Pratila sam zacrtani put

Kaže da je Šabac nju prizvao da bi u njemu pronašla svoje srce i emociju. Aleksandra Saška Padrov poznata je svim šabačkim ljubiteljima dobre muzike, bez obzira na žanr. Radi kao profesor solo pevanja u Muzičkoj školi “Petar Krančević” u Sremskoj Mitrovici, a često pomaže i kolegama u Šapcu. Van školskog programa Šapčani znaju da joj nije strano da se lati mikrofona ni na zabavama, a šira publika upoznala ju je pre nekoliko godina na manifestaciji “Šabački karavan”.

Zapisi za buduće generacije
Saška u narednom periodu planira seminare, radionice, što više bavljenja pedagoškim radom, ali i koncert čim to okolnosti dozvole. Ima i jednu još uvek neostvarenu želju, na kojoj će raditi.
Velika želja, koju moram sebi da ispunim, mi je da napišem projekat za obradu staorgradskih izvornih pesama. Krenuću od severa, a kasnije kroz celu Srbiju. Pesme bih uradila za klavir i sve bih snimila i audio i video. Želim da ostanu notni zapisi tih pesama za buduće generacije, kaže Saška.

-Na jednoj večeri u Nikincima upoznala sam Tanju Radovanović, profesorku iz šabačke Muzičke škole. Rekla mi je da pravi “Šabački karavan” i pozvala me da učestvujem u njemu. Išli smo po svim selima i celo selo je dolazilo na koncerte u domove kulture. Oživeli smo vreme o kom sam ja samo slušala. Posle toga usledio je Gibin koncert u Šabačkom pozorištu, na kom sam nastupila kao gost. Videla sam da imam bliskost i zajedničku “žicu” sa šabačkom publikom. Napravila sam solistički koncert u Pozorištu na kom sam pevala sevdalinke u džez obradi. Bilo je fenomenalno, a sala je bila prepuna, priča Saška o prvim iskustvima sa šabačkom publikom.

Ipak, nije samo publika ona sa kojoj je našla zajednički jezik u ovom gradu. Tu su i muzičari.
-Šabački muzičari su vispreni. Imaju posebnu muzičku energiju. Muzičar luta pa naluta, a saradnja sa šabačkim muzičarima je za mene savršena okolnost, kaže Saška.

Pevala sam čim sam progovorila
Život su joj obeležile selidbe i to one na koje je bila primorana. Rođena je u Vukovaru pre 45 godina i odrasla u porodici gde je bilo uobičajeno ustati od ručka da se odigra kolo koje svira na radiju. Tamo je upisala i nižu muzičku školu.

Pesma iz „korona godine“
Za našu sagovornicu najteže godine su ujedno bile i prekretnice. Nedavno je snimila pesmu „Još miriše mladost na tebe“ i spot koji su iznedreni iz godine u kojoj je sve bilo na puzi.
-Jako dugo smo radili na toj pesmi. Započeta je pre epidemije i uspeli smo uprkos svim okolnostima iako je realizacija prekidana više puta. Na kraju je spot ipak uspešno snimljen, kaže Saška.

-Svi u familiji su mi bili muzikalni. Očevi su iz Dalmacije, obe babe iz Like, deda po majci od Ljubovije, tako da su u meni izmešani svi ti muzički uticaji. Čim sam progovorila pevala sam. Nikada me nije privlačilo da budem pevačica, jednostavno sam to radila od kada znam za sebe. Kako sam uporno ostajala bez glasa, roditelji su me upisali na klavir i tada sam mislila da ću biti pijanista.

Planirala je da i u srednjoj muzičkoj upiše klavir, ali profesori su želeli da čuje kako peva. Polagala je i jedno i drugo i upisala solo pevanje.

-Verujem da mi je taj put zacrtan, a ja sam ga samo pratila. Nikada mi niko nije stajao na njemu, samo sam imala ogromnu podršku, kaže Saška.

Sa 14 godina rat je prvi put odvaja od kuće. Tuzla je bila najbliža, ali i jedina pogodna da nastavi školovanje.

-Prvi put sam osetila šta znači biti sam, daleko od kuće, u potpuno nepoznatom okruženju, među ljudima koji su za mene govorili drugi jezik, jer sam došla iz neke sasvim druge sredine. Kada sam bila drugi razred srednje ratna sudbina zadesila je i Tuzlu. Opet sam bila primorana da menjam mesto boravka i tada dolazim u Srbiju. Moji su tada već bili došli iz Vukovara u Opštinu Rumu, u Nikince, gde smo imali familiju, tako da sam se i ja tu obrela, navodi Saška.

Muzika je scena
Želja za muzičkim obrazovanjem dalje je vodi u Novi Sad, gde upisuje Muzičku školu “Isidor Bajić”. Školovanje je počela kod Prizrenke Petković, široj javnosti poznatoj po ulozi u seriji “Ljubav na seoski način”.

-Ona me je spremila za akademiju koju sam završila u Beogradu kod profesorke Radmile Smiljanić na Fakultetu muzičkih umetnosti. Bura koja me je stalno pokretala u životu dovela me je ratne 1999. godine, na sreću, u Sremsku Mitrovicu. Tu sam započela radni odnos kao profesor solo pevanja. Počela sam da radim pre nego što sam diplomirala. Počinju da se nižu različiti uspesi mojih učenika i tako sam se već kao mlad profesor ostvarila na republičkim i međunarodnim takmičenjima.

Na RTS-u sa Šapčanima
Aleksandra Saška Padrov je radijski solista od 2006. godine. Prošla je zvaničnu audiciju na Radiju Novi Sad. Pevala je na festivalima Zlatne vojvođanske žice i Zlatna tamubrica i tako stekla iskustva sa radijskim orkestrima. Gostovala je u brojnim muzičkim emisijama i tako ostvarila određeni broj trajnih snimaka.
-Ove godine sam učestvovala na Saboru narodne muzike sa kolegama iz Šapca. Milenko Božić je radio muziku, njegova supruga Nada tekst, a sin Aleksandar aranžman za pesmu „Mesec me je izdao“.

Pronašla se u pedagoškom radu. Na decu u školi prenosi i životno i scensko iskustvo. Pored rada u Muzičkoj školi, u Mitrovici drži i Rok školu.

-Muzika je scena. Ne možemo da pevamo samo u sobi. Učim ih da se u učionici ponašaju kao da su na sceni. Insistiram na dobroj dikciji, na razgovetnom govoru. Rok školu pohađa pet devojaka i to je maksimalan broj da bih sa njima mogla da radim individualno. Ta deca idu inače u Muzičku školu, ali ovamo imaju više muzičke slobode, navodi Saška.

Zaljubljena u dobar zvuk
Umetnica raskošnog glasa izvodi sve žanrove i peva na više jezika. Za nju ne postoji loša muzika i smatra da sve može biti dobro u kvalitetnom izvođenju.

-Smatram da će umetnik ako je nepotpun ili se plaši nekog žanra reći da nešto nije kvalitetno.

Nikada sebe nisam opredeljivala žanrovski. Kada slušam neki dobar džez ili neku popularnu pesmu u džez obradi tada sam potpuni zaljubljenik u džez. Kada sam u kafani samo bih pevala Vidu Pavlović. Vodi me trenutni osećaj i kada čujem vrhunsko izvođenje zaljubljujem se u taj zvuk. Najvažnija je atmosfera. Muzika je energija. Kada umemo da je osetimo postaje vrhunska umetnost. Ne treba da je delimo na narodnu, zabavnu... Sve može da bude zabavno, smatra Saška.

Ćerka Dunja sluša modernu muziku, a kada Saška zapevušu neki „teški narodnjak“ pita je zašto peva „tu nakaradnu muziku“. Iako ima izuzetno razvijen sluh više je interesuje slikarstvo.