ANĐELKA LAZIĆ, DOKTOR LINGVISTIČKIH NAUKA IZ ŠAPCA
USKLIKNIMO S LjUBAVLjU SVETITELjU SAVI
-Ako je smisao života u odricanju i davanju sebe i svoga bližnjima, onda je on pojam askete među Srbima, svetitelj u doslovnom značenju te reči
Na samom početku svoje priče o Svetom Savi, kao kroz san Anđelka Lazić, ugledna građanka Šapca, doktor lingvističkih nauka, kaže da sjaj bogatog srednjevekovnog dvora nije osvojio pogled na svet Svetitelja Save.
- Rastko, kako su ga zvali nije čeznuo za novcem, lepom ženom i bogatom odeždom. On je razlikovao sjaj od trajanja i prednost je davao pravim vrednostima, objašnjava Anđelka.
- Sve što je radio, zračilo je tihom, stabilnom svetlošću, kao njegovo čisto srce iza crne monaške rize. Bio je naučnik, predhodnik Vukov i Venclovićev rodonačelnik našeg pravopisa, tvorac biografije jedinstvenog književnog roda – žitija, nastavlja naša sagovornica i ističe „ Kao inspiracija poslužio mu je život oca Sv Simeona koji je svojom voljom takođe završio život u manastiru.
Sveti Sava je bio i ostao glava srpske crkve i duša srpske države.
Izražavajući svoja osećanja pred njegovim likom Anđelka kaže:“To njegovo svemoguće oko, što mi je skrenulo pažnju, oko je mudraca. Vrlo je ozbiljno i u saglasju sa tim, vrlo tužno. Mora da je dobro poznavao svoju zemlju i svoj narod. Sigurno je naslućivao trnovite puteve.
Ima jedna svetla nit u našem mentalitetu koju je sledio, kao kasnije knez Lazar što se privoleo radije nebeskom nego zemaljskom carstvu, ili Markova( Kraljevića Marka) majka Jevrosima koja je govorila sinu: „Nemoj sine govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga. Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogriješiti dušu“.
Anđelka primećuje: „Pošten život je težak i dugovečan, kaže mi suza zastala u velikom inteligentnom oku. I otkinu se, skliznu niz lice Svetosavca.
Eh, da nam je više ovakvih koji su sposobni da svoje duhovne i materijalne imetke bace pred noge ovom napaćenom seljačkom narodu!
Mogla bi francuska spisateljica uz osmeh Kraljevića Marka, napisati još lepšu priču, „Osmeh Svetog Save“, zaključuje Anđelka.
- Rastko, kako su ga zvali nije čeznuo za novcem, lepom ženom i bogatom odeždom. On je razlikovao sjaj od trajanja i prednost je davao pravim vrednostima, objašnjava Anđelka.
- Sve što je radio, zračilo je tihom, stabilnom svetlošću, kao njegovo čisto srce iza crne monaške rize. Bio je naučnik, predhodnik Vukov i Venclovićev rodonačelnik našeg pravopisa, tvorac biografije jedinstvenog književnog roda – žitija, nastavlja naša sagovornica i ističe „ Kao inspiracija poslužio mu je život oca Sv Simeona koji je svojom voljom takođe završio život u manastiru.
Sveti Sava je bio i ostao glava srpske crkve i duša srpske države.
Izražavajući svoja osećanja pred njegovim likom Anđelka kaže:“To njegovo svemoguće oko, što mi je skrenulo pažnju, oko je mudraca. Vrlo je ozbiljno i u saglasju sa tim, vrlo tužno. Mora da je dobro poznavao svoju zemlju i svoj narod. Sigurno je naslućivao trnovite puteve.
Ima jedna svetla nit u našem mentalitetu koju je sledio, kao kasnije knez Lazar što se privoleo radije nebeskom nego zemaljskom carstvu, ili Markova( Kraljevića Marka) majka Jevrosima koja je govorila sinu: „Nemoj sine govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga. Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogriješiti dušu“.
Anđelka primećuje: „Pošten život je težak i dugovečan, kaže mi suza zastala u velikom inteligentnom oku. I otkinu se, skliznu niz lice Svetosavca.
Eh, da nam je više ovakvih koji su sposobni da svoje duhovne i materijalne imetke bace pred noge ovom napaćenom seljačkom narodu!
Mogla bi francuska spisateljica uz osmeh Kraljevića Marka, napisati još lepšu priču, „Osmeh Svetog Save“, zaključuje Anđelka.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
