DR DRAGAN ŠOBIĆ OSNIVAČ MAKSILOFACIJALNE HIRURGIJE U ŠAPCU
Umetnost hirurgije
“Na petoj godini fakulteta sam video operacije iz maksilofacijalne hirurgije – plastiku nosa, ušiju, rekonstruktivnu hirurgiju. Umetnost u hirurgiji je da se uradi operacija i da pacijent posle završenog lečenja izgleda normalno, da može da nastavi da živi, vrati se na posao i da ne izaziva zgražavanje i čuđenje. Plastična hirurgija ne služi samo tome da neko bude lepši”, priča za Glas Podrinja dr Dragan Šobić
Čovek koji je osnovao službu Maksilofacijalne hirurgije u Šapcu i podigao je na nivo tercijalnih ustanova, specijalista maksilofacijalne hirurgije dr Dragan Šobić odlazi iz šabačke Opšte bolnice u zasluženu penziju. Od sada će raditi samo privatno.
Šabac kao profesionalni prioritet Mnogi naši izuzetni specijalisti su otišli da rade u inostranstvu, zbog uređenijeg sistema, sigurnosti ili veće plate. Dr Draganu Šobiću inostranstvo nikada nije bilo opcija. -Bio sam na usavršavanju u Italiji, na Medicinskom fakultetu u Ankoni. Video sam da su tehnika i način rada slični našem, a nije mi bio prirotet zarada, ostao sam da radim ovde i razvijam službu maksilofacijlane hirurgije. Drago mi je da nastavlja da radi i kada ja odem, a ostaju da je vode dva izvanredna lekara, ističe dr Šobić.
Njegovi pacijenti u njega imaju bezrezervno poverenje i kažu da bi svoju glavu poverili samo u njegove ruke. Ipak, dr Šobić ne želi da ovo bude priča o njemu nego o službi maksilofacijalne hirurgije. -Pacijenta kog pošaljemo u Beograd sa dijagnozom i treba da se operiše, vrate ga u Šabac da se ta operacija obavi, umesto na nekoj od klinika. Ni jedna opšta bolnica u Srbiji takve operacije ne radi, samo klinički centri. Ni jedna regionalna bolnica u Srbiji nije uspela da podigne maksilofacijalnu hirurgiju na taj nivo, odnosno sa sekundarnog na tercijalni. Na odeljenju su ostala dva odlična lekara. Zajedno smo činili tim koji je uvek istican kao najbolja ekipa maksilofacijalnih hirurga na sekundarnom nivou, navodi dr Dragan Šobić.
Specijalizaciju je obavljao na VMA, u Kliničkom centru Srbije i na Stomatološkom fakultetu. Po završetku se vratio u Šabac i osnovao odsek pri otorinolaringologiji i formirao tim koji čine još dr Milutin Ikodinović i dr Slobodan Savić
Put do formiranja ovog uspešnog tima počeo je ‘90-ih godina odlaskom dr Šobića na specijalizaciju. Tadašnje rukovodstvo Opšte bolnice prepoznalo je potrebu za stvaranjem službe maksilofacijalne hirurgije u Šapcu. Dr Šobić zavoleo je ovu granu medicine na petoj godini fakulteta. -Medicinski fakultet sam upisao na nagovor drugih. Niko u porodici mi nije bio lekar i nisam imao dodira sa tim pozivom. Na petoj godini fakulteta sam video operacije iz maksilofacijalne hirurgije – plastiku nosa, ušiju, rekonstruktivnu hirurgiju. Svidelo mi se i tada sam shvatio da želim time da se bavim, kaže dr Šobić.
"Glas Podrinja"
Kada čovek nema uvo, napravimo mu uvo. Nema jezik, napravimo mu jezik. Plastična hirurgija ne služi samo tome da neko bude lepši. Svako ko dođe na plastičnu operaciju treba da prođe pregled psihijatra i psihologa koji će dati odobrenje
Specijalizaciju je obavljao na VMA, u Kliničkom centru Srbije i na Stomatološkom fakultetu. Po završetku se vratio u Šabac i osnovao odsek pri otorinolaringologiji i formirao tim koji čine još dr Milutin Ikodinović i dr Slobodan Savić. -Da bismo mogli da radimo operacije morali smo da formiramo i tim sestara instrumentarki koji čine: Danka Šimon, Biljana Petrović, Katarina Tomić, Katarina Gvozdenović i Lepa Marković. Pored sestara u sali trebalo je ofirmiti i ekipu sestara na odeljenju, koje će ispratiti pacijente posle operacije 10 – 15 dana, a nekada i duže, navodi dr Šobić. Maksilofacijalna hirurgija sastoji se od traumatologije (preloma kostiju lica i vilice), onkološke hirurgije (tumora), plastične i rekonstruktivne hirurgije i infekcija. Ožiljci od operacija koji se ovde obavljaju ne mogu se sakriti garderobom. Pored rešenja zdravstvenog problema, lekari moraju da vode računa i o tome da zahvat kasnije bude što manje vidljiv, a da pacijent normalno nastavi život. -Postoje veliki zahvati kada se rade operacije koje traju 7-8 sati. Obično se tada rade rekonstrukcije.
"Glas Podrinja"
Kod amputacije jezika rekonstrukcija se radi od grudnog mišića, kosti sa kuka i rebara se premeštaju i formira se lice. Umetnost u hirurgiji je da se uradi operacija i da pacijent posle završenog lečenja izgleda normalno, da može da nastavi da živi, vrati se na posao i da ne izaziva zgražavanje i čuđenje. Zbog toga je ova hirurgija tako zahtevna. Pored odgovarajućeg tima, potrebni su i specijalni instrumenti. Sve je to trebalo nabaviti na početku. Morala je i anestezija da se prilagodi. Takođe, kolege sa ORL idu sa nama u salu i pomažu nam da što bolje uradimo operacije, navodi dr Šobić. Radu maksilofacijalne hirurgije pomažu gotovo sve druge službe: anesteziologija, patologija, laboratorija, rendgen, transfuzija... Na početku rada službe u Šapcu dolazili su profesori sa klinika iz Novog Sada, Beograda, sa VMA, koji su nesebično pomagali da se služba razvije i postane ono što je danas. Naš sagovornik plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju izdvaja kao ono što je najviše voleo i želeo da radi. Pravi razliku između plastične hirurgije koja pacijentu pomaže i ona koja nema veze se medicinom i predstavlja biznis. -Kada čovek nema uvo, napravimo mu uvo. Nema jezik, napravimo mu jezik. Plastična hirurgija ne služi samo tome da neko bude lepši. Svako ko dođe na plastičnu operaciju treba da prođe pregled psihijatra i psihologa koji će dati odobrenje. Pacijent treba da može da podnese i uspeh i neuspeh operacije. Ne može svaka operacija da uspe u pacijentovim očima. Uradi se sve kako treba, ali pacijent bude nezadovoljan iz nekog razloga. Nekada budu toliko oduševljeni operacijom da ne mogu da podnesu drugi lik u ogledalu, navodi dr Šobić. Kaže da se rad u bolnici zasniva na traumatologiji, onkološkoj hirurgiji i infekcijama. Plastična i rekonstruktivna hirurgija dolaze tek posle toga. Kao čoveku mu najteže pada kada je pacijent mlad čovek sa malignom bolešću. Teško je i kada dođu “zapušteni” slučajevi. -Teško je i psihički i fizički. Teško je, pre svega, saopštiti pacijentu dijagnozu, a posle sve uraditi tako da on može da se vrati normalnom životu. Dolaze i toliko “zapušteni” slučajevi da možemo samo da damo terapiju koja će im produžiti život. Melanomi su veliki problem. Ne moraju da budu uvek na koži, nego se pojave i na sluzokoži i nisu vidljivi, tako da pacijenti često dođu sa metastazama. Medicina još nije toliko napredovala da može sve da otkrije na vreme. Sada se smatra da je izlečiv svaki tumor koji se otkrije na vreme, navodi dr Šobić. Usavršavajući se na ovom poslu, kroz brojna predavanja, saznao je i da su najčešći uzrok malignih bolesti prisustvo pesticida i hormona u hrani. Zdrava hrana, pored psihičkog i fizičkog odmora, bila je jedan od glavnih razloga zašto je kupio imanje u selu gde sada sam gaji hranu. Kao dete iz grada, nije se razumeo ni u šta. Komšija mu je pomagao, tako da je i rad na seoskom domaćinstvu još jedna oblast u kojoj se uspešno usavršio. Po odlasku iz Bolnice, pored privatne prakse i rada na imanju, dr Šobić će nastaviti rad i kao sudski veštak. Za službu maksiofacijalne hirurgije ne brine, jer je ostavlja u sigurnim rukama.
"Glas Podrinja"
"Glas Podrinja"
