Mnogo planova, snova zaustavljeno 15. avgusta 2001. godine. Kraj jedne karijere označio početak druge. Prihvatio istinu, odbacio lažnu nadu i započeo drugi put ne menjajući suštinske odluke. Porodica najveći trofej. Mnogo mogućnosti za kvalitetan život
Pripremao se ondašnji srpskoligaš Mačva za novi pohod ka višem rangu. Leta 2001. godine u Majuru je odigran prijateljski meč istoimenog zonaša i Šapčana. Majurci su „razbili“ Mačvu 5:1, a trostruki strelac bio je Mitar Palikuća, dete Mačve. Uspostavljeni su kontakti i Palikuća je dogovorio sve sa klubom svojih početaka da ponovo obuče dragi dres i pomogne u ambicioznim namerama. Srpska liga nije profesionalni rang i talentovani ofanzivac za život zarađuje u Vojsci, dosegao je čin podoficira. Petnaestog dana avgusta sedeo je na mestu suvozača u povratku sa zadatka. Vojno vozilo je sletelo s puta na potezu Užice - Kadinjača, usledilo je prevrtanje i „prekid filma“.
Foto: fb profil
-Vozač je povredio vrat, srećom nisu u pitanju bile teške povrede, vozilo je popravljeno i vraćeno kasnije u upotrebno stanje. Nažalost, ja sam pretrpeo teške povrede kičme. Oporavak delimični je bio moguć, ali ne i povratak mogućnosti hoda – seća se Mitar Palikuća, danas sjajni paraolimpijac, bronzani olimpijski odlikaš, osvajač medalja sa svih najvećih stonoteniskih takmičenja za osobe sa nvaliditetom, neprikosnoven u Srbiji i uzdanica reprezentacije čitavu deceniju.
Bio sam kivan pomalo, ophrvan pitanjima zašto baš meni, zašto ja, međutim uvek sam bio neko ko ima pozitivan odnos prema životu. Shvatio sam da je stanje nepromenljivo, nisam želeo da gajim bilo kakvu lažnu nadu, crnim mislima nisam dao da dopru do svesti i počeo sam da sagledavam mogućnosti u novim okolnostima
U trenutku udesa, nesreća se dogodila odličnom fudbaleru sa potencijalom nastupa u saveznom rangu. -Mnogo sam voleo fudbal, počeo sam kao učenik petog razreda u Mačvi, posle vojne škole sam se vratio, još žalim što nisam pružio koliko sam mogao u „crveno-crnom“, bili smo nadomak Druge lige, eliminisani smo u baražu. Pre pomenute nesreće, imao sam još jedan udes gde sam povredio koleno, izgubio sam prepoznatljivu brzinu, što je usporilo napredak. Mislim da sam se individualnim radom približio nekadašnjem nivou, bio sam najbolji strelac OFK Majura godinu ranije, ali je život hteo drugačije... Počeo je novi vek i na novom, neželjenom, još manje planiranom početku našao se naš Mitar. Saopštena mu je najteža, nažalost nepromenljiva istina, uz mnogo vremena da razmisli, jer je prikovan za krevet, uz mogućnost pokretanja samo gornjih ekstremiteta i glave. Baš momenti tišine, uz osećaj da više ništa neće biti isto prete da odvuku put mraka. -Bio sam kivan pomalo, ophrvan pitanjima zašto baš meni, zašto ja, međutim uvek sam bio neko ko ima pozitivan odnos prema životu. Sport me je privukao, jer podržava borbu i ta svest mi je bila krucijalna u najtežim trenucima. Shvatio sam da je stanje nepromenljivo, nisam želeo da gajim bilo kakvu lažnu nadu, crnim mislima nisam dao da dopru do svesti i počeo sam da sagledavam mogućnosti u novim okolnostima. Naravno, teško da bi ostvario takav trijumf da nije imao podršku ljudi čiju energiju je osećao kao istinsku snagu.
Foto: fb profil
-Porodica i prijatelji su me okružili i pružili najveći podstrek. U tom trenutku shvatate da morate biti i odgovoran čovek. Mnogo ljudi se na sve načine trudi da vas ohrabri, podupre u svim željama i letargija, još gore depresija, ne vuče samo vas, već u taj vir vučete sve koji su vaši saveznici u borbi. Oni to nisu zaslužili i prelomite da borba nema alternativu. Oporavak od povreda koje je Palikuća zadobio traje čitav život, a prvi period bio je dvogodišnji i on je, prema mišljenju struke, najvažniji u fizičkom, posebno psihičkom smislu. -Nisam nikada bio ljubitelj stagnacije uz računar, televizor, volim pokret. Želeo sam da izađem posle oporavka, u kolicima, ali da budem na vazduhu, vidim ljude, upoznajem svet iz druge perspektive. Svest se tih godina menjala kod stanovništva, što je takođe pomoglo. Odbacio sam samosažaljenje i nisam dozvoljavao drugima da me sažaljevaju. Ubrzo sam saznao za Udruženje paraplegičara, učlanio sam se sa željom za druženjem, a onda sam zagrlio mogućnosti bavljenja sportom kao novog kvaliteta i povratka starog ispunjavajućeg osećaja takmičenja.
Dve staze do vrha Mitar Palikuća 2000. godine dobio je u danas najstarijem i najdugovečnijem sportskom izboru u Srbiji. izboru „Glasa Podrinja“, priznanje za najboljeg fudbalera našeg kraja. Bio je onda na vrhu, sudbina je naredila novi početak i potom je u istom izboru dva puta bio najbolji sportista Podrinja, uz dve titule najboljeg u kategoriji sportista osoba sa invaliditetom. Jedinstven slučaj nekoga ko je dosegao sportski vrh na dva načina.
Mitar je najpre odabrao streljaštvo, ubeđen da je to pravi izbor jednog bivšeg vojnog lica. Sve je drugačije iz sedećeg položaja, nije se proslavio, te je bez prevelikih očekivanja zaigrao stoni tenis. Za svega nekoliko godina od prvog treninga dosegao je reprezentativni poziv i medalju na Svetskom prvenstvu. Na svetskoj rang listi je dobio mesto i na Paraolimpijskim igrama u Londonu 2012, nije otišao, jer je pozivnica dodeljena domaćem takmičaru, ali je „naplatio“ to u Riju osvajanjem paraolimpijske bronze. U međuvremenu i posle osvajao je odličja na Svetskim i Evropskim prvenstvima u više navrata, obezbedivši vizu i za Tokio ovog septembra. -Pronašao sam se u stonom tenisu, ali sam se trudio da život ne posvetim samo jednoj aktivnosti. Svi uspesi na terenu više vrede kada sam se ostvario i porodično. Supruga Milica i deca su najveća podrška i radost, veća od svih trofeja i medalja. Palikuća danas živi u Novom sadu, nastupa za klub „Spin“ gde je prešao iz šabačke „Mačve“, stonoteniskog kluba, međutim ostao je član Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga odakle je počeo njegov drugi sportski uspon. -Imamo značajan broj članova, različitim aktivnostima smo mnoge podstakli na borbu, nažalost, znam da je još mnogo sa sličnim sudbinama koji su zatvoreni u četiri zida. Razumem taj strah od toga kako će ih ljudi prihvatiti i najteže je naći prave reči koje će načiniti promenu. Ukoliko moj savet nešto znači, pozivam ih da pruže šansu životu, vremena se menjaju i mnoge mogućnosti su dostupne, toliko opcija da se izgradi kvalitetan, ispunjen dan, mesec, godina, decenije – poručuje na kraju razgovora veliki sportista i čovek, jedan od najboljih stonotenisera planete, Mitar Palikuća.
Foto: fb profil
Foto: fb profil
