NOVA ULAGANjA U OBLAST ELEKTROSNABDEVANjA
Bez prepreka u količini i snazi
Posle 2000-e godine evidenta su značajna ulaganja u poboljšanje elektro-mreže i kvalitetnije napajanje. Privreda je u poslednjih 15-ak godina imala značajan uspon pa se sa mreže danas napaja priličan broj proizvodnih pogona poput Rauha, hladnjače u Subotici, fabrika u Donjem Crniljevu i Galoviću, kamenoloma u Kamenici. Razvili su se i pogoni fabrike nameštaja, mlinovi, fabrike obuće
Razvoj privrede i porast potreba domaćinstava pratila su i ulaganja u elektro-mrežu koja je uspela da se širi i odgovori na sve zahteve tržišta. Kontinuiranim radovima na elektro- mreži nije kraj jer će se opština Koceljeva napajati još kvalitetnijom strujom. Reč je o izgradnji dalekovoda i trafo-stanice 110/20 kilovolti koji će služiti za primarno napajanje ovog kraja. Vrednost onoga što je još preostalo da se uradi je više od 200 miliona dinara. Potrebno je izmeniti opremu na dalekovodu, dok je na drugoj, sekundarnoj strani od 20 kilovolti već sve pripremljeno za 110. Završena je mikroprocesorska zaštita, daljinsko upravljanje i zamenjena oprema.
Ova investicija predstavlja ogromno bogatstvo, pruža veliki potencijal za budući privredni razvoj, bez “kamena spoticanja” i ograničenja. Njenom realizacijom neće biti nikakvih prepreka ni za one zahtevne proizvodne procese, kako u smislu količine neophodne energije, tako i snage čija je dosadašnja maksimalna vrednost bila 12 megavata. Nova trafo-stanica obezbediće skoro tri puta jaču snagu od 31,5. Osim toga, sam prelazak primarnog napajanja sa 35 na 110 kilovolti samo statistički gledano dodatno će smanjiti eventuane prekide u isporuci energije, pa se može računati na maksimalno jedan do dva ispada na godišnjem nivou.
Ubudući investitori koji budu želeli da proizvodnju pokrenu u Koceljevi neće biti sputavani nedovoljno razvijenom infrastrukturom. Ulaganja dodatnog novca privrednika za povećavanje kapaciteta i stvaranje uslova za zahtevnije proizvodne pogone uskoro će postati deo prošlosti. Nadležni smatraju da se realizacijom ovog projekta otvaraju ogromne mogućnosti za ukupan razvoj kraja jer je ovo jedno od, strateški posmatrano, najvažnijih oblasti. Povećavaju se infrastrukturni kapaciteti i stvaraju predispozicije za nemerljiv napredak.
MALA ISTORIJA ELEKTRIFIKACIJE
Elektrifikacija na području opštine Koceljeva započeta je pedesetih godina prošlog veka. Struju su tada najpre dobili žitelji samog sedišta opštine a potom se sasvim postepeno povećavao broj trafo-stanica i mesnih zajednica do kojih je stizala električna energija.
Elektrifikacija je nastavljena u većim naseljima poput Draginja, Donjeg Crniljeva i Kamenice, Svileuve...Obično je u svako selo dolazila po jedna trafo-stanica iz koje su se napajali svi potrošači. U to vreme potrebe domaćinstava su bile veoma skromne. Na početku bilo je neophodno obezbediti struju za nekoliko sijalica i po koji radio aparat. Vremenom su potrebe postajale veće a srazmerno tome širila se i elektro-mreža. Na seoskim područjima prekrupači su u poljoprivrednim domaćinstvima ušli u upotrebu. Ljudi su nabavljali sve veći broj električnih aparata i uređaja. Sve to je uticalo na neophodnost proširenja mreže pa je gotovo svako selo počelo da dobija veći broj trafo-stanica.
Od tada do danas u koceljevačkoj opštini izgrađeno ih je 120. Treba imati u vidu da je ekspanzija u modernizaciji i proširenju mreže započela tek posle 2000-e godine jer je od izgradnje prve do pedesete trafo stanice prošlo skoro pola veka dok su preostalih 70 izgrađene za poslednje dve decenije. Ne tako davno bili smo svedoci i čestih prekida u snabdevanju, lošeg kvaliteta mreže, nedovoljnog napona. U drugoj polovini 20. veka malo se ulagalo u infrastrukturu vezanu za elektroprivredu. Poznavaoci tadašnjih prilika smatraju da nije bilo dovoljno inicijative ni od strane lokalnih vlasti ni same elektrodistribucije. Stiče se utisak da je najvažnije bilo da postojeća mreža jednostavno funkcioniše i da postoji struja, bez želje da se osavremeni i povećaju kapaciteti. Na izostanak inicijative verovatno je uticalo i postepeno urušavanje i nestanak privrede, posebno izražen 90-ih godina.
Nekada je struja imala cenu znatno nižu od tržišne pa je u jednom trenutku ogroman broj ljudi počeo da koristi električnu energiju za grejanje kao najpovoljniji energent. To je, takođe, uslovljavalo u velikoj meri povećanu potrošnju, što je direktno uticalo na lošiji napon, veći broj kvarova i prekida na mreži čija je ukupna dužina danas na teritoriji opštine oko 500 kilometara na prilično razuđenom terenu. Sam podatak da Koceljeva ima oko 400 kilometara mreže niskog napona i oko 140 dalekovoda koji pripadaju ovoj teritoriji i koje elektrodistribucija održava i gradi, vredan je pažnje. Neke lokalne samouprave imaju daleko više potrošača ali, sa druge strane, znatno kraću mrežu jer im je pristupačnija konfiguracija terena. One su, po pravilu, jednostavnije i jeftinije za održavanje.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je do kraja prošlog veka na ovom području bilo tek do pet odsto betonskih stubova i ogromna većina drvenih, nepouzdanih, sa kraćim vekom trajanja, podložnih atmosferskim uticajima, čije padanje je bio jedan od čestih uzročnika prekida u snabdevanju potrošača. Danas je njihov broj veoma mali. U zadnjnih nekoliko godina, u okviru rekonstrukcije nisko-naponske mreže dosta ih je zamenjeno pa je sada zastupljenost betonskih stubova 90 odsto. Zamenjen je veliki broj provodnika koji su bili malog preseka i lošijeg kvaliteta. Skinuti su neizolovani provodnici koji su sami po sebi bili nebezbedni. Oni novopostavljeni su, kažu stručnjaci, boljeg preseka, izolovani, sigurniji, pouzdaniji. Najveći iskorak je napravljen u poslednjih nekoliko godina i ukoliko se nastavi predviđenim tempom nadležni u Koceljevi će moći da kažu da na ovoj teritoriji konačno nema drvenih stubova i zastarelih provodnika na mreži.
Ova investicija predstavlja ogromno bogatstvo, pruža veliki potencijal za budući privredni razvoj, bez “kamena spoticanja” i ograničenja. Njenom realizacijom neće biti nikakvih prepreka ni za one zahtevne proizvodne procese, kako u smislu količine neophodne energije, tako i snage čija je dosadašnja maksimalna vrednost bila 12 megavata. Nova trafo-stanica obezbediće skoro tri puta jaču snagu od 31,5. Osim toga, sam prelazak primarnog napajanja sa 35 na 110 kilovolti samo statistički gledano dodatno će smanjiti eventuane prekide u isporuci energije, pa se može računati na maksimalno jedan do dva ispada na godišnjem nivou.
Ubudući investitori koji budu želeli da proizvodnju pokrenu u Koceljevi neće biti sputavani nedovoljno razvijenom infrastrukturom. Ulaganja dodatnog novca privrednika za povećavanje kapaciteta i stvaranje uslova za zahtevnije proizvodne pogone uskoro će postati deo prošlosti. Nadležni smatraju da se realizacijom ovog projekta otvaraju ogromne mogućnosti za ukupan razvoj kraja jer je ovo jedno od, strateški posmatrano, najvažnijih oblasti. Povećavaju se infrastrukturni kapaciteti i stvaraju predispozicije za nemerljiv napredak.
MALA ISTORIJA ELEKTRIFIKACIJE
Elektrifikacija na području opštine Koceljeva započeta je pedesetih godina prošlog veka. Struju su tada najpre dobili žitelji samog sedišta opštine a potom se sasvim postepeno povećavao broj trafo-stanica i mesnih zajednica do kojih je stizala električna energija.
Elektrifikacija je nastavljena u većim naseljima poput Draginja, Donjeg Crniljeva i Kamenice, Svileuve...Obično je u svako selo dolazila po jedna trafo-stanica iz koje su se napajali svi potrošači. U to vreme potrebe domaćinstava su bile veoma skromne. Na početku bilo je neophodno obezbediti struju za nekoliko sijalica i po koji radio aparat. Vremenom su potrebe postajale veće a srazmerno tome širila se i elektro-mreža. Na seoskim područjima prekrupači su u poljoprivrednim domaćinstvima ušli u upotrebu. Ljudi su nabavljali sve veći broj električnih aparata i uređaja. Sve to je uticalo na neophodnost proširenja mreže pa je gotovo svako selo počelo da dobija veći broj trafo-stanica.
Od tada do danas u koceljevačkoj opštini izgrađeno ih je 120. Treba imati u vidu da je ekspanzija u modernizaciji i proširenju mreže započela tek posle 2000-e godine jer je od izgradnje prve do pedesete trafo stanice prošlo skoro pola veka dok su preostalih 70 izgrađene za poslednje dve decenije. Ne tako davno bili smo svedoci i čestih prekida u snabdevanju, lošeg kvaliteta mreže, nedovoljnog napona. U drugoj polovini 20. veka malo se ulagalo u infrastrukturu vezanu za elektroprivredu. Poznavaoci tadašnjih prilika smatraju da nije bilo dovoljno inicijative ni od strane lokalnih vlasti ni same elektrodistribucije. Stiče se utisak da je najvažnije bilo da postojeća mreža jednostavno funkcioniše i da postoji struja, bez želje da se osavremeni i povećaju kapaciteti. Na izostanak inicijative verovatno je uticalo i postepeno urušavanje i nestanak privrede, posebno izražen 90-ih godina.
Nekada je struja imala cenu znatno nižu od tržišne pa je u jednom trenutku ogroman broj ljudi počeo da koristi električnu energiju za grejanje kao najpovoljniji energent. To je, takođe, uslovljavalo u velikoj meri povećanu potrošnju, što je direktno uticalo na lošiji napon, veći broj kvarova i prekida na mreži čija je ukupna dužina danas na teritoriji opštine oko 500 kilometara na prilično razuđenom terenu. Sam podatak da Koceljeva ima oko 400 kilometara mreže niskog napona i oko 140 dalekovoda koji pripadaju ovoj teritoriji i koje elektrodistribucija održava i gradi, vredan je pažnje. Neke lokalne samouprave imaju daleko više potrošača ali, sa druge strane, znatno kraću mrežu jer im je pristupačnija konfiguracija terena. One su, po pravilu, jednostavnije i jeftinije za održavanje.
Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je do kraja prošlog veka na ovom području bilo tek do pet odsto betonskih stubova i ogromna većina drvenih, nepouzdanih, sa kraćim vekom trajanja, podložnih atmosferskim uticajima, čije padanje je bio jedan od čestih uzročnika prekida u snabdevanju potrošača. Danas je njihov broj veoma mali. U zadnjnih nekoliko godina, u okviru rekonstrukcije nisko-naponske mreže dosta ih je zamenjeno pa je sada zastupljenost betonskih stubova 90 odsto. Zamenjen je veliki broj provodnika koji su bili malog preseka i lošijeg kvaliteta. Skinuti su neizolovani provodnici koji su sami po sebi bili nebezbedni. Oni novopostavljeni su, kažu stručnjaci, boljeg preseka, izolovani, sigurniji, pouzdaniji. Najveći iskorak je napravljen u poslednjih nekoliko godina i ukoliko se nastavi predviđenim tempom nadležni u Koceljevi će moći da kažu da na ovoj teritoriji konačno nema drvenih stubova i zastarelih provodnika na mreži.
V.Bošković
Najnoviji broj
11. april 2024.
