Mrkvina muva

Rasprostranjena je u celoj Evropi, pa i kod nas, a ima je i u SAD i Kanadi. Štetna je u stadijumu larve koja se hrani u korenu bušeći hodnike različite dužine i širine. Hodnici su ispunjeni izmetom i izgrizinama larve. Takav koren je neprijatnog mirisa, gorkog ukusa, podložan truljenju i nije za upotrebu. Biljke napadnute mrkvinom muvom prepoznaju se u polju po ljubičastoj boji lišća koje kasnije požuti i sasuši se. Odrasla muva je crna, sa smeđom glavom duga 4-5 mm. Larva je beličastožuta, sjajna, apodna i acefalna, duga do 8 mm.
Ima dve generacije godišnje, prezimljava lutka u zemljištu. Odrsli insekti se pojavljuju obično u maju. Ženke polažu do 100 jaja pojedinačno ili u gomilicama na vrat korena mrkve ili na okolnu zemlju. Larve se uvlače u koren u kome prave hodnike različite dužine. Napadnuta mrkva nije za ishranu, jer je puna izmeta larvi, gorkog ukusa i obično podleže truljenju i propadanju. Kad završe sa razvojem, posle oko 1-1,5 mesec, larve napuštaju koren i dalji preobražaj se odvija u zemljištu.
Muve nove generacije lete u junu ili početkom jula i polažu jaja u dužem vremenskom razdoblju. Larve ove generacije izazivaju veće štete, jer se često zajedno sa korenom prenose u trap gde nastavljaju ishranu i razvoj. Pored mrkve, ova štetočina u manjoj meri napada peršun, paštrnak i celer.
Suzbijanje. Od agrotehničkih mera značajni su plodored i prostorna izolacija (najmanje 1 km od prošlogodišnjih polja mrkve), gajenje na površinama izloženim vetrovima, prekrivanje useva mrežama (na manjim površinama), u baštama, između redova mrkve može se sejati luk, koji svojim mirisom odbija mrkvinu muvu. Hemijsko suzbijanje treba izvoditi u vreme prve pojave imaga i po potrebi ga ponoviti nakon 10-ak dana. Prilikom izbora i primene hemijskih sredstava u mrkvi, treba se strogo pridržavati uputstava uz svaki preparat, a naročito voditi računa o karenci. Useve mrkve koji su namenjeni za proizvodnju dečje hrane ne bi trebalo tretirati.