Panel o inkluziji Roma:
Mediji imaju ključnu ulogu
“Nemojte ćutati ako vidite brata, kolegu ili prijatelja koji širi govor mržnje. Reagujte. Mi smo odgovorni i imamo obavezu da zaustavimo govor mržnje. Moramo učiniti sve što možemo da damo svoj doprinos, promena polazi od pojedinca”
Učesnici panela “Odgovorno izveštavanje o inkluziji Roma” ocenili su u ponedeljak da mediji imaju moć da kreiraju imidž te da je pored politike njihova uloga u inkluziji Roma ključna.
“Mediji imaju moć da kreiraju imidž o određenoj grupi i da utiču na koncept šta nešto znači. Oni imaju način da pomognu građanima da shvate stvarnost u kojoj žive”, rekao je Orhan Usein, koji je radio na projektu “Integracija Roma” Saveta za regionalnu saradnju (RCC).
“Fokus treba da se pomeri sa obaveze da se Romi integrišu na odgovornost države da efikasno osigura nediskriminaciju romske zajednice”
Štefan Miler iz Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma je rekao da je važno preventivno raditi, ne samo sa Romima, već i sa većinskim stanovništvom, na ključnim uzrocima rasizma.
“To ne znači da se ignorišu Romi već da moramo raditi na temeljnim uzrocima da bismo mogli da rešimo ovaj problem. Nije dovoljno samo boriti se sa rasizmom, paralelno moramo raditi na svim stvarima koji doprinose ovakvoj situaciji”, rekao je on.
Istakao je da je i u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu rasizam prema Romima društveno prihvaćen od većine društva.
Pored promene mentaliteta, rekao je Miler, najveću odgovornost da se diskriminacija iskoreni ima država.
“Fokus treba da se pomeri sa obaveze da se Romi integrišu na odgovornost države da efikasno osigura nediskriminaciju romske zajednice”, rekao je Miler.
On smatra da je jedan od ključnih koraka oslobađanje od predrasuda utemeljenih u prošlosti i dodaje da u ratovima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, ali i u Drugom svetskom ratu, Romi nisu prepoznati kao žrtve.
Producent i reditelj romskog porekla iz Velike Britanije Džejk Bovers je istakao da su najčešći mitovi o Romima u medijima ti da su Romi kriminalci, nomadi, da su glupi, vidovnjaci i da su prljavi.
“Do šezdesetih godina prošlog veka u enciklopedijama ste mogli da nadjete da odrasli Romi imaju sposobnost mozga kao dete od 10 godina”, rekao je Bovers.
On je međutim ocenio da je promena moguća i da se to najbolje vidi na imidžu LGBT zajednice pre i sada, a da mediji tu imaju veliku ulogu.
Mladi evropski ambasador Benard Babaj je rekao da je važno istaći da romska deca žele da uče, ali da je potrebno obezbediti im iste mogućnosti.
“Oni nemaju istu polaznu osnovu kao ostala deca”, rekao je on i dodao da su oni koji šire govor mržnje glasni, ali da pojedinci imaju obavezu da budu glasniji protiv toga.
“Nemojte ćutati ako vidite brata, kolegu ili prijatelja koji širi govor mržnje. Reagujte. Mi smo odgovorni i imamo obavezu da zaustavimo govor mržnje. Moramo učiniti sve što možemo da damo svoj doprinos, promena polazi od pojedinca”, rekao je Babaj.
Učesnici su, odgovarajući na pitanja novinara, ocenili da mediji pored informativne imaju i obrazovnu funkciju koja od njih zahteva da ljudima “ispričaju i drugu stranu priče”.
Dodali su da je u Drugom svetskom ratu nad Romima takodje izvršen genocid, ali da se to zbog rasizma i različitog tretmana grupa ne prepoznaje.
“Mediji imaju moć da kreiraju imidž o određenoj grupi i da utiču na koncept šta nešto znači. Oni imaju način da pomognu građanima da shvate stvarnost u kojoj žive”, rekao je Orhan Usein, koji je radio na projektu “Integracija Roma” Saveta za regionalnu saradnju (RCC).
Štefan Miler iz Centralnog saveta nemačkih Sinta i Roma je rekao da je važno preventivno raditi, ne samo sa Romima, već i sa većinskim stanovništvom, na ključnim uzrocima rasizma.
“To ne znači da se ignorišu Romi već da moramo raditi na temeljnim uzrocima da bismo mogli da rešimo ovaj problem. Nije dovoljno samo boriti se sa rasizmom, paralelno moramo raditi na svim stvarima koji doprinose ovakvoj situaciji”, rekao je on.
Istakao je da je i u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu rasizam prema Romima društveno prihvaćen od većine društva.
Pored promene mentaliteta, rekao je Miler, najveću odgovornost da se diskriminacija iskoreni ima država.
“Fokus treba da se pomeri sa obaveze da se Romi integrišu na odgovornost države da efikasno osigura nediskriminaciju romske zajednice”, rekao je Miler.
On smatra da je jedan od ključnih koraka oslobađanje od predrasuda utemeljenih u prošlosti i dodaje da u ratovima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, ali i u Drugom svetskom ratu, Romi nisu prepoznati kao žrtve.
Producent i reditelj romskog porekla iz Velike Britanije Džejk Bovers je istakao da su najčešći mitovi o Romima u medijima ti da su Romi kriminalci, nomadi, da su glupi, vidovnjaci i da su prljavi.
“Do šezdesetih godina prošlog veka u enciklopedijama ste mogli da nadjete da odrasli Romi imaju sposobnost mozga kao dete od 10 godina”, rekao je Bovers.
On je međutim ocenio da je promena moguća i da se to najbolje vidi na imidžu LGBT zajednice pre i sada, a da mediji tu imaju veliku ulogu.
Mladi evropski ambasador Benard Babaj je rekao da je važno istaći da romska deca žele da uče, ali da je potrebno obezbediti im iste mogućnosti.
“Oni nemaju istu polaznu osnovu kao ostala deca”, rekao je on i dodao da su oni koji šire govor mržnje glasni, ali da pojedinci imaju obavezu da budu glasniji protiv toga.
“Nemojte ćutati ako vidite brata, kolegu ili prijatelja koji širi govor mržnje. Reagujte. Mi smo odgovorni i imamo obavezu da zaustavimo govor mržnje. Moramo učiniti sve što možemo da damo svoj doprinos, promena polazi od pojedinca”, rekao je Babaj.
Učesnici su, odgovarajući na pitanja novinara, ocenili da mediji pored informativne imaju i obrazovnu funkciju koja od njih zahteva da ljudima “ispričaju i drugu stranu priče”.
Dodali su da je u Drugom svetskom ratu nad Romima takodje izvršen genocid, ali da se to zbog rasizma i različitog tretmana grupa ne prepoznaje.
Izvor: Beta
Najnoviji broj
25. april 2024.
