Pisma čitalaca
Kovid-junakinje
Ljudi imaju tendenciju da bacaju velike reči na male individue. Nekada se tim rečima vrednuje ne tako veliki čovek ili grupa ljudi, ali zarad čega? Često i sami procenimo situaciju u korist nekoga, ko žrtvuje samo ono što nema, a poseduje puno. Desi se da pogrešimo, zato što smo kao gledaoci sveprisutni u prostoru, ali nemamo potrebu da zagrebemo istinu.
Definicija reči junak je u našim glavama isuviše prosta. Nismo u stanju da shvatimo taj, izuzetno obiman pojam, pa samim tim, nismo u poziciji da kategorizujemo ko je zaslužio da se odlikuje istim. Na svojoj koži sam iskusila osećaj skrivanja iza određenih ideala, koji su u stanju da spreče prodor istine. Zbog osećaja krivice imam potrebu da rizikujem i budem glas ispred smenskih medicinskih sestara sa infektivnog odeljenja, individua koje nisu imale šansu da budu reprezentovane iz očiglednih razloga.
Možda je sam koncept prošlogodišnje situacije neobičan i neshvatljiv, ali žrtvovanje je nešto na šta smo se navikli. Međutim, dok kategorizujemo druge kao heroje, one rade, rizikujući da budu zaražene, rizikujući da zaraze svoje porodice. Ulažu vreme u našu sigurnost i isključivo u naše uživanje, dok ipak nemaju priliku da budu primećene. Možda jesu u senci, ali postoje, i to ne samo da postoje, nego se i nesebično bore za dobrobit mnogih, još uvek jake i nasmejane. Mislim da mi nismo u stanju da zamislimo količinu umora posle posla kao što je njihov, a opet one ga rade sa samo jednom idejom, da budu najbolje u svom poslu, zato što su ipak naša prva linija odbrane. Ne samo sestre, već i spremačice, su one koje daju sve od sebe da se pobrinu da sve bude besprekorno čisto. Svojom individualnom žrtvom inspirišu jedna drugu, znajući da je to jedini način da prebrode ovakva vremena.
Iskreno mislim da bi ovako posvećenim osobama trebali dati na značaju. Želim im svu snagu ovog sveta i da ne samo svojom voljom i radom, već i sa našom podrškom, dostignu jedini pravi cilj, zdravlje i sreću svih nas, pa i njih samih. Duboko ih poštujem i neizmerno želim da ostanu onakve kakve su bila do sad, junaci.
Definicija reči junak je u našim glavama isuviše prosta. Nismo u stanju da shvatimo taj, izuzetno obiman pojam, pa samim tim, nismo u poziciji da kategorizujemo ko je zaslužio da se odlikuje istim. Na svojoj koži sam iskusila osećaj skrivanja iza određenih ideala, koji su u stanju da spreče prodor istine. Zbog osećaja krivice imam potrebu da rizikujem i budem glas ispred smenskih medicinskih sestara sa infektivnog odeljenja, individua koje nisu imale šansu da budu reprezentovane iz očiglednih razloga.
Možda je sam koncept prošlogodišnje situacije neobičan i neshvatljiv, ali žrtvovanje je nešto na šta smo se navikli. Međutim, dok kategorizujemo druge kao heroje, one rade, rizikujući da budu zaražene, rizikujući da zaraze svoje porodice. Ulažu vreme u našu sigurnost i isključivo u naše uživanje, dok ipak nemaju priliku da budu primećene. Možda jesu u senci, ali postoje, i to ne samo da postoje, nego se i nesebično bore za dobrobit mnogih, još uvek jake i nasmejane. Mislim da mi nismo u stanju da zamislimo količinu umora posle posla kao što je njihov, a opet one ga rade sa samo jednom idejom, da budu najbolje u svom poslu, zato što su ipak naša prva linija odbrane. Ne samo sestre, već i spremačice, su one koje daju sve od sebe da se pobrinu da sve bude besprekorno čisto. Svojom individualnom žrtvom inspirišu jedna drugu, znajući da je to jedini način da prebrode ovakva vremena.
Iskreno mislim da bi ovako posvećenim osobama trebali dati na značaju. Želim im svu snagu ovog sveta i da ne samo svojom voljom i radom, već i sa našom podrškom, dostignu jedini pravi cilj, zdravlje i sreću svih nas, pa i njih samih. Duboko ih poštujem i neizmerno želim da ostanu onakve kakve su bila do sad, junaci.
Sveprisutni posmatrač
Najnoviji broj
18. april 2024.
