Ovo je priča o Legendi. Pre pet godina, ispred jedne od šabačkih zgrada šetalo je štene, i kao da je čekalo svog čoveka. Kada je čovek stigao do zgrade otpočela je jedna od najlepših porodičnih priča. Štene nije htelo da pristane da bude ostavljeno, posle maženja i vremena koje mu je posvetio, na sam nagoveštaj odvajanja, zapomagalo je, tako snažno da je sa njim ostao do pet ujutro!! Došao je u stan i supruzi, koja je tih dana bila pred porođajem rekao da mora sići ispred zgrade da vidi psa, „moraš da vidiš legendu“.
I to ime ga je pratilo u svemu što je sledilo.
Legenda je preživeo parvo (štenećak) iako je veterinar rekao da su male šanse da preživi, pokazalo se da u tako malom telu živi veliki junak.
Da je drugačiji, da je veliki zaštitnik svedoči i anegdota. Naime posle porođaja, u stan bake i deke, odveden je Legenda, a taj dan doneli su i novorođenče jer stižu stari kumovi da prvi put vide bebu. Kada su došli do vrata tu su i ostali, mirni Legenda je dao sve od sebe da ih preplaši i otera. Baka i deka su trčali za kumovima da ih vrate i uspeli su da ih uvedu u stan, ali samo u hodnik, i tu su svi sedeli, u hodniku, baka, deka, kumovi i Legenda. Iz hodnika su videli bebu, toliko im je zaštitnički nastrojen Legenda dozvolio.
Komšije su znale, ako Legenda jako laje i ne prestaje, svi strče da vide šta nije u redu, pa su tako uspeli da sačuvaju bicikle od krađe, obijanje stana ispod njihovog i još mnogo toga. Bežali su lopovi naočigled stanara. Za ovu priču imamo svedoke, naime čovek je u prodavnici pištoljem nasrnuo na kasirku, i to je bilo sve što mu je uspelo, Legenda je uleteo u prodavnicu i ne samo što je napao nasilnika već ga je i jurio niz ulicu. „Ni manjeg psa ni više herojskih dela“ kaže nam njegova porodica.
Pre pet meseci odveli su Legendu na Cer u vikendicu kod deke i bake. Tamo je imao društvo Bebana, mešanca labradora, kada ga pitate gde je Beban on odmah i pokaže. I na Ceru nije ostao dužan lopovima.
Napao je čoveka koji je ulazio na komšijsko imanje, ujeo ga je, a ovaj se bežeći žalio da su mu vlasnici tog trenutno napuštenog imanja dali zadatak da ga obilazi dok su u inostranstvu. Ma važi, kako da ne! Legenda takve poznaje ko zlu paru. Ipak, pozvali su komšije da provere i naravno saznali da nikom nisu dali takav zadatak.
Pročuo se Legenda, kažu nema boljeg čuvara. Mali rastom a srce veliko.
To popodne je sa Bebanom otišao u šetnju. Nekada su imali običaj da u skitanju provedu i dva dana sa ostalim kucama Radovašnice, a onda se vrate. Nije ih bilo ni za dva dana. O tome koliko je porodica patila ne bih sigurno umela da pišem. Beban se vratio sa pokidanim povocem, bez Legende. Da je bilo obrnuto Legenda bi sigurno poveo ljude na mesto gde je Beban, ali eto, nije bilo tako. Otpočeli su potragu po Ceru, sa meštanima, na društvenim mrežama, ali nije bilo rezultata. Nadali su se da će i on uspeti da pobegne neljudima koji su ih uhvatili a za koje postoji sumnja da se bave borbama pasa i ko zna kojim još nečasnim stvarima. Ni traga ni glasa od hrabriše Legende, i tako pet dugih meseci. U Prihvatilište pre par meseci stiže prelep pas. Mi volonteri, dugo smo ga mazili, šetali u pokušaju da ga opustimo, on je sve vreme cvileo, cičao i prozvali smo ga Cile. Nismo znali da nam govori, da je Legenda. Čak smo ga i objavili na društvenim mrežama, ali život traži svoje, ko zna zašto nije prepoznat. Fotografiju Legendinu smo videli ali nismo povezali, dok jedan od naših volontera nije preuzeo inicijativu i učinio da se ova avantura završi sa srećnim krajem.
Legenda je sada u svom domu, u svom mestu ljubavi i radosti. Bio je veseo pas i sigurni smo da će biti ponovo, samo mu treba malo vremena. Toliko toga je prošao, preživeo. Veliki zaštitnik i junak. Legenda!
Hvala porodici Gajić na razgovoru, fotografijama i snimcima, ali pre svega hvala što postojite, što ne odustajete i što umete da volite.
Dragi Duško Radović je rekao: „Ko zna da voli, ne treba ništa drugo da radi“.
