Dame biraju

Sa prvim gimnazijskim danima izlazak na korzo postao je obaveza, kao i škola. Najviše sam voleo da se pojavim na velikom odmoru u Gimnaziji, a uveče ispred Doma omladine, pa su se mnogi čudili mom dobrom uspehu, s obzirom da su me tako često u gradu viđali.
Samo bolest sa visokom temperaturom mogla je da me spreči da uveče ne izađem. Jedne večeri je bilo toliko hladno, da sam morao u kapije da ulazim kako bih se pribrao i nastavio put do Šah kluba gde je uvek bilo prepuno duvanskog dima, ali toplo. Kapu na glavu nisam smeo da stavim jer su je stariji momci bacali na zemlju i uz glasan smeh šutirali. Hteo sam da puknem od besa kada su mi sa nove “beretke” otrgnuli nastavak, govoreći da mi “gromobran” nije potreban.
Stajali smo kod Doma omladine, satima, a kući nismo išli ni kada šetača više nije bilo.
Tekli cy lepi prolećni dani, a jedno veče sam primetio da me slatka devojčica iz drugog razreda netremice gleda. Poverio sam se svom najboljem drugu koji je odmah napravio plan. Predložio mi je da okrenem glavu kad ona bude prolazila pored nas, a on će proveriti da li je to baš tako. Tri večeri je moj drug proveravao, a zatim sam ih ugledao kako se drže za ruku.
Prestao sam da se poveravam drugovima. Kradomice sam posmatrao visoku, smeđu devojku, koja je samo subotom izlazila. Pogledali smo se više puta, nije to bio običan pogled.
Došao je dugo očekivani vikend.
Ali, kako da joj se obratim? Mi se odnekud znamo! Mogu li da prošetam s tobom? Imam nešto da ti pričam! Mogu li da te otpratim kući? — vrzmalo mi se po glavi.
Sledeći krug ću joj prići. A ne, sledeći! Šta ako odbije? Bolje da to izvedem sledeće subote. Ali dosta mi je noćnih kombinacija, zaustaviću je, pa šta bude. Ne večeras! Slomljen sam, ne mogu više...
“Hajde, prošetaj sa mnom, ima vremena do kuće!“ Gledala me je pravo u oči.
“Ne znaaam, možda, videću... “ Uhvatila me za ruku i povela sa sobom, a iza leđa sam čuo graju mojih drugova.
“Vidi kolika je gužva, sigurno je izbila tuča!“
Skoro do trka smo ubrzali korak. “A ne, danas je subota, sviraju “Čivije“ – zadihano reče moj drug. Trebalo je da zauzmemo što bolje mesto kod ulaznih vrata, da ne bi, slučajno neka nova devojka nezapaženo prošla.
“Dokle će ova da se vuče sa gitaristom?” — ljubomorno smo komentarisali. Momke smo znali iz grada, ali u vreme svirke oni su bili nedostupni za nas. Hodali su mekim korakom u velikim cipelama sa debelim đonom, noseći instrumente koji su bili gako uglačani da su nas zaslepljivali. Imali su duge, čiste kose i karirane jakne koje nisu mogle u Šapcu da se kupe. Nisu tražili prolaz, već smo mi sami uzmicali, praveći špalir kroz koji su oni, uzdignutih glava, ne gledajući na stranu, polako prolazili. U jednoj ruci držali su gitaru, a u drugoj ruku devojke, koja je za tu priliku bila mnogo našmikana. Blještali su crveni obrazi i skoro teget namazane usne.
Iako su istrumenti kod kuće bili dobro naštimovani, oni su ih još doštimavali, pa se čuo i poneki zvižduk zbog toga. Ali, prvi zvuci lagane melodije činili su atmosferu prijatnijom. Znalo se koji će parovi da otvore ples, a oni koji su tražili puno prostora za svoju igru, nervirali su okoliny. Devojke gitarista stajale su u jednom uglu, glumeći velike prijateljice, a njih niko nije birao za igru. U polutami su se gomilali parovi, pa je prostora za igru bilo sve manje.
Najneprijatniji osećaj je bio kada devojka nije pristajala na igru. “Ala ti je korpa!” — dobacivali su sa svih strana. To se ponekad završavalo gužvom, ali tuče nicy dugo trajale već su se završavale miroljubivo, najčešće, za stolom i pićem u kafani “Grand”.
Nisam imao smelosti da biram devojku za igru. Očekivao sam blok mirne muzike i najavu “Dame biraju!”. To se desilo uz burno odobravanje svih prisutnih. Prestao sam da dišem, podrhtavao sam celim telom, stisnuvši šake u pesnice.
Na pitanje: “Jesi li za igru?” — zamalo se nisam srušio.
Ne znam ko je koga vodio, ali znam da sam čepao parove koji su gunđali i sklanjali se od nas. Nisam prepoznavao svoj glas. Pričao sam nepovezano, sam sam se zacenjivao od smeha i mislim da je duboko odahnula kada je najavljena pauza.
“Čivije“ su nastavile svoju svirku dok je meni i dalje tutnjalo u glavi.