SAVET STRUČNjAKA
Zaoravati žetvene ostatke
Poljoprivredna proizvodnja treba da obezbedi uslove za nesmetan razvoj mikroorganizama i njihovu biohemijsku aktivnost, kako bi se dobili visoki prinosi i očuvala ekološka ravnoteža u zemljištu. Stoga je veoma važno, da se u cilju očuvanja i zaštite poljoprivrednih zemljišta pored agrohemijskih analiza, prati i dinamika mikrobiološke aktivnosti
Prema rezultatima kontrole plodnosti, koja se u Republici Srbiji sprovodi duži niz godina, sadržaj humusa u 30% poljoprivrednih zemljišta je oko 3%, a u čak 70% je ispod 3%. Međutim, zabrinjavajući su podaci da se sadržaj humusa u našim zemljištima tokom godina značajno smanjuje. Sve ove činjenice ukazuju na neophodnost primene agrotehničkih mera koje će omogućiti intenzivnu mikrobiološku aktivnost i sintezu novih količina humusa. Prvenstveno, to su agrotehničke mere kojima se unosi sveža organska materija u zemljište, što se postiže zaoravanjem stajnjaka, primenom zelenišnih đubriva, zaoravanjem žetvenih ostataka...
Poljoprivredna proizvodnja treba da obezbedi uslove za nesmetan razvoj mikroorganizama i njihovu biohemijsku aktivnost, kako bi se dobili visoki prinosi i očuvala ekološka ravnoteža u zemljištu. Stoga je veoma važno, da se u cilju očuvanja i zaštite poljoprivrednih zemljišta pored agrohemijskih analiza, prati i dinamika mikrobiološke aktivnosti.
Mikroorganizmi čine najveći deo biološke faze zemljišta i aktivno učestvuju u procesima njegovog stvaranja i nastajanja, ali i u procesima održavanja plodnosti zemljišta. Ishrana biljaka direktno je vezana za aktivnost mikroorganizama, te je za uspešnu biljnu proizvodnju neophodno obezbediti uslove za optimalno proticanje mikrobioloških procesa.
Osnovni biogeni elementi se u zemljištu nalaze pretežno vezani u organskim jedinjenjima i u oblicima koji nisu direktno dostupni biljkama. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka. Mikroorganizmi su nezaobilazna karika u transformacijam azota, ugljenika, fosfora, sumpora, kalijuma, gvožđa i nekih drugih biogenih elemenata.
Sadržaj humusa u zemljištu jedna je od najznačajnijih karakteristika plodnosti zemljišta. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi. Početna jedinjenja za sintezu humusa su ostaci uginulih biljaka, životinja i mikroorganizama. Delimične transformacije ovih jedinjenja vrše sitne životinje koje žive u zemljištu, a za ključni deo transformacija, oko 70%, odgovorni su mikroorganizmi.
Stoga obratite pažnju na kvalitet zemljita jer zaoravanjem biljnih ostataka ćemo uložiti u naše njive a one će nam vešestruko vratiti.
Poljoprivredna proizvodnja treba da obezbedi uslove za nesmetan razvoj mikroorganizama i njihovu biohemijsku aktivnost, kako bi se dobili visoki prinosi i očuvala ekološka ravnoteža u zemljištu. Stoga je veoma važno, da se u cilju očuvanja i zaštite poljoprivrednih zemljišta pored agrohemijskih analiza, prati i dinamika mikrobiološke aktivnosti.
Mikroorganizmi čine najveći deo biološke faze zemljišta i aktivno učestvuju u procesima njegovog stvaranja i nastajanja, ali i u procesima održavanja plodnosti zemljišta. Ishrana biljaka direktno je vezana za aktivnost mikroorganizama, te je za uspešnu biljnu proizvodnju neophodno obezbediti uslove za optimalno proticanje mikrobioloških procesa.
Osnovni biogeni elementi se u zemljištu nalaze pretežno vezani u organskim jedinjenjima i u oblicima koji nisu direktno dostupni biljkama. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka. Mikroorganizmi su nezaobilazna karika u transformacijam azota, ugljenika, fosfora, sumpora, kalijuma, gvožđa i nekih drugih biogenih elemenata.
Sadržaj humusa u zemljištu jedna je od najznačajnijih karakteristika plodnosti zemljišta. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi. Početna jedinjenja za sintezu humusa su ostaci uginulih biljaka, životinja i mikroorganizama. Delimične transformacije ovih jedinjenja vrše sitne životinje koje žive u zemljištu, a za ključni deo transformacija, oko 70%, odgovorni su mikroorganizmi.
Stoga obratite pažnju na kvalitet zemljita jer zaoravanjem biljnih ostataka ćemo uložiti u naše njive a one će nam vešestruko vratiti.
Dipl.ing Darko Simić
Najnoviji broj
18. april 2024.
