NEUROLOG DR ZORAN ĐURKOVIĆ O MOŽDANOM UDARU
Vreme je presudno
“Najčešći uzrok je naglo nastala zapušenost krvnog suda u mozgu trombom tj. krvnim ugruškom. Drugi tip moždanog udara je hemoragijski moždani udar, uzrkovan pucanjem krvnog suda. Simptomi moždanog udara nastaju naglo i razvijaju se u toku nekoliko minuta, a pogoršavaju se u narednih par sati” navodi objašnjava dr Zoran Đurković, specijalista neurologije
Svako ko se susreo sa moždanim udarom, bilo lično ili kod nekog bliskog, zna kolike posledice ovog oboljenja trpi ne samo pacijent nego i cela porodica. Pored toga što može biti koban, neretko ostavlja i trajni invaliditet.
- Moždani udar ili šlog je teško neurološko oboljenje koje nastaje kao rezultat poremećaja moždanog krvotoka. Najčešći uzrok je naglo nastala zapušenost krvnog suda u mozgu trombom tj. krvnim ugruškom, bilo da on nastaje na mestu koje je prethodno oštećeno aterosklerozom, ili u moždani krvotok dolazi sa udaljenog mesta, najčešće iz srca ili iz krvnih sudova vrata, takođe prethodno aterosklerotski izmenjenih. U oba slučaja dolazi do infarkta mozga i tada govorimo o akutnom ishemijskom moždanom udaru koji je i najčešći tip moždanog udara u 75 do 85 odsto slučajeva. Drugi tip moždanog udara, koji nastaje u ostalih 15 do 25 odsto slučajeva, je hemoragijski moždani udar. Uzrokovan je pucanjem krvnog suda sa posledičnim moždanim krvarenjem ili dolazi do pucanja aneurizmatski proširenih krvnih sudova unutar moždanih ovojnica sa nastankom takozvanog subarahnoidalnog krvarenja kao najređe, ali i najteže, forme od svih tipova moždanih udara, objašnjava dr Zoran Đurković, specijalista neurologije, šef Odeljenja za poluintenzivnu negu i lečenje sa Jedinicom za moždani udar šabačke Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević”.
Naš sagovornik navodi da se faktori rizika za nastanak moždanog udara mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine oni faktori na koje se ne može uticati a to su: godine, pol, rasa i genetski poremećaji. Drugu grupu čine promenljivi faktori rizika: povišen krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, povišene masnoće u krvi, bolesti srca, pušenje, alkoholizam, stres i fizička neaktivnost i na njih čovek može da utiče promenom životnih navika.
Za ishod bolesti često je važna pravovremena reakcija. Zbog toga se lekaru treba obratiti čim se osete prvi znaci.
-Simptomi moždanog udara nastaju naglo i razvijaju se u toku nekoliko minuta, a pogoršavaju se u narednih par sati. Najčešće se javlja iskrivljenost polovine lica, smetnje sa govorom, slabost ili utrnulost ruke i noge, nekada to mogu biti smetnje sa vidom, duple slike, vrtoglavica i izrazito nestabilan hod. Teški moždani udari, pored svih prethodno pobrojanih simptoma, dodatno su praćeni jakom glavoboljom, povraćanjem i poremećajem stanja svesti, kaže dr Đurković.
Prema rečima dr Đurkovića, ova teška neurološka bolest u Srbiji ima karakter populacione bolesti. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je to bolest od koje se u našoj zemlji najviše umire po čemu smo među neslavnim evropskim rekorderima.dok je u Evropi i svetu smrtnost od moždanog udara na trećem mestu posle, srčanih i malignih bolesti. Godišnja učestalost oboljevanja je više 300 na 100.000 stanovnika, a od toga jedna trećina pacijenata umire, jedna trećina ima kao posledicu težak invaliditet a tek trećina pacijenata se oporavi i vrati se normalnim životnim aktivnostima.
-Ovi alarmantni podaci su poslednjih nekoliko godina moždane udare stavili u fokus i nametnuli pokretanje procesa unapređenja i implementacije najsavremenijh metoda dijagnostike i lečenja i na sekundarnom nivou, tj. na nivou regionalnih centara. Tako je i Služba neurologije Opšte bolnice Šabac napravila dva velika pomaka u lečenju moždanog udara, kaže naš sagovornik.
Kao prvi veliki pomak, dr Đurković ističe promenu organizacione šeme lečenja formiranjem Jedinice za moždani udar u kojima se dokazano značajno smanjuje smrtnost, za čak 30 odsto, kao i invaliditet obolelih. Pacijentima se uz pomoć specijalizovane opreme obezbeđuje kontinuirano praćenje (monitoring) arterijskog pritiska, disanja, EKG-a, količine kiseonika u krvi i telesne temperature. Neprepoznat poremećaj svake od ovih funkcija dovodi do pogoršanja moždanog udara.
-Drugi veliki pomak je uvođenje trombolitične (fibrinolitične) terapije davanjem leka koji dovodi do rastvaranja krvnog ugruška-tromba i uspostavljanja krvotoka u mozgu čime se može postići kompletno izlečenje pacijenta. Ono što je značajno jeste da se ova terapija može primeniti u relativno uskom terapijskom prozoru, najkasnije nakon četiri i po sata od pojave prvih simptoma šloga. Tu je i osnovni problem i u svetu i kod nas - pacijenti ne stižu na vreme. Prostora za unapređenje uvek ima. To uključuje sve vrste aktivnosti, sa jedne strane u smislu edukacije stanovništva da se simptomi što pre prepoznaju, a sa druge strane unapređenje organizacije i efikasnosti zdravstvenih službi, od Službe hitne medicinske pomoći preko što brže dijagnostike i primene terapije u bolničkim uslovima. Svetski standard je da od momenta ulaska pacijenta do uključivanja spasonosne trombolitičke terapije ne bi trebalo da prođe više od 20 minuta a za to vreme neophodno je uraditi radiološku CT dijagnostiku (skener) i potrebne laboratorijske analize, kaže dr Zoran Đurković.
Naš sagovornik kao najvažniju ipak novodi primarnu prevenciju, korigovanje faktora rizika, menjanje životnih navika i lečenje osnovnih bolesti da bi se sprečio nastanak moždanog udara. Ukoliko se ipak moždani udar desi najvažnije je prepoznati simptome i što hitnije zatražiti medicinsku pomoć jer „vreme je mozak“.
- Moždani udar ili šlog je teško neurološko oboljenje koje nastaje kao rezultat poremećaja moždanog krvotoka. Najčešći uzrok je naglo nastala zapušenost krvnog suda u mozgu trombom tj. krvnim ugruškom, bilo da on nastaje na mestu koje je prethodno oštećeno aterosklerozom, ili u moždani krvotok dolazi sa udaljenog mesta, najčešće iz srca ili iz krvnih sudova vrata, takođe prethodno aterosklerotski izmenjenih. U oba slučaja dolazi do infarkta mozga i tada govorimo o akutnom ishemijskom moždanom udaru koji je i najčešći tip moždanog udara u 75 do 85 odsto slučajeva. Drugi tip moždanog udara, koji nastaje u ostalih 15 do 25 odsto slučajeva, je hemoragijski moždani udar. Uzrokovan je pucanjem krvnog suda sa posledičnim moždanim krvarenjem ili dolazi do pucanja aneurizmatski proširenih krvnih sudova unutar moždanih ovojnica sa nastankom takozvanog subarahnoidalnog krvarenja kao najređe, ali i najteže, forme od svih tipova moždanih udara, objašnjava dr Zoran Đurković, specijalista neurologije, šef Odeljenja za poluintenzivnu negu i lečenje sa Jedinicom za moždani udar šabačke Opšte bolnice “Dr Laza K. Lazarević”.
Korona izaziva brojne neurološke simptome
-Što se tiče infekcije korona virusom i neuroloških bolesti, od samog početka je bilo jasno da virus osim što izaziva upale pluća dovodi i do oštećenja krvnih sudova i stvaranja krvnih ugrušaka. Međutim, preliminarni podaci studija u svetu, a i naša klinička iskustva, su pokazala da nije bilo statistički značajnog povećanja učestalosti manifestnih moždanih udara. Ipak, registrovano je da 40 odsto pacijenata na bolničkom lečenju imaju razne teške neurološke simptome, kao što su: konfuzija, delirijum, epileptični napadi, paralize mišića. Nakon preležane korone 10 odsto pacijenata ima različite neurološke i psihijatrijske manifestacije koje variraju od osećaja hroničnog umora i malaksalosti preko glavobolje, bolova i trnjenja u rukama i nogama, slabije koncentracije, zaboravnosti, izražene napetosti, nervoze, bezvoljnosti i slabijeg raspoloženja do ispoljavanja depresije. Tek se očekuju rezultati istraživanja sa preciznijim podacima o učestalosti ali i mehanizmima na koji način dolazi do oštećenja mozga i ispoljavanja ovih manifestacija, kaže dr Zoran Đurković.
Naš sagovornik navodi da se faktori rizika za nastanak moždanog udara mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine oni faktori na koje se ne može uticati a to su: godine, pol, rasa i genetski poremećaji. Drugu grupu čine promenljivi faktori rizika: povišen krvni pritisak, šećerna bolest, gojaznost, povišene masnoće u krvi, bolesti srca, pušenje, alkoholizam, stres i fizička neaktivnost i na njih čovek može da utiče promenom životnih navika.
Za ishod bolesti često je važna pravovremena reakcija. Zbog toga se lekaru treba obratiti čim se osete prvi znaci.
-Simptomi moždanog udara nastaju naglo i razvijaju se u toku nekoliko minuta, a pogoršavaju se u narednih par sati. Najčešće se javlja iskrivljenost polovine lica, smetnje sa govorom, slabost ili utrnulost ruke i noge, nekada to mogu biti smetnje sa vidom, duple slike, vrtoglavica i izrazito nestabilan hod. Teški moždani udari, pored svih prethodno pobrojanih simptoma, dodatno su praćeni jakom glavoboljom, povraćanjem i poremećajem stanja svesti, kaže dr Đurković.
Prema rečima dr Đurkovića, ova teška neurološka bolest u Srbiji ima karakter populacione bolesti. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je to bolest od koje se u našoj zemlji najviše umire po čemu smo među neslavnim evropskim rekorderima.dok je u Evropi i svetu smrtnost od moždanog udara na trećem mestu posle, srčanih i malignih bolesti. Godišnja učestalost oboljevanja je više 300 na 100.000 stanovnika, a od toga jedna trećina pacijenata umire, jedna trećina ima kao posledicu težak invaliditet a tek trećina pacijenata se oporavi i vrati se normalnim životnim aktivnostima.
-Ovi alarmantni podaci su poslednjih nekoliko godina moždane udare stavili u fokus i nametnuli pokretanje procesa unapređenja i implementacije najsavremenijh metoda dijagnostike i lečenja i na sekundarnom nivou, tj. na nivou regionalnih centara. Tako je i Služba neurologije Opšte bolnice Šabac napravila dva velika pomaka u lečenju moždanog udara, kaže naš sagovornik.
U neposrednom pre Kovid periodu Služba neurologije je započela proces kojim bi se uspostavila saradnja i definisali protokoli i procedura upućivanja strogo selektirane grupe pacijenata u ustanove tercijalnog tipa, odnostno Univerzitetski klinički centar Srbije i Specijalnu bolnicu za cerebrovaskularne bolesti Svesti Sava, gde se od nedavno primenjuje najsavremenija metoda lečenja ishemijskog moždanog udara endovaskularnom tehnikom mehaničke ekstrakcije tromba. Nažalost, situacija u kojoj se nalazimo prethodnih godinu dana je usporila i praktično prekinula proces realizacije, ali nas svakako u narednom periodu očekuje nastavak započetog kao i dalje unapređenje rada Službe neurologije u smislu proširenja postojećih kapaciteta Jedinice za moždani udar, kontinuirane edukacije, uvođenja novih dijagnostičkih metoda pre svega CT angiografije koja je postala deo zlatnog dijagnostičkog standarda za ishemijski moždani udar, navodi dr Zoran Đurković.
Kao prvi veliki pomak, dr Đurković ističe promenu organizacione šeme lečenja formiranjem Jedinice za moždani udar u kojima se dokazano značajno smanjuje smrtnost, za čak 30 odsto, kao i invaliditet obolelih. Pacijentima se uz pomoć specijalizovane opreme obezbeđuje kontinuirano praćenje (monitoring) arterijskog pritiska, disanja, EKG-a, količine kiseonika u krvi i telesne temperature. Neprepoznat poremećaj svake od ovih funkcija dovodi do pogoršanja moždanog udara.
-Drugi veliki pomak je uvođenje trombolitične (fibrinolitične) terapije davanjem leka koji dovodi do rastvaranja krvnog ugruška-tromba i uspostavljanja krvotoka u mozgu čime se može postići kompletno izlečenje pacijenta. Ono što je značajno jeste da se ova terapija može primeniti u relativno uskom terapijskom prozoru, najkasnije nakon četiri i po sata od pojave prvih simptoma šloga. Tu je i osnovni problem i u svetu i kod nas - pacijenti ne stižu na vreme. Prostora za unapređenje uvek ima. To uključuje sve vrste aktivnosti, sa jedne strane u smislu edukacije stanovništva da se simptomi što pre prepoznaju, a sa druge strane unapređenje organizacije i efikasnosti zdravstvenih službi, od Službe hitne medicinske pomoći preko što brže dijagnostike i primene terapije u bolničkim uslovima. Svetski standard je da od momenta ulaska pacijenta do uključivanja spasonosne trombolitičke terapije ne bi trebalo da prođe više od 20 minuta a za to vreme neophodno je uraditi radiološku CT dijagnostiku (skener) i potrebne laboratorijske analize, kaže dr Zoran Đurković.
Naš sagovornik kao najvažniju ipak novodi primarnu prevenciju, korigovanje faktora rizika, menjanje životnih navika i lečenje osnovnih bolesti da bi se sprečio nastanak moždanog udara. Ukoliko se ipak moždani udar desi najvažnije je prepoznati simptome i što hitnije zatražiti medicinsku pomoć jer „vreme je mozak“.
M. Mijailović
Najnoviji broj
11. april 2024.
