POEZIJA SEDAMNAESTOGODIŠNjEG ĐORĐA ĐUKIĆA IZ KOCELjEVE
STIHOVIMA OSVAJA SVET
Njegovi stihovi su neretko nagrađivani i hvaljeni. Učesnik je brojnih literarnih konkursa u našoj zemlji. Osvojio je prvu nagradu u kategoriji srednjoškolaca na konkursu koji je raspisalo Kulturno sklonište KRIK na temu “Razmišljam”. Iz pera sedamnaestogodišnjeg Đorđa Đukića iz Koceljeva do sada je izašlo tridesetak pesama
Kao desetogodišnjak, uz bakinu podršku, napisao je svoju prvu pesmu na temu uloge majke u životu deteta kako bi učestvovao na literarnom konkursu. Kako sam ističe, poigravajući se sa rečima i rimama otkriva svoj dar i ljubav prema poeziji i već naredne godine potpuno samostalno piše svoje stihove.
Kako je vreme prolazilo njegova sfera interesovanja širi se i na prozu. Ipak, ostaje veran poeziji u kojoj se pronalazi.
Teme njegovih dosadašnjih dela uglavnom su usko povezane sa ljudskim osećanjima i načinom življenja današnjeg društva. Kroz stihove ovaj mladi autor često prožima i svoj stav
Iz pera sedamnaestogodišnjeg Đorđa Đukića iz Koceljeva do sada je izašlo tridesetak pesama a najčešća inspiracija su mu ljudi. Često ih analizira, posmatra iz prikrajka i piše. Sam proces nastajanja jedne pesme je za njega kratkotrajan.
-To je realno veoma dugo, sigurno, ali meni vreme tako brzo prolazi da ne osetim uopšte protok tog vremena. Jednostavno, volim to da radim i koliko god vremena da uložim za mene je svakako to kvalitetno uloženo vreme. Osim u ljudima inspiraciju pronalazim i u dobrim filmovima domaće kinematografije, poput ostvarenja Miše Radivojevića, Puriše Đorđevića. Omiljena glumica mi je Sonja Savić a omiljeni pisac Momo Kapor- otkriva učenik trećeg razreda Srednje škole u Koceljevi u kojoj za njega imaju samo reči hvale.
Đorđe je nakon osnovne, uprkos želji da upiše gimnaziju, odlučio da ostane u svom rodnom mestu i u njemu završi srednju školu. Kako kaže, u tom trenutku odlučio se za smer ekonomski tehničar jer mu je ova oblast bila najbliža. Međutim, u perspektivi sebe vidi kao grafičkog dizajnera, jer smatra da ima dara i za tu oblast koja ga takođe veoma zanima.
Kada govore o Đorđu profesori u prvi plan ističu njegovu zrelost, odgovornost, upornost i pedantnost.
–Đorđe je, pre svega, đak koji je pedantan, uredan i uvek sve obaveze završava na vreme. Što se tiče njegove želje da postane grafički dizajner, talenat je pokazao i prošle godine kada je počela nastava na daljinu i bila sam prijatno iznenađena time što je svaka njegova analiza bilo kog dela koje smo radili bila propraćena prezentacijom. Neke od njih imali su prilike da vide i njegovi drugovi koji su prokomentarisali da analizirano i obrađeno delo na način na koji to čini Đorđe ne moraju ni da čitaju. Dovoljno je da se pogleda prezentacija koja je stvarno fantastična. I svaka od njih može da postane jedan javni čas- priča profesorka srpskog jezika Mirjana Blažić i dodaje da se često dešava da njegovi vršnjaci, prilikom čitanja pismenih zadataka, ne razumeju šta je ovaj učenik napisao.
Njegovi stihovi su neretko nagrađivani i hvaljeni. Učesnik je brojnih literarnih konkursa u našoj zemlji. Osvojio je prvu nagradu u kategoriji srednjoškolaca na konkursu koji je raspisalo Kulturno sklonište KRIK na temu “Razmišljam”. Na ovogodišnjem konkursu u čast Radu Draincu koji je raspisala Narodna biblioteka“Raka Drainac” Blace za stihove pod nazivom “Pitanje bez odgovora” pripala mu je druga nagrada. Osim toga, osvojio je i treću na literarnom konkursu “Gordana Brajović “povodom kog se svake godine održavaju Književni susreti u Aleksincu.
Teme njegovih dosadašnjih dela uglavnom su usko povezane sa ljudskim osećanjima i načinom življenja današnjeg društva. Kroz stihove ovaj mladi autor često prožima i svoj stav.
Blažić dodaje da su i njegove pesme apstraktne, te da ih ne može svako razumeti, posebno ne na prvo čitanje.
Teme njegovih dosadašnjih dela uglavnom su usko povezane sa ljudskim osećanjima i načinom življenja današnjeg društva
–Pesme su pisane slobodnim stihom. Tu nema rime. Ima mnogo filozofskih misli koje su, takođe, neverovatne za uzrast od 17 godina. Po stilu pisanja on je negde između Nastasijevića i Branka Miljkovića. Možda ima i neke elemente Rada Drainca, ali sve u svemu to je poezija koja je prilično apstraktna. Nije faza realizma niti romantizma kako obično pišu deca u srednjoj školi. On je rekao da ima samo tridesetak napisanih pesama i da je to malo. Međutim, podsetiću da postoje vrhunski pesnici koji su izdali za svog celog života samo jednu zbirku poezije, a ona je ostala za sva vremena. Broj pesama nije od presudne važnosti i nije merilo uspešnosti niti kvaliteta- zaključila je profesorka i napomenula da veruje će njen učenik zbog svog odnosa prema obavezama biti uspešan, ma koju oblast da izabere kao svoj životni poziv.
Poezija će, verovatno, ostati neraskidivi deo njegovog života. Do sada nije imao priliku da postane autor zbirke pesama. Ipak veruje da će se njegovi stihovi u budućnosti naći između korica knjige, a do tada nastavlja da piše poeziju, učestvuje na konkursima i strpljivo čeka trenutak da svoj talenat ovekoveči u jednoj zbirci pesama.
Kako je vreme prolazilo njegova sfera interesovanja širi se i na prozu. Ipak, ostaje veran poeziji u kojoj se pronalazi.
Iz pera sedamnaestogodišnjeg Đorđa Đukića iz Koceljeva do sada je izašlo tridesetak pesama a najčešća inspiracija su mu ljudi. Često ih analizira, posmatra iz prikrajka i piše. Sam proces nastajanja jedne pesme je za njega kratkotrajan.
-To je realno veoma dugo, sigurno, ali meni vreme tako brzo prolazi da ne osetim uopšte protok tog vremena. Jednostavno, volim to da radim i koliko god vremena da uložim za mene je svakako to kvalitetno uloženo vreme. Osim u ljudima inspiraciju pronalazim i u dobrim filmovima domaće kinematografije, poput ostvarenja Miše Radivojevića, Puriše Đorđevića. Omiljena glumica mi je Sonja Savić a omiljeni pisac Momo Kapor- otkriva učenik trećeg razreda Srednje škole u Koceljevi u kojoj za njega imaju samo reči hvale.
Đorđe je nakon osnovne, uprkos želji da upiše gimnaziju, odlučio da ostane u svom rodnom mestu i u njemu završi srednju školu. Kako kaže, u tom trenutku odlučio se za smer ekonomski tehničar jer mu je ova oblast bila najbliža. Međutim, u perspektivi sebe vidi kao grafičkog dizajnera, jer smatra da ima dara i za tu oblast koja ga takođe veoma zanima.
Kada govore o Đorđu profesori u prvi plan ističu njegovu zrelost, odgovornost, upornost i pedantnost.
PULSACIJA
-lekcija srcu-
Anarholiberalu, put putuje li ti brza železnica?
Civilu ljubopitljivoga stasa, Kosmos žedan ti je informacija.
Poltronu kukavičjeg gnezda, razara li te gvozdenoga pulsacija?
Rođen-osuđen, reč koja telo postaje, kuda navodi tvoja vodenica?
Akrobato virtuozni, hod hodiš li po žicama gneva?
Eros vatre napravi drvo poznanja, mladost, zagrizla ju jabuka.
Postidoše se, obukoše se, komadić zastao u grlu muškoga. Taboru avangardni, mrsiš li konce onome ko sneva?
U tajni raseljenja, pustinjom koračaš li vladaru lukavi?
Nezadovoljstvo tinja, cinizam ga otkriva, razglednice boje radosti.
Sa strane naslovne, težiš li teg ideala proćerdanih, svoje gordosti?
Ulice vatrene su, promeni ploču izdajstva, preke naravi!
Pišče romana sentimentalnih, svodiš li svod iskrenih emocija?
Izlizana fraza, ugravirani monogrami, sve je kuždravo, a ona ostaje čista.
U pamćenju bledi, začuđenog pogleda, Ljubav u slovo, dok reč u telo izrasta.
Svetiljko ulična, treperiš li na nežnost u tamnoj noći ambicija?
Kontrolu nad okretom vrteške života poseduje vir energije tela.
Bačen u kolosek, izviđaču dezorjentisani, izražavaš li izražaj svesti?
Svet je harmonija života, pružena ruka spasa, on odvodi sa ruba propasti.
Gubiš li “Ja” u ekstazi zanosa, dok dodir blaženstva briše nedela?
Buntovniče oskudni, skupljaš li rasparčane trenutke promašenog sna?
Siva senka lažnih vrednosti gard spustila je, a pala u zagrljaj primitivaca.
Zar greh pogrešan nije, uz hvalisav uzvik i opijum beskrupuloznih udaraca?
Dok pepeljare do vrha pune su, u tebi škripaće praznina dotaknutog dna.
Đorđe Đukić
–Đorđe je, pre svega, đak koji je pedantan, uredan i uvek sve obaveze završava na vreme. Što se tiče njegove želje da postane grafički dizajner, talenat je pokazao i prošle godine kada je počela nastava na daljinu i bila sam prijatno iznenađena time što je svaka njegova analiza bilo kog dela koje smo radili bila propraćena prezentacijom. Neke od njih imali su prilike da vide i njegovi drugovi koji su prokomentarisali da analizirano i obrađeno delo na način na koji to čini Đorđe ne moraju ni da čitaju. Dovoljno je da se pogleda prezentacija koja je stvarno fantastična. I svaka od njih može da postane jedan javni čas- priča profesorka srpskog jezika Mirjana Blažić i dodaje da se često dešava da njegovi vršnjaci, prilikom čitanja pismenih zadataka, ne razumeju šta je ovaj učenik napisao.
Njegovi stihovi su neretko nagrađivani i hvaljeni. Učesnik je brojnih literarnih konkursa u našoj zemlji. Osvojio je prvu nagradu u kategoriji srednjoškolaca na konkursu koji je raspisalo Kulturno sklonište KRIK na temu “Razmišljam”. Na ovogodišnjem konkursu u čast Radu Draincu koji je raspisala Narodna biblioteka“Raka Drainac” Blace za stihove pod nazivom “Pitanje bez odgovora” pripala mu je druga nagrada. Osim toga, osvojio je i treću na literarnom konkursu “Gordana Brajović “povodom kog se svake godine održavaju Književni susreti u Aleksincu.
Teme njegovih dosadašnjih dela uglavnom su usko povezane sa ljudskim osećanjima i načinom življenja današnjeg društva. Kroz stihove ovaj mladi autor često prožima i svoj stav.
Blažić dodaje da su i njegove pesme apstraktne, te da ih ne može svako razumeti, posebno ne na prvo čitanje.
–Pesme su pisane slobodnim stihom. Tu nema rime. Ima mnogo filozofskih misli koje su, takođe, neverovatne za uzrast od 17 godina. Po stilu pisanja on je negde između Nastasijevića i Branka Miljkovića. Možda ima i neke elemente Rada Drainca, ali sve u svemu to je poezija koja je prilično apstraktna. Nije faza realizma niti romantizma kako obično pišu deca u srednjoj školi. On je rekao da ima samo tridesetak napisanih pesama i da je to malo. Međutim, podsetiću da postoje vrhunski pesnici koji su izdali za svog celog života samo jednu zbirku poezije, a ona je ostala za sva vremena. Broj pesama nije od presudne važnosti i nije merilo uspešnosti niti kvaliteta- zaključila je profesorka i napomenula da veruje će njen učenik zbog svog odnosa prema obavezama biti uspešan, ma koju oblast da izabere kao svoj životni poziv.
Poezija će, verovatno, ostati neraskidivi deo njegovog života. Do sada nije imao priliku da postane autor zbirke pesama. Ipak veruje da će se njegovi stihovi u budućnosti naći između korica knjige, a do tada nastavlja da piše poeziju, učestvuje na konkursima i strpljivo čeka trenutak da svoj talenat ovekoveči u jednoj zbirci pesama.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
