VITAMINI I MINERALI U BORBI PROTIV KOVIDA
Ne mogu da spreče, ali mogu da olakšaju tok bolesti
Potrebne dnevne doze vitamina C za zdravu odraslu osobu su 90 miligrama, a može se uzeti do 500 miligrama. Doza kod terapije je mnogo veća. Za vitamin D bitno je kožu lica i šaka izložiti suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno. Cink je bitan jer pomaže delovanju više od 300 enzima
Bez vitamina i minerala čovekov organizam ne može da funkcioniše. Najbolji način da se oni unesu jeste pravilna ishrana. Međutim, nekada je neophodno posegnuti i za dodacima. To je najčešće u onim mesecima kada u prirodi nema dovoljno pojedinih materijala, ali i u slučajevina infekcija.
Dr Vesna Bukorović Ilić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” navodi da su različite doze vitamina i minerala čoveku potrebne kada je zdrav i kada je bolestan. Vodiči po kojima se rukovode prilikom lečenja od kovida 19 preporučuju vitamin C, vitamin D, cink, a kod određenih tegoba mogu da pomognu i magnezijum i alfalipoinska kiselina. Naša sagovornica ističe da navedeni suplementi neće sprečiti nastanak bolesti, ali će doprineti da ona kraće traje i smanjiti mogućnost komplikacija.
Prvo ishrana, onda suplementi
-Kada smo zdravi najvažnija je pravilna ishrana. To podrazumeva pet obroka, tri glavna i dve užine koje se sastoje od voća i povrća. Važno je jesti što više svežeg voća i povrća jer se tako vitamini i minerali unose u svom pravom obliku.
Tokom meseci kada nema mnogo sunčevih zraka ni svežeg voća i povrća, u našem narodu poznatiji kao “meseci sa slovom r”, mogu se koristiti suplementi. Najbolji su direkt oblici, koji se rastvaraju u ustima, kao i tablete. Nisam pristalica šumećih tableta, kaže dr Vesna Bukorović Ilić.
Vitamin C
-Vodiči po kojima postupamo u kovid ambulantama i bolnicama navode da u virusnoj ifnekciji pacijentu treba dati 2 grama vitamina C. To je doza koju Svetska zdravstena organizacija smatra lekom i ne uzima se na svoju ruku, nego po preporuci lekara. Potrebne dnevne doze za zdravu odraslu osobu su 90 miligrama, a može se uzeti do 500 miligrama. Doza kod terapije je mnogo veća, zbog toga što su mnoge studije pokazale da vitamin C neće sprečiti nastanak infekcije, ali će pomoći da iz nje mnogo brže izađemo, navodi dr Vesna Bukorović Ilić i dodaje da u slučaju da se uzme veća količina ovog vitamina od preporučene dnevne doze za zdravu osobu, neće doći do problema.
-Vitamin C je hidrosulubilni vitamin. To znači da se rastvara u vodi i veća količina koja se unese izbaciće se putem bubrega.
Naša sagovornica navodi da nije potrebno nikakvo dodavanje vitamina C u organizam ukoliko se čovek pravilno hrani. Najviše ga ima u šipurku, limunu, crvenoj paprici, zelenoj čili paprici, jabuci, pomorandži, a u brokoliju se najmanje razlaže kuvanjem.
-Vitamin C, između ostalog, aktivira limfocite. Limfociti kod kovid infekcije vrlo brzo padnu. To su krvne ćelije koje aktiviraju antigene koji su nam jako potrebni. Kao takav, vitamin C ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Takođe, pomaže razgradnju holesterola u žuči i tako deluje na njegovo smanjenje, pa se i ljudima koji imaju povećan holesterol u krvi takođe daje 2 grama kao lek, kaže dr Bukorović Ilić.
Vitamin D
Za razliku od vitamina C, vitaminom D se možemo “predozirati”. Bitno je i u koje vreme se unosi u organizam.
-Vitamin D je liposolubilan , odnosno, rastvara se u mastima i kao takav može da napravi probleme u organizmu ako se unese u prevelikoj dozi. Stvara se u koži pod dejstvom sunčevih zraka, a njegova aktivacija se vrši u bubrezima. Bitno je kožu lica i šaka izložiti suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom to sprečavaju, kaže dr Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza vitamina D je 400 internacionalnih jedinica, odnosno 5-10 miligrama i za decu i za odrasle. Kod kovid infekcija ova doza se povećava na 2.000 internacionalnih jedinica.
-Uloga Vitamina D u organizmu je da vrši resorbciju kalcijuma i fosfora iz gastrointestinalnog trakta i da se oni ugrađuju u kosti. Na taj način se sprečava razmekšavanje kostiju. Na imunološki sistem vitamin D deluje tako što poboljšava antivirusno dejstvo imunološkog sistema. Ima ga u ribljem ulju, najviše u morskoj ribi, nekim žitaricama, kvasu. Kao dodatak ga je najbolje uzeti uveče, sat-dva posle večere, navodi dr Bukorović Ilić.
Cink
Cink je mineral kog ima u jajima, siru (čadar posebno), govedini. Preveliki unos se ispoljava u vidu ukusa metala u ustima.
-Cink je bitan jer pomaže delovanju više od 300 enzima. Ima antioksiditivno dejstvo, kao i svi vitamini. To znači da neutrališe slobodne radikale. Tokom bolesti slobodnih radikala nastane u većim količinama. Oni imaju slobodne elektrone koji oštećuju naš organizam. Da bi se oni neutralisali potrebni su antioksidanti, a to su svi vitamini i cink, objašnjava dr Vesna Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza cinka za zdrave decu je oko 3 miligrama, a za odrasle osobe 7-8 miligrama dnevno, dok se kod infekcije daje oko 15 miligrama. Naša sagovornica upozorava da se cink može korisitit tri meseca bez prestanka, a da onda treba napraviti pauzu.
-Cink poboljšava intelektualne sposobnosti, pamćenje, učenje. Pomaže u borbi protiv infekcije, ali i protiv raka prostate i zato se muškarcima u rizičnoj životnoj dobi propisuje 15 miligrama ovog minerala.
Magnezijum
Magnezijum je kod nas prilično “popularan”. Mnogi ga piju preventivno, najčešće u obliku šumećih tableta. Manje je poznato da ga ima u nekoliko oblika.
-Magnezijum je mineral koji reguliše mišićne i nervne funkcije, nivo šećera u krvi, pritisak, odnosno rad kardiovaskularnog sistema. Dovoljna dnevna doza je 375 miligrama. Iako se prodaje u nekoliko oblika, magnezijum citrat i magnezijum helat najbolje se resorbuju i oni se mogu najbolje iskoristiti. Magnezijum citrat reguliše rad kardiovaskularnog sistema, otklanja bolove i grčeve u mišićima. Grčevi su prisutni i kod pacijenata obolelih od kovida, kao i tahikardije (ubrzani rad srca), pa im se magnezijum daje jer može da pomogne. Magnezijum helat pomaže kod nervnih funkcija – poboljšava pamćenje, smanjuje umor, vrtoglavice. Ukoliko se unese i više magnezijuma od preporučene doze neće biti problema zato što će se višak izlučiti stolicom i eventualno može da dođe do dijareje, kaže dr Bukorović Ilić.
Ne može sve zajedno
-Cink i vitamin D se resorbuju preko istih receptora, pa ih zato ne treba uzimati zajedno. Vitamin D je najbolje uzimati uveče, sat ili dva posle večere. Uz njega može i neki probiotik. Ostalo može pre podne. Sa vitaminom D treba da budu oprezni pacijenti koji su skloni kalcifikaciji u bubrezima.
Ništa od vitamina i minerala ne treba uzimati zajedno sa hranom, nego sat pre ili dva sata posle jela, navodi dr Vesna Bukorović Ilić.
Alfalipoinska kiselina
Radi se o antioksidantu, rastvorivom i u vodi i u mastima. Ima funkciju da poboljša dejstvo vitamina C.
-Jedan od simptoma kovida je izostanak čula ukusa i mirisa. Alfalipoinska kiselina tu može da pomogne, zbog toga što je to posledica nečega što se dešava u mozgu. Dobra kombinacija je sa vitaminom C, ali nema potrebe da ih zajedno uzima neko ko nema potvrđen kovid, navodi dr Bukorović Ilić.
Funkcija svih navedenih suplemenata je poboljšanje imunog sistema i skraćenje trajanja bolesti, ali neće sprečiti njen nastanak. Naša sagovornica ističe da se u terapijskim dozama mogu uzimati samo kod dokazane kovid ili neke druge infekcije.
Dr Vesna Bukorović Ilić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” navodi da su različite doze vitamina i minerala čoveku potrebne kada je zdrav i kada je bolestan. Vodiči po kojima se rukovode prilikom lečenja od kovida 19 preporučuju vitamin C, vitamin D, cink, a kod određenih tegoba mogu da pomognu i magnezijum i alfalipoinska kiselina. Naša sagovornica ističe da navedeni suplementi neće sprečiti nastanak bolesti, ali će doprineti da ona kraće traje i smanjiti mogućnost komplikacija.
-Kada smo zdravi najvažnija je pravilna ishrana. To podrazumeva pet obroka, tri glavna i dve užine koje se sastoje od voća i povrća. Važno je jesti što više svežeg voća i povrća jer se tako vitamini i minerali unose u svom pravom obliku.
Tokom meseci kada nema mnogo sunčevih zraka ni svežeg voća i povrća, u našem narodu poznatiji kao “meseci sa slovom r”, mogu se koristiti suplementi. Najbolji su direkt oblici, koji se rastvaraju u ustima, kao i tablete. Nisam pristalica šumećih tableta, kaže dr Vesna Bukorović Ilić.
Vitamin C
-Vodiči po kojima postupamo u kovid ambulantama i bolnicama navode da u virusnoj ifnekciji pacijentu treba dati 2 grama vitamina C. To je doza koju Svetska zdravstena organizacija smatra lekom i ne uzima se na svoju ruku, nego po preporuci lekara. Potrebne dnevne doze za zdravu odraslu osobu su 90 miligrama, a može se uzeti do 500 miligrama. Doza kod terapije je mnogo veća, zbog toga što su mnoge studije pokazale da vitamin C neće sprečiti nastanak infekcije, ali će pomoći da iz nje mnogo brže izađemo, navodi dr Vesna Bukorović Ilić i dodaje da u slučaju da se uzme veća količina ovog vitamina od preporučene dnevne doze za zdravu osobu, neće doći do problema.
-Vitamin C je hidrosulubilni vitamin. To znači da se rastvara u vodi i veća količina koja se unese izbaciće se putem bubrega.
Naša sagovornica navodi da nije potrebno nikakvo dodavanje vitamina C u organizam ukoliko se čovek pravilno hrani. Najviše ga ima u šipurku, limunu, crvenoj paprici, zelenoj čili paprici, jabuci, pomorandži, a u brokoliju se najmanje razlaže kuvanjem.
-Vitamin C, između ostalog, aktivira limfocite. Limfociti kod kovid infekcije vrlo brzo padnu. To su krvne ćelije koje aktiviraju antigene koji su nam jako potrebni. Kao takav, vitamin C ima antivirusno i antibakterijsko dejstvo. Takođe, pomaže razgradnju holesterola u žuči i tako deluje na njegovo smanjenje, pa se i ljudima koji imaju povećan holesterol u krvi takođe daje 2 grama kao lek, kaže dr Bukorović Ilić.
Vitamin D
Za razliku od vitamina C, vitaminom D se možemo “predozirati”. Bitno je i u koje vreme se unosi u organizam.
-Vitamin D je liposolubilan , odnosno, rastvara se u mastima i kao takav može da napravi probleme u organizmu ako se unese u prevelikoj dozi. Stvara se u koži pod dejstvom sunčevih zraka, a njegova aktivacija se vrši u bubrezima. Bitno je kožu lica i šaka izložiti suncu 10-15 minuta dva puta nedeljno. Kreme za sunčanje sa zaštitnim faktorom to sprečavaju, kaže dr Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza vitamina D je 400 internacionalnih jedinica, odnosno 5-10 miligrama i za decu i za odrasle. Kod kovid infekcija ova doza se povećava na 2.000 internacionalnih jedinica.
-Uloga Vitamina D u organizmu je da vrši resorbciju kalcijuma i fosfora iz gastrointestinalnog trakta i da se oni ugrađuju u kosti. Na taj način se sprečava razmekšavanje kostiju. Na imunološki sistem vitamin D deluje tako što poboljšava antivirusno dejstvo imunološkog sistema. Ima ga u ribljem ulju, najviše u morskoj ribi, nekim žitaricama, kvasu. Kao dodatak ga je najbolje uzeti uveče, sat-dva posle večere, navodi dr Bukorović Ilić.
Cink
Cink je mineral kog ima u jajima, siru (čadar posebno), govedini. Preveliki unos se ispoljava u vidu ukusa metala u ustima.
-Cink je bitan jer pomaže delovanju više od 300 enzima. Ima antioksiditivno dejstvo, kao i svi vitamini. To znači da neutrališe slobodne radikale. Tokom bolesti slobodnih radikala nastane u većim količinama. Oni imaju slobodne elektrone koji oštećuju naš organizam. Da bi se oni neutralisali potrebni su antioksidanti, a to su svi vitamini i cink, objašnjava dr Vesna Bukorović Ilić.
Preporučena dnevna doza cinka za zdrave decu je oko 3 miligrama, a za odrasle osobe 7-8 miligrama dnevno, dok se kod infekcije daje oko 15 miligrama. Naša sagovornica upozorava da se cink može korisitit tri meseca bez prestanka, a da onda treba napraviti pauzu.
-Cink poboljšava intelektualne sposobnosti, pamćenje, učenje. Pomaže u borbi protiv infekcije, ali i protiv raka prostate i zato se muškarcima u rizičnoj životnoj dobi propisuje 15 miligrama ovog minerala.
Magnezijum
Magnezijum je kod nas prilično “popularan”. Mnogi ga piju preventivno, najčešće u obliku šumećih tableta. Manje je poznato da ga ima u nekoliko oblika.
-Magnezijum je mineral koji reguliše mišićne i nervne funkcije, nivo šećera u krvi, pritisak, odnosno rad kardiovaskularnog sistema. Dovoljna dnevna doza je 375 miligrama. Iako se prodaje u nekoliko oblika, magnezijum citrat i magnezijum helat najbolje se resorbuju i oni se mogu najbolje iskoristiti. Magnezijum citrat reguliše rad kardiovaskularnog sistema, otklanja bolove i grčeve u mišićima. Grčevi su prisutni i kod pacijenata obolelih od kovida, kao i tahikardije (ubrzani rad srca), pa im se magnezijum daje jer može da pomogne. Magnezijum helat pomaže kod nervnih funkcija – poboljšava pamćenje, smanjuje umor, vrtoglavice. Ukoliko se unese i više magnezijuma od preporučene doze neće biti problema zato što će se višak izlučiti stolicom i eventualno može da dođe do dijareje, kaže dr Bukorović Ilić.
-Cink i vitamin D se resorbuju preko istih receptora, pa ih zato ne treba uzimati zajedno. Vitamin D je najbolje uzimati uveče, sat ili dva posle večere. Uz njega može i neki probiotik. Ostalo može pre podne. Sa vitaminom D treba da budu oprezni pacijenti koji su skloni kalcifikaciji u bubrezima.
Ništa od vitamina i minerala ne treba uzimati zajedno sa hranom, nego sat pre ili dva sata posle jela, navodi dr Vesna Bukorović Ilić.
Alfalipoinska kiselina
Radi se o antioksidantu, rastvorivom i u vodi i u mastima. Ima funkciju da poboljša dejstvo vitamina C.
-Jedan od simptoma kovida je izostanak čula ukusa i mirisa. Alfalipoinska kiselina tu može da pomogne, zbog toga što je to posledica nečega što se dešava u mozgu. Dobra kombinacija je sa vitaminom C, ali nema potrebe da ih zajedno uzima neko ko nema potvrđen kovid, navodi dr Bukorović Ilić.
Funkcija svih navedenih suplemenata je poboljšanje imunog sistema i skraćenje trajanja bolesti, ali neće sprečiti njen nastanak. Naša sagovornica ističe da se u terapijskim dozama mogu uzimati samo kod dokazane kovid ili neke druge infekcije.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
