DOGAĐAJ GODINE ZA SVE LjUBITELjE ŽIVOTINjA
Psi iz šabačkog Prihvatilišta dobili zaštitnike
April mesec prekoreta za šabačke šapice. Zaboravljeni, napušteni, izmučeni nepravedno na samoću osuđeni dobili su šansu za ljubav! Ulaskom volontera, za njih je počelo vreme nade. Zbog ogromnog truda, vremena i novca, uloženih iz čiste ljubav, smatramo da je na teritoriji grada Šapca, ovo događaj godine u oblasti zaštite životinja
Nismo imali zvanični Konkurs, ali smo iskreno uvereni i da je drugačije bilo, ulazak volontera u šabačko Prihvatilište za pse zahvaljuje titulu događaja godine u kategoriji zaštite životinja. Od aprila meseca do danas udomljeno je preko 200 pasa, uslovi u Azilu su postali humaniji, zaustavljeno je eutanaziranje. Svakodnevno, grupa od 5 do 10 najposvećenijih volontera deli i dobija ljubav, od napuštenih i nepravedno odbačenih, socijalizujući ih i spremajući za nove vlasnike.
Još uvek nije sve uštimovano. Još uvek ima prostora za promenu i prelazak na bolje. Zbog toga je svaka pomoć sa strane dobrodošla, a ovi posvećeni ljudi zaslužuju posebnu afirmaciju i promociju.
Počeci
Najlakše je stvari koje nas u duši žuljaju ostaviti po strani. Pomeriti iz vidokruga. Otpisati. Ubeđivati sebe da ne postoje. Tako je i Prihvatilište za pse, smeštaj za preko 150 nepravedno napuštenih bića, skrajnuto na obod grada. Ulaz dozvoljen samo zaposlenima, onima za koje je briga o odbačenima delovala kao kazna i “posao za odraditi”.
Malo se o Prihvatilištu pričalo, još manje znalo, a najmanje je bilo onih koje je stanje tamo uošte i interesovalo. Ali, na sreću, sticajem okolnosti, upravo se glas manjine začuo i podrškom tadašnjih nadležnih organa dobio na jačini da pokrene lavinu dešavanja. Volonteri su dobili od Grada dozvolu da uđu u Azil. Prvi korak je načinjen. Prijatelji su dobili prijatelje.
Borba
Onda je počela borba. Borba za promene, borba za podršku, borba za pravo na dostojanstven život. Zatečeno stanje, najblaže rečeno nije bilo vredno pohvale. Postoje fotografije koje to dokazuju. Previše pasa u premalom prostoru. Izgladneli, uplašeni, nepoverljivi, prljvi, prvih dana su bili u čudu što uopšte neko želi da ih pusti iz kaveza, što uopšte neko obraća pažnju na njihovu patnju.
Međutim, svako živo biće se na dobro brzo navikne, pa su tako i šabačke njuškice za tili čas počele sa zahvalnošću da upijaju ljubav volontera, da se uz redovne obroke oporavljaju, uživaju u šetnji.
Urađena je i šetaonica/igraonica u novom delu, a za stari je nabavljen jedan broj kućica da bi lakše prebrodili zimu. Volonteri su se intenzivno aktivirali i na duštvenim mrežama, pa veliki broj šabačkih šapcica danas šeta nekim drugim, srećnijim mestima i uživa u pažnji ličnih najboljih prijatelja. Od aprila do danas udomljeno ih je preko 200. Profili na mrežama i sajt su postali jako praćeni i popularni i kod nekih poznatih ličnosti. Sve su to dobre stvari, ali borba i dalje traje.
Uprkos velikom uloženom trudu, Azil nije, niti će ikada biti mesto za dug boravak naših četvoronožnih prijatelja u njemu. Ovo bi trebao da bude samo prelaz, od izganstva ka trajnoj ljubavi, domu. Taj put je težak, pogotovo što se svest naših sugrađana o odogovornom držanju životinja sporo menja. Naime, koliko god da se udomi, u Azilu se broj napuštenih ne smanjuju. Stalno stižu novi. Sve više je i štenaca, kojima ovde mesto nije.
Dok kritična masa ne shvati šta znači imati ljubimca i da se prijatelji ne odbacuju jer su stari, dosadni, tužni, a njihovi potomci ne ostavljaju kod kontejnera, posla u Prihvatilištu će biti i previše, i svaka pomoć dobrodošla!
Istrajnost
Ovih dana u Prihvatilištu je aktivno dvadesetak volontera. Ne može da ih spreči ni kiša, ni blato, ni vetar, ni kratki zimski dani u misiji da prošetaju svakog psa dnevno i obezbede im bolje uslove za život.
-Aktivno nas je oko 20, međutim, to nije dovoljno. Veliki je ovo psihički i fizički napor, nisu u stanju svi da dolaze svaki dan. Kada nas je malo, bude još teže, ali nema ni govora o odustajanju- poručuju volonteri šabačkog Prihvatilišta, i dodaju da volontira može svako. Trenutno im je grupa šarenolika kako po uzrastu, tako i po mnogim drugim parametrima, ali svako ovde ima svoje mesto.
-Ima nas raznih, od najmlađih od 5-10 godina, preko ekipe od 13-17 godina bez kojih mnoge stvari ne bi mogle da funkcionišu, potom studenata i odraslih od 18-30 godina, do onih preko 50 koje odlikuje snažna energija i empatija.
-Udomljeno je dosta pasa i mnogo toga je krenulo na bolje. Najbitnija stvar je da od našeg dolaska ni jedan pas nije eutanaziran, dok je samo u 2017. godini uspavano čak 490 pasa. Sad ih lečimo kod veterinara, koliko god smo u mogućnosti štitimo ih od zaraznih bolesti. Stvarno je dosta urađeno. Istovremeno smo i srećni i umorni. Dobro bi nam došlo još volontera, kažu u Prihvatilištu.
Još uvek nije sve uštimovano. Još uvek ima prostora za promenu i prelazak na bolje. Zbog toga je svaka pomoć sa strane dobrodošla, a ovi posvećeni ljudi zaslužuju posebnu afirmaciju i promociju.
Počeci
Najlakše je stvari koje nas u duši žuljaju ostaviti po strani. Pomeriti iz vidokruga. Otpisati. Ubeđivati sebe da ne postoje. Tako je i Prihvatilište za pse, smeštaj za preko 150 nepravedno napuštenih bića, skrajnuto na obod grada. Ulaz dozvoljen samo zaposlenima, onima za koje je briga o odbačenima delovala kao kazna i “posao za odraditi”.
Malo se o Prihvatilištu pričalo, još manje znalo, a najmanje je bilo onih koje je stanje tamo uošte i interesovalo. Ali, na sreću, sticajem okolnosti, upravo se glas manjine začuo i podrškom tadašnjih nadležnih organa dobio na jačini da pokrene lavinu dešavanja. Volonteri su dobili od Grada dozvolu da uđu u Azil. Prvi korak je načinjen. Prijatelji su dobili prijatelje.
Borba
Onda je počela borba. Borba za promene, borba za podršku, borba za pravo na dostojanstven život. Zatečeno stanje, najblaže rečeno nije bilo vredno pohvale. Postoje fotografije koje to dokazuju. Previše pasa u premalom prostoru. Izgladneli, uplašeni, nepoverljivi, prljvi, prvih dana su bili u čudu što uopšte neko želi da ih pusti iz kaveza, što uopšte neko obraća pažnju na njihovu patnju.
Međutim, svako živo biće se na dobro brzo navikne, pa su tako i šabačke njuškice za tili čas počele sa zahvalnošću da upijaju ljubav volontera, da se uz redovne obroke oporavljaju, uživaju u šetnji.
Urađena je i šetaonica/igraonica u novom delu, a za stari je nabavljen jedan broj kućica da bi lakše prebrodili zimu. Volonteri su se intenzivno aktivirali i na duštvenim mrežama, pa veliki broj šabačkih šapcica danas šeta nekim drugim, srećnijim mestima i uživa u pažnji ličnih najboljih prijatelja. Od aprila do danas udomljeno ih je preko 200. Profili na mrežama i sajt su postali jako praćeni i popularni i kod nekih poznatih ličnosti. Sve su to dobre stvari, ali borba i dalje traje.
Uprkos velikom uloženom trudu, Azil nije, niti će ikada biti mesto za dug boravak naših četvoronožnih prijatelja u njemu. Ovo bi trebao da bude samo prelaz, od izganstva ka trajnoj ljubavi, domu. Taj put je težak, pogotovo što se svest naših sugrađana o odogovornom držanju životinja sporo menja. Naime, koliko god da se udomi, u Azilu se broj napuštenih ne smanjuju. Stalno stižu novi. Sve više je i štenaca, kojima ovde mesto nije.
Kako da pomogneš
Volonterima u Prihvatilštu uvek treba još ljudi. Pri tome te ne uslovljavaju da dolaziš svaku dan. Koliko imaš vremena i možeš. Kažu da je dovoljno da se dva puta mesečno okupi 30 ljudi da se stvari okrenu iz korena.
Bitne su im i donacije, ne samo u novcu, i stari povodac je od pomoći. A što se novčanih sredstava tiče, manje donacije od 50-200 dinara možeš uvek odneti u Azil, ili im kupiti nešto u obližnjem Pet Shopu, veće cifre se uplaćuju na žiro račun udruženja koji možeš naći na društvenim mrežama.
Poslednje, najlakše, ali ne i manje bitno deli objave sa fbook stranice Prihvatilište za pse-VOLONTERI i instagram profila prihvatiliste_zapse i pomozi da naši prijatelji što pre nađu dom.
Dok kritična masa ne shvati šta znači imati ljubimca i da se prijatelji ne odbacuju jer su stari, dosadni, tužni, a njihovi potomci ne ostavljaju kod kontejnera, posla u Prihvatilištu će biti i previše, i svaka pomoć dobrodošla!
Istrajnost
Ovih dana u Prihvatilištu je aktivno dvadesetak volontera. Ne može da ih spreči ni kiša, ni blato, ni vetar, ni kratki zimski dani u misiji da prošetaju svakog psa dnevno i obezbede im bolje uslove za život.
-Aktivno nas je oko 20, međutim, to nije dovoljno. Veliki je ovo psihički i fizički napor, nisu u stanju svi da dolaze svaki dan. Kada nas je malo, bude još teže, ali nema ni govora o odustajanju- poručuju volonteri šabačkog Prihvatilišta, i dodaju da volontira može svako. Trenutno im je grupa šarenolika kako po uzrastu, tako i po mnogim drugim parametrima, ali svako ovde ima svoje mesto.
-Ima nas raznih, od najmlađih od 5-10 godina, preko ekipe od 13-17 godina bez kojih mnoge stvari ne bi mogle da funkcionišu, potom studenata i odraslih od 18-30 godina, do onih preko 50 koje odlikuje snažna energija i empatija.
-Udomljeno je dosta pasa i mnogo toga je krenulo na bolje. Najbitnija stvar je da od našeg dolaska ni jedan pas nije eutanaziran, dok je samo u 2017. godini uspavano čak 490 pasa. Sad ih lečimo kod veterinara, koliko god smo u mogućnosti štitimo ih od zaraznih bolesti. Stvarno je dosta urađeno. Istovremeno smo i srećni i umorni. Dobro bi nam došlo još volontera, kažu u Prihvatilištu.
T.T/G.D.
Najnoviji broj
18. april 2024.
