29. SEPTEMBAR ““ SVETSKI DAN SRCA
SRCE MOJE
Svetski dan srca obeležava se ove godine pod sloganom „Jedan svet, jedan dom, jedno srce“. Cilj je povećanje nivoa svesti stanovništva o tome da se oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti uvođenjem zdravih stilova života i na taj način smanjiti troškove lečenja
Septembar je mesec kad se posebna pažnja posvećuje razvijanju svesti o opasnosti od srčanih oboljenja i prevenciji. U Srbiji više od polovine svih smrtnih ishoda posledice su upravo bolesti srca i krvnih sudova što ih čini „svetskim ubicom broj jedan“.
- Kardiovaskularne bolesti su vodeće po smrtnosti u svetu i kod nas, daleko ispred malignih oboljenja. U poslednje vreme dosta se bavimo terapijom ali ono što je najznačajnije je da treba pokrenuti i više raditi na preventivi i uklanjanju faktora rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti ““ kaže dr Snežana Kovačević, načelnica Službe za interne bolesti Opšte bolnice. Ono što posebno zabrinjava je pomeranje starosne granice, tako da je sve veći broj mladih sa kardiovaskularnim problemima.
- Imamo dosta mladih pacijenata u koronarnim jedinicama, sa akutnim infarktom, hipertenzivnim krizama, poremećajima ritma i srčanom slabosti ““ ističe načelnica internog.
Promena načina života i obavezne kontrole mogu sprečiti nastanak srčanog oboljenja, i to su faktori rizika na koje može da se utiče.
- Voditi računa o ishrani, smanjiti telesnu težinu, prestati sa pušenjem, kontrolisati ber jednom posle tridesete godine masnoće u krvi. Laboratorijskim analizama često se otkrije povećan šećer u krvi, a dijabet je jedan od nezavisnih faktora rizika za koronarnu bolest. Sedalni način života uz fizičku neaktivnost takođe su odlični preduslovi za nastanak neke od kardiovaskularnih bolesti. Jedino na nasledni faktor ne možemo u potpunosti da utičemo ali možemo ukoliko postoji takvi preduslovi da se češće kontrolišemo i na vreme počnemo sa lečenjem ““ kaže doktorka Kovačević.
- Kardiovaskularne bolesti su vodeće po smrtnosti u svetu i kod nas, daleko ispred malignih oboljenja. U poslednje vreme dosta se bavimo terapijom ali ono što je najznačajnije je da treba pokrenuti i više raditi na preventivi i uklanjanju faktora rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti ““ kaže dr Snežana Kovačević, načelnica Službe za interne bolesti Opšte bolnice. Ono što posebno zabrinjava je pomeranje starosne granice, tako da je sve veći broj mladih sa kardiovaskularnim problemima.
- Imamo dosta mladih pacijenata u koronarnim jedinicama, sa akutnim infarktom, hipertenzivnim krizama, poremećajima ritma i srčanom slabosti ““ ističe načelnica internog.
Promena načina života i obavezne kontrole mogu sprečiti nastanak srčanog oboljenja, i to su faktori rizika na koje može da se utiče.
- Voditi računa o ishrani, smanjiti telesnu težinu, prestati sa pušenjem, kontrolisati ber jednom posle tridesete godine masnoće u krvi. Laboratorijskim analizama često se otkrije povećan šećer u krvi, a dijabet je jedan od nezavisnih faktora rizika za koronarnu bolest. Sedalni način života uz fizičku neaktivnost takođe su odlični preduslovi za nastanak neke od kardiovaskularnih bolesti. Jedino na nasledni faktor ne možemo u potpunosti da utičemo ali možemo ukoliko postoji takvi preduslovi da se češće kontrolišemo i na vreme počnemo sa lečenjem ““ kaže doktorka Kovačević.
Najnoviji broj
18. april 2024.
