Uz fudbalere „Napretka“ i mnogobrojnu rodbinu

Deda Janko Banovac iz Banovog polja u Mačvi je vršnjak seoskog Fudbalskog kluba „Napredak“. Rođen je 1933. godine kada je i klub formiran. To u ovom skromnom i uspešnom sportskom kolektivu nisu zaboravili, kao ni činjenicu da je deda Janko njihov najverniji i najuporniji navijač, koji ne propušta utakmice i kad su domaćini i kad gostuju. Pored mnogobrojnih poklona koje je dobio za rođendansko slavlje, najviše se obradovao uramljenim fotografijama, gde je on sa fudbalerima na igralištu i dresu sa brojem 88, koji su mu poklonili fudbaleri „Napretka“. Prisustvo na fudbalskoj utakmici za njega je uvek predstavljalo posebnu draž. Dolazio je kako kada i kako gde. Ako treba bos ili u gumenim opancima, različitim prevoznim sredstvima, a ako nema drugačije i peške. I danas je najverniji gledalac.

Deda Janko sa fudbalerima Napretka

Postao je počasni predsednik voljenog kluba.
Njegov otac zvao se Mladen. Poginuo je mlad. Imao je petoro dece, tri sina i dve ćerke. Braća su ostala da žive u selu. Dvorište jedno pored drugog. Danas je živ samo Janko. Preživeo je, kaže odmah na početku razgovora za „Glas Podrinja“mnogo toga. Bavio se 10 godina kovačkim zanatom, ali najduže je ipak bio poljoprivrednik, stočar i povrtar, veoma uzoran.
Pamti šljivik i uvek kvalitetnu šljiovu rakiju, bez koje njegova kuća nije ni danas iako su šljivik iskrčili.
Najteže su po njegovom sudu bile poratne godine. Svedoči da je primera radi 1945. godine radio ceo dan, a jela se proja i sirće.
Kovački zanat naučio je od majstora Bogosava Simića iz sela. Svoju radnju otvorio je 1972. godine. Dugo je predano radio. Bilo je dosta posla, ali vremenom sve manje. Na kraju se zanat potpuno ugasio.
Njegovu pažnju sve više je zaokupljala poljoprivreda. Porodicu je izdržavao upornim radom, nešto od stoke i mleka koje je uredno predavao, a dokazao se i kao dobar povrtar, što je njegovim zemljacima oduvek išlo od ruke.
- Imamo dobru zemlju za papriku. Najunosnije je bilo gajiti je devedesetih godina. Dosta uticaja na kvalitet, pored upornog rada imalo je i seme. Isticalo se neko Nemačko. Pojedinci su ga sačuvali do današnjeg dana. Imao sam tri paprike u kilogramu. Tada se cena kretala oko 4 nemačke marke za kilogram. Za dobru prikolicu paprike mogao si kupiti traktor. Nije to dugo trajalo, kaže deda Janko, okružen mnogobrojnom rodbinom, za bogatom trpezom, prošle subote u Banovom polju na 88 rođendan.
Uz rođendansku tortu i pesmu ćerki, unučadi i praunučari, koji su mu ističe i najveća radost i sreća, ugasio je svećice sa brojem 88. Našlo se tu i dosta poklona, a deda Janko je bio posebno ganut pažnjom koju su mu priredili njegovi verni prijatelji, fudbaleri domaćeg „Napretka“, koje desetinama godina neprestano bodri svojim prisustvom, kako na fudbalskom igralištu u Banovom Polju, tako i kada odlaze u goste. Obožava „Napredak“ i uvek kad je u mogućnosti i koliko može pomaže.