Za sada pod kontrolom

Kao što smo već naveli u prethodnom broju “Glasa Podrinja”, Veterinarski specijalistički institut “Šabac” ovih dana vodi duplu bitku. Uporedo sa PCR testiranjem stanovništva na Covid-19, teče i aktivni nadzor Afričke kuge svinja na području Mačvanskog i Kolubarskog upravnog okruga.

UPUSTVO ZA VLASNIKE

Izuzetno zarazna bolest, koja napada divlje i domaće svinje , otkrivena je početkom 20. veka u Africi i odatle se širi na Aziju i Evropu. U Srbiju je stigla iz Rumunije i Bugarske, prošle godine je dijagnostikovana u pograničnim područjima Južne i Istočne Srbije, dok je poslednji zabeležen slučaj u martu u okolini Kruševca.

SPEC. DR. VET. MED. SLOBODAN MAKSIMOVIĆ

Dr vet. med. specijalista epizootiologije Slobodan Maksimović, iz VSI „Šabac“, navodi da bi u slučaju pojave ove bolesti na našoj teritoriji materijalna šteta bila ogromna, ali da mesta panici trenutno nema. Svaka karika u lancu zaštite ima jasno definisano polje delovanja, dok velika odgovornost u sprečavanju širenja zaraze leži i na samim proizvođačima.
-Poštovanje mera i neka vrsta izolacije su jedini načini da se širenje AKS spreči. Svi proizvođači mogu doprineti očuvanju stabilnosti na terenu tako što će dodatno pooštriti higijenske mere na svojim farmama- izjavljuje dr vet. med. spec Maksimović i objašnjava:
-Uglavnom je reč o savremenim farmama, sa solidnim higijenskim uslovima, ali one su jedna pored druge. Objekat do objekta, dvorište do dvorišta, a to je u ovom trenutku jako opasno. Sam ulazak virusa može biti direktan, unošenjem zaraznih svinja ili indirektan na odeći, obući, priboru proizvođača. Zbog toga su na ulasku u farmu neophodne dezobarijere, presvlačenje prilikom ulaska u objekte i kupovina samo legalnih prasadi.

DR. VET. MED. NIKOLA MILUTINOVIĆ

Virus je izuzetno otporan u spoljašnjoj sredini. U leševima može da preživi i do dva meseca, stoga je jako bitno da sve uginule životinje budu zbrinute na odgovarajući način.
-Na žalost, naši uzgajivači stoke i nemaju baš tu naviku da neškodljivo uklanjaju uginule životinje. Na leševe životinja nailazimo često po kanalima, rekama, deponijama. To je nedopustivo, kada je bilo kakva zaraza u pitanju, a naročito ova. Nezakopani leševi, koji nisu završili u kafileriji, predstavljaju izvor zaraze dva meseca. To je veliki problem u Srbiji, prouzrokovan neodgovornim ponašanjem vlasnika, ali i lokalnih samouprava koje nemaju svoju zoohigijensku službu, hladnjaču i ugovor sa kafilerijom- objašnjava epizootiolog Maksimović, i napominje da pored toga što je dugovečan na spoljašnjoj sredini virus afričke kuge svinja odlično podnosi i niske temperature, te u zamrzivaču može preživeti godinama.
-Pomije su davno zakonom zabranjene, a i danas su prisutne u Srbiji. To je veoma rizična nameirnica za stoku, jer u mesnim prerađevinama virus može da preživi i do 40 dana, pa preko pomija ponovo dođe u ishranu svinja- kaže Maksimović i zaključuje:
-Zoohigijenske mere su najvažnije u svemu. Kad nema leka, ni vakcine, to je jedini metod borbe. U toku je aktivni nadzor. Svi nadležni su usključeni, ali bih rekao da je odgovornost pojedinca, kao i u slučaju epidemije u ljudskoj zajednici presudna za uspeh.