SEĆANjA
Obnovimo akciju nnni
Nesreće se nikada ne najavljuju. Za pripremljene nema iznenađenja. Zabava i igra mogu biti u okviru priprema za odbranu “za nedaj bože”, zemljotres, poplava, snežni nanosi, virus... Šteta je vidljiva zbog zaboravljene društvene aktivnosti NNNI
Nespremno društvo (zajednica, država) svaku nesreću skupo plaća. To se najbolje sada potvrđuje kroz ovu epidemiju korona virus, koja za kratko vreme pokosi pola sveta.
Ovakvih ljudskih nesreća kroz istoriju čovečanstva bilo je mnogo, ova izgleda je sada najteža. Ljudi – čovečanstvo kao da ne znaju da iz jedne nesreće izvuku iskustva kako se ista ili slična ne bi ponovila.
Bivša Jugoslavija je još onda shvatila da budućnost ne može da bude ružičasta, bez obzira na sve tehničke i druge današnje novotarije, ako se ne koriste iskustva iz prošlosti. Pa su tako u svim organizovanim sredinama uveli obaveznu obuku svojih članova i to unosili u svoje godišnje planove aktivnosti, sve u okviru aktivnosti “ništa nas ne sme iznenaditi” (NNNI). Svako je za svoje potrebe pripremao svoje osoblje da se snađe u svim nepredviđenim situacijama u svojoj sredini – požar, poplava, zemljotres, zdravstvene nezgode... i saradnju i pomoć sa srodnim organizacijama. Tako su programom predviđali godišnje vežbe pripremljenosti. Takođe, planirano je i učešće u godišnjim vežbama sa drugim organizacijama, koje se održavaju na nivou grada i opštine. U Šapcu poznate su i nezaboravne vežbe vatrogasaca u centru grada.
Ove aktivnosti u okviru radnih i društvenih organizacija nosili su mladi – omladinske organizacije. Zbog mladosti oni su ove vežbe bezbednosti pretvarali u veoma korisnu zabavu, interesantnu za čitav grad i opštinu.
Šabac je u to vreme bio jedan od zapaženih gradova u Srbiji čije su združene vežbe bile veoma zabavne, sadržajne i korisne.
Mnogim Šapčanima i danas još uvek je u sećanju čuvena združena vežba “Ništa nas ne sme iznenaditi”, izvedena sredinom sedamdesetih godina na široj teritoriji opštine Šabac. U ovoj vežbi učestvovali su izviđači, planinari, radioamateri, amaterska televizija, Crveni krst, Radio Šabac, Udruženje golubara, ribolovci, milicija i predstavnici srednjih škola – njih preko hiljadu i sve podržano od organa vlasti.
Inicijativu za ovu vežbu dali su izviđači koji su ujedno izradili eleborat vežbe. Cilj vežbe bio je da svi učesnici, iz svoje oblasti, pokažu koliko su obučeni i spremni da ih nikakvo zlo ne može iznenaditi, sve u međusobnoj saradnji sa ostalim organizovanim strukturama grada i opštine.
U vežbi je učestvovalo oko 1000 učesnika svih kategorija građana.
Vežba je bila veoma uspešna, zabavna i korisna. Najkraće, vežbu je “otvorila” amaterska televizija Dragana Petrovića, prva takve vrste u Srbiji, šaljući određenu poruku sa solitera u ulici Janka Veselinovića do prijemnika na Letnjikovcu. Tu su je preuzimali izviđači i prenosili do nekoliko golubara u Šapcu. Golubari su je uz pomoć planinara preneli na Cer odakle su je opet golubari, uz pomoć goluba pismonoše vratili u Šabac. Tamo su je ponovo preuzimali izviđači i prenosili do zadružnog štaba vežbe koji je kuririma prenosio do Kočinog kanala. Tamo su poruku preuzimali ribolovci, njih preko 40 čamaca i zajedno sa svim učesnicima vežbe doneli na Stari grad. Tamo su ih, uz brojna obaveštenja preko radio Šapca, dočekali oko deset hiljada građana i burnim aplauzom pozdravili, baš onako kako u Beogradu, na bakonu, dočekuju sportiste.
Vremenom, ali vrlo brzo, ova korisna društvena aktivnost je zaboravljena. Sad nas sve i svašta iznenađuje sa nemerljivim posledicama. Verovatno mislimo da se nama nikada više ništa ne sme dogoditi – a događa se. Od pre tridesetak godina do danas bilo je dosta poplava, snežnih nanosa, katastrofalnih požara, velikih saobraćajnih nesreća gde je trebalo do izražaja da dođe naša obučenost, spremnost, snalažljivost, hrabrost, osećaj za pomoć drugima i sl.
Ako neko u ovome vidi nešto korisno, a uz to ima i društvenu mogućnost, trebalo bi razmisliti da se na neki način obnove i nastave obaveze obuke i pripreme građana u svim sredinama da nas više nikada NNNI. A priroda ima još iznenađenja za koja ne znamo. Nesreće ne biraju sredinu i vreme u kojima će se javiti.
Svako od nas, prema radnom mestu, dužnosti i kao građanin treba što pre da nađemo svoje mesto u našoj bezbednosti kako bi bar donekle umanjili prirodna iznenađenja. Bar smo se sad uverili da pored vidljivog postoji još teži nevidljiv neprijatelj čovečanstva.
Ovakvih ljudskih nesreća kroz istoriju čovečanstva bilo je mnogo, ova izgleda je sada najteža. Ljudi – čovečanstvo kao da ne znaju da iz jedne nesreće izvuku iskustva kako se ista ili slična ne bi ponovila.
Bivša Jugoslavija je još onda shvatila da budućnost ne može da bude ružičasta, bez obzira na sve tehničke i druge današnje novotarije, ako se ne koriste iskustva iz prošlosti. Pa su tako u svim organizovanim sredinama uveli obaveznu obuku svojih članova i to unosili u svoje godišnje planove aktivnosti, sve u okviru aktivnosti “ništa nas ne sme iznenaditi” (NNNI). Svako je za svoje potrebe pripremao svoje osoblje da se snađe u svim nepredviđenim situacijama u svojoj sredini – požar, poplava, zemljotres, zdravstvene nezgode... i saradnju i pomoć sa srodnim organizacijama. Tako su programom predviđali godišnje vežbe pripremljenosti. Takođe, planirano je i učešće u godišnjim vežbama sa drugim organizacijama, koje se održavaju na nivou grada i opštine. U Šapcu poznate su i nezaboravne vežbe vatrogasaca u centru grada.
Ove aktivnosti u okviru radnih i društvenih organizacija nosili su mladi – omladinske organizacije. Zbog mladosti oni su ove vežbe bezbednosti pretvarali u veoma korisnu zabavu, interesantnu za čitav grad i opštinu.
Šabac je u to vreme bio jedan od zapaženih gradova u Srbiji čije su združene vežbe bile veoma zabavne, sadržajne i korisne.
Mnogim Šapčanima i danas još uvek je u sećanju čuvena združena vežba “Ništa nas ne sme iznenaditi”, izvedena sredinom sedamdesetih godina na široj teritoriji opštine Šabac. U ovoj vežbi učestvovali su izviđači, planinari, radioamateri, amaterska televizija, Crveni krst, Radio Šabac, Udruženje golubara, ribolovci, milicija i predstavnici srednjih škola – njih preko hiljadu i sve podržano od organa vlasti.
Inicijativu za ovu vežbu dali su izviđači koji su ujedno izradili eleborat vežbe. Cilj vežbe bio je da svi učesnici, iz svoje oblasti, pokažu koliko su obučeni i spremni da ih nikakvo zlo ne može iznenaditi, sve u međusobnoj saradnji sa ostalim organizovanim strukturama grada i opštine.
U vežbi je učestvovalo oko 1000 učesnika svih kategorija građana.
Vežba je bila veoma uspešna, zabavna i korisna. Najkraće, vežbu je “otvorila” amaterska televizija Dragana Petrovića, prva takve vrste u Srbiji, šaljući određenu poruku sa solitera u ulici Janka Veselinovića do prijemnika na Letnjikovcu. Tu su je preuzimali izviđači i prenosili do nekoliko golubara u Šapcu. Golubari su je uz pomoć planinara preneli na Cer odakle su je opet golubari, uz pomoć goluba pismonoše vratili u Šabac. Tamo su je ponovo preuzimali izviđači i prenosili do zadružnog štaba vežbe koji je kuririma prenosio do Kočinog kanala. Tamo su poruku preuzimali ribolovci, njih preko 40 čamaca i zajedno sa svim učesnicima vežbe doneli na Stari grad. Tamo su ih, uz brojna obaveštenja preko radio Šapca, dočekali oko deset hiljada građana i burnim aplauzom pozdravili, baš onako kako u Beogradu, na bakonu, dočekuju sportiste.
Vremenom, ali vrlo brzo, ova korisna društvena aktivnost je zaboravljena. Sad nas sve i svašta iznenađuje sa nemerljivim posledicama. Verovatno mislimo da se nama nikada više ništa ne sme dogoditi – a događa se. Od pre tridesetak godina do danas bilo je dosta poplava, snežnih nanosa, katastrofalnih požara, velikih saobraćajnih nesreća gde je trebalo do izražaja da dođe naša obučenost, spremnost, snalažljivost, hrabrost, osećaj za pomoć drugima i sl.
Ako neko u ovome vidi nešto korisno, a uz to ima i društvenu mogućnost, trebalo bi razmisliti da se na neki način obnove i nastave obaveze obuke i pripreme građana u svim sredinama da nas više nikada NNNI. A priroda ima još iznenađenja za koja ne znamo. Nesreće ne biraju sredinu i vreme u kojima će se javiti.
Svako od nas, prema radnom mestu, dužnosti i kao građanin treba što pre da nađemo svoje mesto u našoj bezbednosti kako bi bar donekle umanjili prirodna iznenađenja. Bar smo se sad uverili da pored vidljivog postoji još teži nevidljiv neprijatelj čovečanstva.
S.Stojanović
Najnoviji broj
25. april 2024.
