđamo, već se prepustimo okolnostima – prepričava nam Iva.

Želimo svima da im naredni i svaki sledeći Božići izgrade nove uspomene čuvajući radost kao osnovu svega.
Hristos se rodi, srećni praznici!
M. Ž. i D. B.

Najnoviji broj

3. oktobar 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa