Ivan Maštrapović
Žena u naslednom pravu Mačve iz pera mladog advokata Ivana Maštrapovića
Sramota ne trpi “peglanje”
“Od drugog svetskog rata Zakon o nasleđivanju u potpunosti izjednačava mušku i žensku decu, i bračnu i vanbračnu, tako da od tada ženska deca po zakonu imaju jednako pravo nasleđivanja sa muškom, a to znači da brat i sestra nasleđuju imovinu na jednake delove”
Običajno pravo je to malo drugačije regulisalo tako da su se, iako su po zakonu imali jednako pravo, sestre odricale svog naslednog dela u korist braće tj. nisu uzimale svoj nasledni deo, komentariše mladi advokat Ivan Maštrapović.
Od devedesetih godina češće se dešava da sestra uzima svoj nasledni deo iz razloga što je tranzicijom počela i grabež za imovinom koja je narušila prilično skladne odnose između braće i
sestara
Porodični odnosi sve do početka devedesetih godina su bili mnogo kompaktniji nego što su to posle devedesetih godina, pa i danas. Od devedesetih godina češće se dešava da sestra uzima svoj nasledni deo iz razloga što je tranzicijom počela i grabež za imovinom koja je narušila prilično skladne odnose između braće i sestara.
- Pre devedesetih godina, iako to pravo nisu imale po zakonu, po običajnom pravu sestre su imale potpunu zaštitu od svoje braće i u materijalnom i u svakom drugom smislu i prema njihovim muževima ako su bile udate i prema svim trećim licima ako nisu bile udate. Sestre su, u slučaju potrebe, slate od braće skoro redovno svake godine i u banju a taj boravak je uvek koštao. Zatim, ukoliko su bile udate, dobijale su iz bratove uže zajednice takozvanu ‘’ziminu’’, pomagalo im se finansijski kod kupovine automobila, zidanja kuće, u slučaju potrebe lečenja i brige o deci itd. U slučaju razvoda braka sestre su uvek imale pravo da se vrate u kuću svog brata, dobijale su svoju zasebnu sobu i imale potpun materijalno-emotivni pravilan tretman, opisuje slučajeve Maštrapović, imajući u vidu konkretne situacije.
- Dakle, u periodu do devedesetih godina prošlog veka u materijalnom smislu, a pogotovo u emotivnom, sestre su imale mnogo više od vrednosti koje su dobile uzimanjem svog naslednog dela.
Uzimanje svog naslednog dela od brata, i pre devedesetih godina kada je to bilo znatno ređe i posle devedesetih godina kada je postalo često, je kod njihove braće izazivalo kontraefekat te su braća to doživljavala kao poniženje od strane sestre, objašnjava naš sagovornik i navodi druge slučajeve: “U porodicama gde nije bilo braće, koje su bile ređe nego danas zato što su porodice imale veći broj dece, sestre su delile imovinu prema svom dogovoru i prema potrebama tako da u tom delu nikad nije bilo problema. Međutim, danas se rađaju problemi čak i u tom delu zbog novonastale grabeži za imovinu i materijalna dobra, a što je posledica ekonomsko-svojinske tranzicije od devedesetih godina.”
Pravila života su često bolja od zakonskih rešenja jer zakon ne može ulaziti u dušu naroda. Mnogo je bolja ljudska komunikacija od bilo kakve materijalne vrednosti
Govoreći o slučaju kada je u pitanju žena kao bračni drug, koja se pojavljuje kao naslednik, on potencira: “Ona po zakonu ima jednak tretman sa svojom decom ali ona to pravo danas vrlo retko koristi jer se svog naslednog dela najučešće odriče u korist deteta koje ostaje da živi sa njom ili u korist sve ostale dece. Ovakav pristup samo ponekad u ekscesnim situacijama stvara problem jer zbog tranzicionog gubitništva dolazi češće do devijacija u psihama dece pa onda u tim situacijama i majke bivaju i psihički i materijalno zlostavljane od svoje dece najčešće sina sa kojim živi u zajednici. Ovo je mnogo više tipično za ruralna područja a manje za urbana. “
Nasleđivanje žene kada nema potomaka je po Zakonu jednako sa braćom i sestrama pokojnog muža i tu se najčešće javljaju problemi od strane braće i sestara pokojnog muža zbog napred navedene grabeži za imovinom te su ti sporovi vrlo česti u sudskoj praksi. Sudski sporovi između braće i sestara, kao i između sestara kada nema braće, su i dalje ređi (ali ih ipak ima). Maštrapović opet navodi slučaj iz prakse: “Poznat je slučaj iz prakse da je sestra odelila od brata svoj nasledni deo smatrajući da će sebe na taj način materijalno obezbediti. Njen brat je jedan od tranzicionih dobitnika i vrlo je široke ruke oduvek bio čak i pre tranzicije jer je, pored porodičnog bogatstva, bio fudbaler pa je imao mogućnosti da pomaže drugima. To je i činio.
Odeljivanjem svog po zakonu naslednog dela sestra ga je mnogo povredila jer je to bio prvi slučaj u širem okruženju u njihovom selu da je sestra odelila od brata te je između njih dvoje nastupio potpuni kuršlus.
Oboje su intelektualci sa završenim fakultetima. Međutim, on to do danas, a od tada je prošlo skoro trideset godina, ne može da prevaziđe jer je to doživeo kao veliku uvredu.
Sestra je tipičan tranzicioni gubitnik, ostala je bez posla, dece nema, posle kratkog vremena se razvela od muža i nema nikakvih izvora prihoda sem te zakupnine koju dobija za tri hektara zemlje 900 evra od koje je mnogo teško preživeti godinu dana. Njen brat ni na koji način je ne smatra više svojom sestrom i ne pomaže joj na bilo koji način a i dalje je prema svim drugim, pa i svojim radnicima u firmi, vrlo široke ruke.
Pre otprilike 7-8 godina ona je pokušala da te odnose ‘’ispegla’’ te da mu pokloni njen nasledni deo. On je to odbio jer rekavši da ga ne interesuje imovina već da ga interesuje sramota koja se više ne može ispeglati. Zatim je pokušala da tu imovinu pokloni njegovom sinu što je i on odbio rekavši joj da tu imovinu može da pokloni kome god hoće ali ne i njemu jer zbog toga što je uradila bruka i njega prati, svedoči advokat Maštrapović i zaključuje: Život je mnogo kompleksniji od zakona. Pravila života su često bolja od zakonskih rešenja jer zakon ne može ulaziti u dušu naroda. Mnogo je bolja ljudska komunikacija od bilo kakve materijalne vrednosti. Upravo ljudska bratsko-sestrinska komunikacija pruža mnogo veću sigurnost svake vrste sestri od imovine koju uzme.
sestara
Porodični odnosi sve do početka devedesetih godina su bili mnogo kompaktniji nego što su to posle devedesetih godina, pa i danas. Od devedesetih godina češće se dešava da sestra uzima svoj nasledni deo iz razloga što je tranzicijom počela i grabež za imovinom koja je narušila prilično skladne odnose između braće i sestara.
- Pre devedesetih godina, iako to pravo nisu imale po zakonu, po običajnom pravu sestre su imale potpunu zaštitu od svoje braće i u materijalnom i u svakom drugom smislu i prema njihovim muževima ako su bile udate i prema svim trećim licima ako nisu bile udate. Sestre su, u slučaju potrebe, slate od braće skoro redovno svake godine i u banju a taj boravak je uvek koštao. Zatim, ukoliko su bile udate, dobijale su iz bratove uže zajednice takozvanu ‘’ziminu’’, pomagalo im se finansijski kod kupovine automobila, zidanja kuće, u slučaju potrebe lečenja i brige o deci itd. U slučaju razvoda braka sestre su uvek imale pravo da se vrate u kuću svog brata, dobijale su svoju zasebnu sobu i imale potpun materijalno-emotivni pravilan tretman, opisuje slučajeve Maštrapović, imajući u vidu konkretne situacije.
- Dakle, u periodu do devedesetih godina prošlog veka u materijalnom smislu, a pogotovo u emotivnom, sestre su imale mnogo više od vrednosti koje su dobile uzimanjem svog naslednog dela.
Uzimanje svog naslednog dela od brata, i pre devedesetih godina kada je to bilo znatno ređe i posle devedesetih godina kada je postalo često, je kod njihove braće izazivalo kontraefekat te su braća to doživljavala kao poniženje od strane sestre, objašnjava naš sagovornik i navodi druge slučajeve: “U porodicama gde nije bilo braće, koje su bile ređe nego danas zato što su porodice imale veći broj dece, sestre su delile imovinu prema svom dogovoru i prema potrebama tako da u tom delu nikad nije bilo problema. Međutim, danas se rađaju problemi čak i u tom delu zbog novonastale grabeži za imovinu i materijalna dobra, a što je posledica ekonomsko-svojinske tranzicije od devedesetih godina.”
Govoreći o slučaju kada je u pitanju žena kao bračni drug, koja se pojavljuje kao naslednik, on potencira: “Ona po zakonu ima jednak tretman sa svojom decom ali ona to pravo danas vrlo retko koristi jer se svog naslednog dela najučešće odriče u korist deteta koje ostaje da živi sa njom ili u korist sve ostale dece. Ovakav pristup samo ponekad u ekscesnim situacijama stvara problem jer zbog tranzicionog gubitništva dolazi češće do devijacija u psihama dece pa onda u tim situacijama i majke bivaju i psihički i materijalno zlostavljane od svoje dece najčešće sina sa kojim živi u zajednici. Ovo je mnogo više tipično za ruralna područja a manje za urbana. “
Nasleđivanje žene kada nema potomaka je po Zakonu jednako sa braćom i sestrama pokojnog muža i tu se najčešće javljaju problemi od strane braće i sestara pokojnog muža zbog napred navedene grabeži za imovinom te su ti sporovi vrlo česti u sudskoj praksi. Sudski sporovi između braće i sestara, kao i između sestara kada nema braće, su i dalje ređi (ali ih ipak ima). Maštrapović opet navodi slučaj iz prakse: “Poznat je slučaj iz prakse da je sestra odelila od brata svoj nasledni deo smatrajući da će sebe na taj način materijalno obezbediti. Njen brat je jedan od tranzicionih dobitnika i vrlo je široke ruke oduvek bio čak i pre tranzicije jer je, pored porodičnog bogatstva, bio fudbaler pa je imao mogućnosti da pomaže drugima. To je i činio.
Odeljivanjem svog po zakonu naslednog dela sestra ga je mnogo povredila jer je to bio prvi slučaj u širem okruženju u njihovom selu da je sestra odelila od brata te je između njih dvoje nastupio potpuni kuršlus.
Oboje su intelektualci sa završenim fakultetima. Međutim, on to do danas, a od tada je prošlo skoro trideset godina, ne može da prevaziđe jer je to doživeo kao veliku uvredu.
Sestra je tipičan tranzicioni gubitnik, ostala je bez posla, dece nema, posle kratkog vremena se razvela od muža i nema nikakvih izvora prihoda sem te zakupnine koju dobija za tri hektara zemlje 900 evra od koje je mnogo teško preživeti godinu dana. Njen brat ni na koji način je ne smatra više svojom sestrom i ne pomaže joj na bilo koji način a i dalje je prema svim drugim, pa i svojim radnicima u firmi, vrlo široke ruke.
Pre otprilike 7-8 godina ona je pokušala da te odnose ‘’ispegla’’ te da mu pokloni njen nasledni deo. On je to odbio jer rekavši da ga ne interesuje imovina već da ga interesuje sramota koja se više ne može ispeglati. Zatim je pokušala da tu imovinu pokloni njegovom sinu što je i on odbio rekavši joj da tu imovinu može da pokloni kome god hoće ali ne i njemu jer zbog toga što je uradila bruka i njega prati, svedoči advokat Maštrapović i zaključuje: Život je mnogo kompleksniji od zakona. Pravila života su često bolja od zakonskih rešenja jer zakon ne može ulaziti u dušu naroda. Mnogo je bolja ljudska komunikacija od bilo kakve materijalne vrednosti. Upravo ljudska bratsko-sestrinska komunikacija pruža mnogo veću sigurnost svake vrste sestri od imovine koju uzme.
Priredio: Lj.Đ.
Najnoviji broj
11. april 2024.
