Ortopedski problemi kod dece

Zahvaljujući biološkom potencijalu dečije kosti i mogućnosti remodeliranja, mnoge dečije prelome je zahvalno lečiti jer sve ono što ortoped ne popravi, popravi priroda dečije kosti, kaže asistent dr Ninoslav Begović, dečji ortoped sa Instituta za majku i dete, i edukator i saradnik Opšte bolnice „Laza K. Lazarević“ u Šapcu. Koji su prelomi karakteristični za dečiji uzrast i kako se leče, da li treba lečiti ravna stopala, ali i šta je razvojni poremećaj kuka, otkriva nam ovaj stručnjak.

Jedan od ortopedskih problema kod dece su ravna stopala. Skoro 95 odsto dece u uzrastu do tri godine ima ravna stopala i ona predstavljaju fiziološku pojavu. Najčešće je asimptomatsko i ne treba ga lečiti. Jedina indikacija za lečenje je bol

Kako dr Ninoslav Begović objašnjava, dečija kost bitno se razlikuje od kosti odraslih. Ima znatno veću elastičnost i otpornost na stres i sklona je plastičnoj deformaciji. U toku rasta dolazi do promene građe i funkcije kosti, pa je skelet dece stalno promenljiva veličina. Zbog veće elastičnosti, dečija kost je u stanju da apsorbuje više energije od kosti odraslih, pre nego što popusti i slomi se. Ukoliko je sila veća od sile elastičnosti kosti, ali nedovoljna da izazove prelom, dolazi do trajne plastične deformacije, koja se ne popravlja posle prestanka dejstva sile. Veće sile dovode do popuštanja kosti i preloma.

Razvojni poremećaj kuka, ukoliko se ne leči, u kasnijem životnim dobu može da izazove artroze zgloba sa trajnim invaliditetom. Osoba sa iščašenim kukom ima kraću nogu, bolove i hramlje dok hoda. Zato je važno što pre po rođenju deteta uraditi pregled

– Za dečiji uzrast, karakteristični prelomi mogu biti porođajna trauma, prelomi savijanja ili krivljenja, kao i prelomi tipa „zelene grane“. Usled porođaja najčešći su prelomi ključne kosti, nadlaktične i butne kosti koji nikada ne zahtevaju hirurško lečenje. Kod novorođenčeta, prelom ključne kosti zaraste za deset dana. Važno je notirati otok (kasniji kalus kao znak zarastanja) i čekati od tri do šest meseci do njegovog potpunog povlačenja. Ne leči se već samo prati – navodi dr Ninoslav Begović.
Prelomi tipa „zelene grane“, karakteristični su isključivo za dečiju kost, a dobili su naziv prema radiografskom izgledu. Najčešće je zahvaćena podlaktica koja se lako reponira i brzo zarasta. Kao i kod odraslih, prelome kod dece karakteriše bol, otok i deformitet uz odsustvo funkcije ekstremiteta. Lečenje preloma kod dece je specifično i znatno se razlikuje od lečenja preloma kod odraslih. Ono zavisi od uzrasta deteta, vrste i mesta preloma. Uglavnom se primenjuju zatvorene, manuelne ortopedske repozicije koje daju najbolje rezultate.
– Mnoge prelome kod dece, kao što su prelomi članaka prstiju, imobilišemo flasterom prst uz prst. Imobilizacija preloma kod dece je uglavnom gipsanom longetom, veoma retko cirkularnim gipsom jer longeta obezbeđuje sve adekvatne uslove za zarastanje preloma bez rizika od pritiska gipsa i trajnog oštećenja kože ili celog ekstremiteta. Neki prelomi zarastaju za dve nedelje, dok drugi zahtevaju imobilizaciju u trajanju od najviše šest nedelja. Uz uspešnu saradnju ortopedije Opšte bolnice u Šapcu i Instituta za majku i dete koja traje već nekoliko godina, svi prelomi kod dece se na isti način zbrinjavaju u obe kuće – naglašava dr Begović.

Treba li lečiti ravna stopala kod dece?
Jedan od ortopedskih problema kod dece su ravna stopala. Skoro 95 odsto dece u uzrastu do tri godine ima ravna stopala i ona predstavljaju fiziološku pojavu. Najčešće je asimptomatsko i ne treba ga lečiti. Razlikuju se meka i kruta ravna stopala, a meka su češća pojava kod dece. Kako dr Begović objašnjava, kada se dokaže da su ravna stopala meka, nije potrebno dalje ispitivanje i lečenje. Jedina indikacija za lečenje je bol. S druge strane, lečenje krutih ravnih stopala je potrebno i to se radi hirurški.
– Lečenje bolnog stopala treba započeti čim se pojave tegobe, kada se prethodno isključe drugi uzroci bola. U poslednjih nekoliko godina, na Institutu primenjujemo minimalno invazivnu hiruršku proceduru koja podrazumeva plasiranje zavrtnja u petnu kost. Intervencija je kratka i vrlo efikasna. Prvi rezultati obezboljavanja postižu se već posle dve nedelje, šraf ostaje u kosti uglavnom do završetka rasta, ili duže. Ravna stopala kod dece lečimo isključivo zbog bolova koji se javljaju, sa mogućnošću projekcije bola u koleno ili kičmu. Bezbolna stopala ne treba lečiti, ona prolaze spontano. Operacija se kod dece ne radi iz estetskih razloga, već samo iz funkcionalnih – ističe dr Begović.

Zašto je važno bebama što ranije pregledati kukove?
Razvojni poremećaj kuka, ukoliko se ne leči, u kasnijem životnim dobu može da izazove artroze zgloba sa trajnim invaliditetom. Osoba sa iščašenim kukom ima kraću nogu, bolove i hramlje dok hoda. Zato je važno što pre po rođenju deteta uraditi pregled. Ova anomalija danas se veoma uspešno leči neoperativnim metodama ako se na vreme prepozna. Ukoliko se bolest kasnije otkrije, pristupa se operaciji koja je veoma često zahtevna, kako za dete tako i za lekara, upozorava dr Ninoslav Begović.
– Ultrazvuk je bezbedna, efikasna, neinvazivna i pre svega jeftina metoda koja omogućava rano otkrivanje ove bolesti. Ukoliko postoji faktor rizika kao što su pozitivna porodična anamneza, udružene anomalije, karlična prezentacija ploda, prvi ultrazvučni pregled se radi u prve dve nedelje života. Kod dece koja nemaju predispoziciju, obavezna su najmanje dva ultrazvučna pregleda. Prvi treba uraditi sa šest do osam nedelja života, a kontrolni od punih tri pa do šest meseci starosti. Pavlikovi kaiševi najčešći su metod lečenja razvojnog poremećaja kuka. Međutim, i pored dostupnosti ultrazvuka i njegove široke primene i dalje postoje ona deca kod kojih se ovo može izlečiti jedino operacijom – zaključuje dr Ninoslav Begović.