OD SELA DO OPŠTINSKOG SEDIŠTA
97. Rođendan tamnavske varoši
Koceljeva je, kako se navodi u knjizi “Sećanja”, bila tipično zanatsko naselje, sa samo nekoliko kuća imućnih seljaka koji su živeli u mestu, a svi ostali su dolazili sa strane, ženili se i otvarali svoje radnje
Krajem februara 1924.godine, ukazom kralja Aleksandra I Karađorđevića, Koceljeva je dobila status varoši. Do tada je bila selo u srezu posavo-tamnavskom i oblasti podrinjskoj.
Zbog svog specifičnog položaja bila je idealno mesto za razvoj trgovine, a posebno zanatstva. Prema zapisima Borisava Bekvalca, knjižničara, Koceljeva je u to vreme imala samo jednu ulicu i 29 kuća, a pet kafana, četiri trgovačke radnje, tri opančara, četiri ćurčije, obućara, abadžije, tri kovača, dva kolara, po jednog potkivača, limara, lončara, a kasnije i bojadžiju i tkača. Otvaraju se jedna gvožđarska i dve radnje za otkup poljoprivrednih proizvoda.
Koceljeva je, kako se navodi u knjizi “Sećanja”, bila tipično zanatsko naselje, sa samo nekoliko kuća imućnih seljaka koji su živeli u mestu, a svi ostali su dolazili sa strane, ženili se i otvarali svoje radnje.
Sreda baš u to doba postaje i ostaje do danas pijačni dan, u kome se obavljala značajna trgovina i razmena svih vrsta proizvoda. Pripoveda se da je koceljevačka pijaca tada bila na daleko poznata, te da se sredom tu slivala roba ne samo iz okolnih srezova, nego i šire. Nalazila se pored tadašnje zgrade opštine, u blizini mesta gde je i danas.
Naročito je bila zastupljena trgovina rogatom stokom i svinjama, a zabeleženi su i redovni dolasci trgovaca duvanom iz Čačka. Varoš je bila osvetljena sa dve ulične svetiljke, odnosno lampe sa fitiljem, a za red su bila zadužena dva žandara.
Sav društveni život je počinjao i završavao se u kafanama, kojih je u početku bilo pet. Kafana i kafića ne manjka ni danas. Njihova uloga ostala je, čini se, podjednako važna za lokalnu zajednicu. Sa druge strane, zanatskih radnji je sve manje. Mnoga zanimanja postala su prošlost, ali je budućnost sa sobom donela nove profesije i majstore, savremene fabrike, modernu tehnologiju.
U ovoj pitomoj, gotovo stoletnoj varoši, danas ima daleko više ulica i svetiljki, zgrada i kuća u kojima živi preko četiri hiljade Koceljevaca.
Zbog svog specifičnog položaja bila je idealno mesto za razvoj trgovine, a posebno zanatstva. Prema zapisima Borisava Bekvalca, knjižničara, Koceljeva je u to vreme imala samo jednu ulicu i 29 kuća, a pet kafana, četiri trgovačke radnje, tri opančara, četiri ćurčije, obućara, abadžije, tri kovača, dva kolara, po jednog potkivača, limara, lončara, a kasnije i bojadžiju i tkača. Otvaraju se jedna gvožđarska i dve radnje za otkup poljoprivrednih proizvoda.
Koceljeva je, kako se navodi u knjizi “Sećanja”, bila tipično zanatsko naselje, sa samo nekoliko kuća imućnih seljaka koji su živeli u mestu, a svi ostali su dolazili sa strane, ženili se i otvarali svoje radnje.
Sreda baš u to doba postaje i ostaje do danas pijačni dan, u kome se obavljala značajna trgovina i razmena svih vrsta proizvoda. Pripoveda se da je koceljevačka pijaca tada bila na daleko poznata, te da se sredom tu slivala roba ne samo iz okolnih srezova, nego i šire. Nalazila se pored tadašnje zgrade opštine, u blizini mesta gde je i danas.
Naročito je bila zastupljena trgovina rogatom stokom i svinjama, a zabeleženi su i redovni dolasci trgovaca duvanom iz Čačka. Varoš je bila osvetljena sa dve ulične svetiljke, odnosno lampe sa fitiljem, a za red su bila zadužena dva žandara.
Sav društveni život je počinjao i završavao se u kafanama, kojih je u početku bilo pet. Kafana i kafića ne manjka ni danas. Njihova uloga ostala je, čini se, podjednako važna za lokalnu zajednicu. Sa druge strane, zanatskih radnji je sve manje. Mnoga zanimanja postala su prošlost, ali je budućnost sa sobom donela nove profesije i majstore, savremene fabrike, modernu tehnologiju.
U ovoj pitomoj, gotovo stoletnoj varoši, danas ima daleko više ulica i svetiljki, zgrada i kuća u kojima živi preko četiri hiljade Koceljevaca.
V. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
