Kad Rađevac postane pilot

Milić Teovanović, Rađevac, rodom iz sela Lipenović 1929. godine, opština Krupanj, iz brojne porodice Teovanovića, koja uspešno nastavlja lozu predaka Solunaca. Bez obzira što porodica nije bila bogata – uvek su bili sposobni da se za svoje potrebe obezbede bez pomoći drugih. Tome je doprinelo porodično vaspitanje da se sve u životu postiže radom i da zato svako u porodici uvek ima svoje “zaduženje” i svoje obaveze. Skladna porodica, puna međusobne ljubavi i poštovanja, bila je uzor mnogima. U takvoj uzornoj porodici Milić je među sinovima bio treći.

Milić Teovanović osnovnu školu, četiri razreda, zavšio je u rodnom Lipenoviću, a dalje školovanje nastavio u Krupnju da bi u Valjevu učio Srednju tehničku školu. Nakon dve godine u STŠ javi mu se želja da bude pilot. Video je neke avionske akrobacije starijih pilota pa je to podgrejalo njegovu želju za letenjem. To je bilo 1947. godine, a njemu na ruku išlo je i to što je tada JNA objavila konkurs za prijem kandidata iz građanstva za vazduhoplovnu službu. Razlog je bio što je posle rata bilo veoma malo školovanih starešina u svim rodovima vojske, pa i u vazduhoplovstvu.

Brojne stručne preglede, naročito zdravstvene, Milić je uspešno prolazio, i najzad, prvog novembra 1947. godine postaje vojni pitomac – pripadnik JNA u vazduhoplovnom vojnom učilištu, četvrta klasa u Pančevu, koja je brojala 400 polaznika. Najavljeno je da će školovanje trajati tri godine, međutim, zbog potrebe za školovanim starešinama skraćeno je na dve godine, tako je Teovanović, po završetku školovanja, postao jedan od najmlađih starešina u vazduhoplovstvu JNA.

milić teovanović danas

Tokom školovanja Teovanović se obučavao u ono vreme na nekoliko starih tipova aviona i za svaki tip imao posebnu specijalizaciju. Svuda je bio uspešan i siguran. Nikada, tokom pilotiranja nije imao nikakvih problema, sve zadatke letača uspešno je završavao. Tokom službovanja u JNA javila se potreba i za školovanim letačima helikoptera, pa je i tu obuku uspešno završio.

Po završetku pilotskog školovanja prvi samostalni let avionom, bio mu je u Titogradu, današnja Podgorica, na avionu AERO-2. On taj prvi let nije mogao da opiše, svoja osećanja i uzbuđenja, nije verovao da je on taj koji samostalno leti iznad sela i gradova kao nekada oni stari piloti, koji su mu bili uzor i izazov.

Njegova davnašnja želja, još iz rodnog Lipenovića da dođe i živi u Šapcu, jer je Šabac u to vreme bio veoma poznat grad u Srbiji

Dalje, tokom aktivnog službovanja u JNA leteo je na više tipova aviona i za svaki avion najpre je imao sepcijalističku obuku pa onda letenje, i svuda bio uspešan. Piloti su u mnogočemu specifični ljudi, takav je bio i pilot Milić Teovanović. Morali su da budu dobro obrazovani i stručni, po prirodi vrlo smireni i ozbiljni, društveni i odgovorni i samo takvi čuvaju svoj život, avion i ispunjavaju svoju pilotsku dužnost.

Takav pilot Milić Teovanović, po završetku pilotskog školovanja bio je u činu zastavnika jer taj čin u početku, u JNA, bio je oficirski čin. Po potrebi službovao je u Mostaru, Puli, Zadru, Zagrebu, opet u Mostaru, Splitu gde je završio obuku letenja helikopterom, Letenje završio u Zemunu, gde je neko vreme radio u administraciji i penzionisan u činu popukovnika 1985. godine. Tokom aktivnog službovanja, samopregoran i uspešan rad više puta je pohvaljivan, nagrađivan i odlikovan.
Za vreme službovanja u Puli oženio se, ima dvoje dece, sin mi je sada lekar i rezervni vojni starešina.

Njegova davnašnja želja, još iz rodnog Lipenovića da dođe i živi u Šapcu, jer je Šabac u to vreme bio veoma poznat grad u Srbiji – najzad se ispunila. Od 1986. godine postaje građanin Šapca. Veoma je zadovoljan životom u ovom gradu, voli pčelarstvo, sa interesovanjem prati razvoj i napredak grada, učestvuje u svim opštim aktivnostima i doprinosi uspehu prema svojim mogućnostima. Po osnivanju Udruženja vojnih penzonera godine 1995. postaje aktivni član Udruženja. Odaziva se svim aktivnostima i sa suprugom prati sve aktivnosti. Zadržao je vojničku i pilotsku ozbiljnost, odgovornost i disciplinu. Omiljen je član u Udruženju i redovno prati sve aktivnosti na nivou grada i Republike.