Istraživanja na Univerzitetu The Sage Colleges u Njujorku dokazala su da izlaganje određenim bakterijama iz okoline može imati antidepresivni efekat. Smatra se da nepatogena bakterija Mycobacterium vaccae, koja se nalazi u zemljištu, povećava oslobađanje serotonina, hormona sreće, u našem mozgu. Kada radimo u bašti, kopamo zemlju, sejemo, sadimo i uklanjamo korov, dolazimo u kontakt sa ovom bakterijom. Oni koji imaju svoju baštu kunu se da njihove „zalihe“ hormona uvećavaju
Pandemija korona virusa donela je i nešto dobro. Neko je pronašao hobi i u sebi talente za koje nije ni znao da ih ima. Ima onih koji su počeli da uživaju u životu na selu, u vremenu provedenom u prirodi, a neki su odlučili da uzgajaju sopstvenu organsku hranu.
Organska proizvodnja Osnovna ideja organske proizvodnje je da se u celom procesu gajenja biljaka sarađuje sa prirodom, da se ne radi protiv nje. Nije bitno da li obrađujete jedan kvadratni metar, ili 5 hektara. Suština bavljenja organskom proizvodnjom je da uradite stvari na pravi način. Pre nego što se odlučite da podignete organsku baštu upoznajte se sa osnovnim pravilima.
Izaberite biljke koje ćete saditi Na početku je veoma bitno da odlučite koje vrste biljaka želite da sadite u svom organskom vrtu. Druga stvar koju želite da razmotrite su klimatski uslovi u području u kome živite i koje biljke najbolje uspevaju na tim prostorima. Takođe, vodite računa o biljkama koje bi trebalo, a koje ne bi trebalo saditi zajedno. Neke biljke, ukoliko se sade zajedno, pomažu jedna drugoj, dok druge mogu izazvati štetu.
BILjKE U KUĆNIM USLOVIMA Oni koji nisu te sreće da imaju svoje „parče“ zemlje, mogu da (a mnogi to i rade) gaje biljke u saksijama, na terasama. Na šta bi trebalo da obratimo pažnju kada gajimo biljke u kućnim uslovima?
Zalivanje, temperatura, osunčanost Neke vole više, druge manje vode, neke sunce, druge hlad i odgovara im različita temperatura. Za svaku biljku potrebno je pročitati detalje sa uputstva na kesici, ili pitati stručnjaka.
Đubrenje Većina ljudi kupi supstrat (zemlju u kesi) i samo stavi biljku u njega, što nije dobro. Potrebno je pomešati supstrat i baštensku zemlju sa peskom i vodom u zavisnosti od toga koja je biljka.
Dohrana U cvećarama mogu da se kupe hranljivi štapići iz kojih biljka može da crpi minerale. Jednostavno se pobodu u saksiju i ispuštaju materiju sa svakim zalivanjem.
Kvalitet vode Voda sa česme je dosta hlorisana, a to nije dobro za biljke. Zato je korisno natičiti je u flašu i ostaviti otvoreno da odstoji dan-dva da hlor ispari.
Odredite mesto za sadnju Ako ne gajite proizvod samo zbog prodaje, počnite malim koracima. Bašta prečnika 4×4 metra dovoljno je velika da proizvede dovoljno proizvoda koju jedna odrasla osoba može da konzumira. Manje bašte se lakše održavaju i koštaju manje. Čak i nekoliko saksija mogu da čine baštu. Pri sadnji vodite računa o razmaku između biljaka. Pri sadnji bi trebalo voditi računa o kvalitetu, a ne o kvantitetu, odnosno koliko jedna biljka može roditi ako se posadi i tretira na odgovarajući način.
Prema napomenama stručnjaka podizanje organske bašte bolje je na blago zakrivljenim terenima nego u ravnicama. Temperaturne promene su mnogo manje na onim placevima koji se nalaze u ravnici. Na brdovitim placevima mraz i hladnoća se ne zadržavaju dugo, već se spuštaju ka nižim delovima. Osim toga, na ovakvim terenima ceđenje zemljišta i prirodno odvodnjavanje viška kišnice mnogo je lakše nego u ravnicima.
Vodite računa o suncu Od toga kakvo ste mesto odabrali za svoju baštu zavisi koliko će se vaše biljke brzo razvijati. Bašta mora biti zasejana tako da biljke dobijaju što više sunčeve svetlosti. Ovo je posebno važno za kukuruz, pasulj, krastavac i paradajz.
Za malo otpornije i lisnato povrće kao što su kelj, karfiol i spanać, možda bi trebalo da imate malo (ne previše) senke kako biste bili sigurni da se biljke neće osušiti. Takođe, da biste zaštitili povrtnjak od snažnih vetrova, stručnjaci preporučuju da vašu baštu okružite visokim rastinjem, voćem ili žbunjem.
Zalivajte biljke Pre postavljanja bašte morate biti spremni da ćete uvek biti tu za vaše biljke, odnosno da ćete ih negovati i zalivati kada i koliko je potrebno. Ovo je posebno važno kada su one još u fazi razvoja. Biljke možete zalivati rano ujutru kada su temperature niske kako ne biste izgubili većinu vode zbog toplote sunca. Izbegavajte zalivanje biljaka kada je sunce najjače, jer ih to može oštetiti.
Napravite kompost Korišćenje komposta za obogaćivanje zemljišta jedno je od osnovnih pravila organske proizvodnje. Bilo koji organski dobijen proizvod odličan je za pravljenje komposta. Najčešće se koriste trava, slama, lišće... Dodavanjem organske materije zemlji stvaraju se idealni uslovi za organsku proizvodnju.
Malčirajte redovno Malčiranje je vrlo lak i jednostavan proces koji sprečava rast korova, a dobar je za zemljište. Malčirane bašte imaju manje korova i bolje zadržavaju vodu tokom sušnih perioda. Osim u organskoj bašti, malč možete koristiti i za zaštitu cveća. Dva osnovna pravila za uspešno korišćenje organskih malčeva je da se on nanosi na korov koji je već nikao, a naneseni sloj treba da bude dovoljno debeo. Na taj način sprečava se ponovno nicanje korova.
Zaštitite biljke na prirodan način Koristite razne mehaničke načine i domišljatost da se rešite korova. Plevljenje, kopanje i malčiranje neki su od metoda koje možete da koristite da biste se rešili korova. Naravno, pored ovog možete tretirati biljke sredstvima koji su organski proizvedeni, kao što je rastvor od korpive ili sprej od crnog i belog luka.
Bašta kao antidepresiv Pandemija je kod izvesnog broja ljudi bila okidač za depresiju. Kod ozbiljne depresije, terapija antidepresivima je neizbežna. Ukoliko su simptomi lakši, moguće je savladati je na druge načine, mada, ne preporučujemo da izbegavate stručnjake.
Istraživanja na Univerzitetu The Sage Colleges u Njujorku dokazala su da izlaganje određenim bakterijama iz okoline može imati antidepresivni efekat. Smatra se da nepatogena bakterija Mycobacterium vaccae, koja se nalazi u zemljištu, povećava oslobađanje serotonina, hormona sreće, u našem mozgu. Kada radimo u bašti, kopamo u zemlji, sejemo, sadimo i uklanjamo korov, dolazimo u kontakt sa ovom bakterijom. Oni koji imaju svoju baštu kunu se da njihove „zalihe“ hormona uvećavaju i da im rad u vrtu pomaže da se osećaju srećnim.
