Pobeda nad sudbinom – Slobodan Lazarević (9)
Vedar pogled i bez vida
Nekoliko meseci između vida i stoprocentnog slepila. Operacija nije pomogla. Nestala razlika svetla i tame. Druženje i želja otvorili mogućnosti. Upoznao suprugu, spoznao sportski talenat. Planira, mašta i nikada ga optimizam ne napušta
Svim čulima Slobodan Lazaervić iz Draginja, 27 godina je upoznavao lepote sveta koji mu je bio dostupan, prigrlio je život, nalazio balans između odgovornosti i uživanja, radovao se posebnim trenucima, voleo proslave, izlaske. Smetnje je stvarao dijabetes, ali nje ni slutio šta mu opaka bolest može odneti. Nešto slabije je video na desno oko, morao je na operaciju koja nažalost nije pomogla.
-Posle operacije sam otpušten kući, uz poziv na kontrolu za 15 dana. Ipak, meni su se javili bolovi, bio je rez na oku, nisu smeli, iz nekog razloga da izmere očni pritisak. Lekar na VMA s čudio zbog toga. Imao sam pritisak 36, veliki bolovi. Omršao sam 16 kilograma za 15 dana, usled čega su stradali kapilari i posle nekoliko meseci sam i na levo oko izgubio vid. Na desnom su krvni sudovi bili u lošem stanju i operacija nije imala efekat. Desno oko mi je pravilo male probleme, krivilo je redove u titlu, izgubilo je funkciju vida posle operacije, levo je stradalo nakon petnaestak dana. Na početku je bila svetlost i tama razlika, da bi i ona nestala pola godine kasnije.
U kratkom vremenskom periodu postao je stoprocentno slep. Usledio je presek života i potreba za novim početkom.
Brojne mogućnosti postoje, mnogo toga se može prilagoditi, može da se pronađe smisao života, radost, sreća, ali ne dolazi samo, već počinje od želje da se živi, da ne počne razmišljanje sa onim šta čovek ne može, već da traži krajnje granice onoga što može
- Posebno me relaksirala vožnja, imao sam i B i C kategoriju i onda se dogodi nešto kada sve prestaje. Bio sam pet godina mahom u kući, odlazio sam na neku proslavu, neki događaj i to je bilo sve. Ostatak vremena sam slušao muziku.
Tek tri godine kasnije Slobodan se učlanio u Savez slepih i slabovidih. Ondašnji predsednik Luka Mladenović ga je pozvao da se priključi obuci za računare, gde je upoznao dve devojke, takođe slepe, iz Svileuve. Pomogle su mu na obuci i kasnije je nastavio kontak sa njima, s obzirom da su u pitanju susedne mesne zajednice.
-Nisam ni znao da postoje računari i telefoni za nas. Dok sam imao telefon sa tasterima ja sam naučio da kucam poruke po dodiru, znao sam gde su dugmići, međutim javi se problem kada stigne poruke koja može imati i neku neprimerenu reč, a treba majka da mi je pročita.
Vraćao se polako društvenom životu, ali stidljivim koracima. Kako ističe, od mnogo poznanika samo njih nekoliko je iskazalo interesovanje da ga posećuju, da nastavi druženje, pitao se šta je razlog za reakciju ostalih, te je i u sebi budio nesigurnost.
-Momak iz Beograda, istog invaliditeta kao ja došao je kako bi mi na laptopu instalirao neophodne programe. Poznavao je Svileuvčanke i od njih čuo kakav je bio moj život pre svih problema. Ubedio me je da gubitak vida nije gubitak života, da su otvorena vrata za nova poznanstva, ali ništa se neće dogoditi ukoliko samo sedim u svoja četiri zida i možda do dvorišta izađem. Shvatio sam o čemu mi govori i odlučio da ga poslušam.
Ništa ne ulepša život kao sudbinsko poznastvo, a kako je rekao Mali princ, najvažnije stvari se ne vide očima, nego srcem.
-Vanju nisam znao pre, upoznali smo se kada sam se vratio izlascima. Osetio sam njenu dobrotu, iskrenost, zaljubio se, započeli smo zajedničku plovidbu životom, dobro se slažemo. Sport i ona čine moj život ispunjenim i srećnim. Ona je moj pratilac u kuglani. Značilo bi nam da imamo posao, ali ne damo da nam bilo šta poremeti vedar duh.
Iskustvo iz perioda kada je imao vid, mnogo je Lazareviću olakšalo život posle sticanja invaliditeta.
- U stanju sam mnogo toga da uradim. Ja mogu, uz usmeravanja da naložim vatru, promenim sijalicu, koristim bušilicu. Oboje smo vage u horoskopu, tako da nam je pedantnost izražena osobina (smeh). Ništa to ne bih mogao da nisam video, pogledom upoznao i upamtio neke stvari. Prednost je što znam kako izgledaju neke stvari, pomoglo mi je to i u kuglanju jer sam znao, kada me postave na sredinu da je u pravcu čela čeona kegla, da su krajnje u pravcu ramena.
Momak iz Beograda, istog invaliditeta kao ja došao je kako bi mi na laptopu instalirao neophodne programe. Ubedio me je da gubitak vida nije gubitak života, da su otvorena vrata za nova poznanstva, ali ništa se neće dogoditi ukoliko samo sedim u svoja četiri zida i možda do dvorišta izađem. Shvatio sam o čemu mi govori i odlučio da ga poslušam
Kada jedno čulo nestane, najčešće se druga izoštre, ali kod stečenog invalditeta, tu promenu nije lako opisati.
-Nemam utisak da su mi se druga čula izoštrila, ali mislim da je osećaj izraženiji, recimo ukoliko se krećem i kada se približim stubu kao da osetim promenu u vazduhu, da je nešto tu. Stanem, opipam i znam o čemu se radi. Mogu reći da sam sada više u stanju da podelim pažnju i mogu paralelno da slušam zvukove sa više strana.
Sudbina ume biti surova, no život je otvorena priča koja čeka da bude napisana. Želja je neophodni polazni motiv. Aktivnih članova Udruženja je malo. Postoje knjige na brajevoj azbuci, većina sportova ima opciju prilagođenu slepim i slabovidim (atletika, plivanje, kolektivni sportovi, golbal...)
-Brojne mogućnosti postoje, mnogo toga se može prilagoditi, može da se pronađe smisao života, radost, sreća, ali ne dolazi samo, već počinje od želje da se živi, da ne počne razmišljanje sa onim šta čovek ne može, već da traži krajnje granice onoga što može. Kroz nova poznanstva, kroz razmenu iskustava saznate nešto novo. Ko misli da mu ja mogu pomoći, na raspolaganju sam. Znam koliko ima mladih koji su rođeni bez vida ili su ga izgubili i predali su se letargiji, sopstvenom svetu, a želja i volja ih deli od lepše, sadržajnije svakodnevice.
-Posle operacije sam otpušten kući, uz poziv na kontrolu za 15 dana. Ipak, meni su se javili bolovi, bio je rez na oku, nisu smeli, iz nekog razloga da izmere očni pritisak. Lekar na VMA s čudio zbog toga. Imao sam pritisak 36, veliki bolovi. Omršao sam 16 kilograma za 15 dana, usled čega su stradali kapilari i posle nekoliko meseci sam i na levo oko izgubio vid. Na desnom su krvni sudovi bili u lošem stanju i operacija nije imala efekat. Desno oko mi je pravilo male probleme, krivilo je redove u titlu, izgubilo je funkciju vida posle operacije, levo je stradalo nakon petnaestak dana. Na početku je bila svetlost i tama razlika, da bi i ona nestala pola godine kasnije.
U kratkom vremenskom periodu postao je stoprocentno slep. Usledio je presek života i potreba za novim početkom.
- Posebno me relaksirala vožnja, imao sam i B i C kategoriju i onda se dogodi nešto kada sve prestaje. Bio sam pet godina mahom u kući, odlazio sam na neku proslavu, neki događaj i to je bilo sve. Ostatak vremena sam slušao muziku.
Tek tri godine kasnije Slobodan se učlanio u Savez slepih i slabovidih. Ondašnji predsednik Luka Mladenović ga je pozvao da se priključi obuci za računare, gde je upoznao dve devojke, takođe slepe, iz Svileuve. Pomogle su mu na obuci i kasnije je nastavio kontak sa njima, s obzirom da su u pitanju susedne mesne zajednice.
-Nisam ni znao da postoje računari i telefoni za nas. Dok sam imao telefon sa tasterima ja sam naučio da kucam poruke po dodiru, znao sam gde su dugmići, međutim javi se problem kada stigne poruke koja može imati i neku neprimerenu reč, a treba majka da mi je pročita.
Vraćao se polako društvenom životu, ali stidljivim koracima. Kako ističe, od mnogo poznanika samo njih nekoliko je iskazalo interesovanje da ga posećuju, da nastavi druženje, pitao se šta je razlog za reakciju ostalih, te je i u sebi budio nesigurnost.
Kuglaški podvizi
Kroz sastanke u savezu ušao je Slobodan, poznatiji kao Soka, u svet sporta, otpočeo da kugla kao član Kluba za slepe i slabovide „Čivija“. Brzo je napredovao, osvajao pojedinačne titule, pomogao klubu da osvoji Kup, bude u vrhu domaćeg šampionata, stigao do reprezentacije, a onda na Svetskom šampionatu osvojio četvrto mesto.
-Zavoleo sam sport koji nisam ni pokušao ranije. Uspesi su samo pojačali tu ljubav. Ponosan sam što se nosimo sa Vrbasom, Beogradom, Požarevcem, neprikosnovenim ekipama, a jedini smo bez kuglane. Trenirali smo jedno vreme u Rumi, ali to je put dva sata u jednom, potom u drugom pravcu iz Draginja, uz trening, čitav dan se izgubi. Mi smo domaćini na gostujućem terenu. Noću smo putovali u udaljenija mesta na redovna kola, treniramo jednom nedeljno, ostali bar tri puta i uprkos svemu opstajemo u vrhu.
-Momak iz Beograda, istog invaliditeta kao ja došao je kako bi mi na laptopu instalirao neophodne programe. Poznavao je Svileuvčanke i od njih čuo kakav je bio moj život pre svih problema. Ubedio me je da gubitak vida nije gubitak života, da su otvorena vrata za nova poznanstva, ali ništa se neće dogoditi ukoliko samo sedim u svoja četiri zida i možda do dvorišta izađem. Shvatio sam o čemu mi govori i odlučio da ga poslušam.
Ništa ne ulepša život kao sudbinsko poznastvo, a kako je rekao Mali princ, najvažnije stvari se ne vide očima, nego srcem.
-Vanju nisam znao pre, upoznali smo se kada sam se vratio izlascima. Osetio sam njenu dobrotu, iskrenost, zaljubio se, započeli smo zajedničku plovidbu životom, dobro se slažemo. Sport i ona čine moj život ispunjenim i srećnim. Ona je moj pratilac u kuglani. Značilo bi nam da imamo posao, ali ne damo da nam bilo šta poremeti vedar duh.
Iskustvo iz perioda kada je imao vid, mnogo je Lazareviću olakšalo život posle sticanja invaliditeta.
- U stanju sam mnogo toga da uradim. Ja mogu, uz usmeravanja da naložim vatru, promenim sijalicu, koristim bušilicu. Oboje smo vage u horoskopu, tako da nam je pedantnost izražena osobina (smeh). Ništa to ne bih mogao da nisam video, pogledom upoznao i upamtio neke stvari. Prednost je što znam kako izgledaju neke stvari, pomoglo mi je to i u kuglanju jer sam znao, kada me postave na sredinu da je u pravcu čela čeona kegla, da su krajnje u pravcu ramena.
Kada jedno čulo nestane, najčešće se druga izoštre, ali kod stečenog invalditeta, tu promenu nije lako opisati.
-Nemam utisak da su mi se druga čula izoštrila, ali mislim da je osećaj izraženiji, recimo ukoliko se krećem i kada se približim stubu kao da osetim promenu u vazduhu, da je nešto tu. Stanem, opipam i znam o čemu se radi. Mogu reći da sam sada više u stanju da podelim pažnju i mogu paralelno da slušam zvukove sa više strana.
Sudbina ume biti surova, no život je otvorena priča koja čeka da bude napisana. Želja je neophodni polazni motiv. Aktivnih članova Udruženja je malo. Postoje knjige na brajevoj azbuci, većina sportova ima opciju prilagođenu slepim i slabovidim (atletika, plivanje, kolektivni sportovi, golbal...)
-Brojne mogućnosti postoje, mnogo toga se može prilagoditi, može da se pronađe smisao života, radost, sreća, ali ne dolazi samo, već počinje od želje da se živi, da ne počne razmišljanje sa onim šta čovek ne može, već da traži krajnje granice onoga što može. Kroz nova poznanstva, kroz razmenu iskustava saznate nešto novo. Ko misli da mu ja mogu pomoći, na raspolaganju sam. Znam koliko ima mladih koji su rođeni bez vida ili su ga izgubili i predali su se letargiji, sopstvenom svetu, a želja i volja ih deli od lepše, sadržajnije svakodnevice.
D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
