Hvatao ribu na tri kontinenta

Nekadašnji vozač „Adrijakopa“, danas penzioner Jovica Radanović iz Šapca, od kako zna za sebe druguje sa štapom i udicom. Prvo su to bili oni od pruća i improvizovani plovci od pivskih zatvarača. Tako opremljen pecao je na starom toku Kamička, malo pre Starog grada. Dudara je to, ona u srce udara, mnogim Šapčanima od kojih je dosta njih „rasuto“ po belom svetu.
Kasnije se sve usavršavalo, pa i pecaroški alat. S druge strane, nekada je u Savi bilo puno ribe, danas je ona proređena, te treba imati puno više iskustva i sreće da je uhvatiš.

Pecao je na tri kontinenta. To su Kamčatka u Aziji, Alžir i Evropa

- Izazov je svakako veći u sadašnjem vremenu punom brzine i gradske vreve koja opterećuje čoveka, tvrdi pasionirani ribolovac, odmah, na početku razgovora za „Glas Podrinja“, na terasi svoje vikendice, kraj Save, dok vodom bezbrižno pliva jato labudova. Tu svake godine provodi vreme od aprila do novembra. Tvrdi da ga je reka izlečila, pre 12 godina, kada se opasno razboleo i kada su ga mnogi otpisali.
Pecao je na tri kontinenta. To su Kamčatka u Aziji, Alžir i Evropa. Najviše mu se svidelo u Italiji. Tamo je jezero Minćor, kod Mantove. Ima mnogo više ribe i sređenije je nego na Savi. Ipak nigde nije tako prijatno kao kod kuće, bez obzira što je riblji fond u omiljenoj reci razređen, posebno u poslednje vreme, kada kopaju kanal kroz rečni tok nebi li ga ponovo učinili plovnim. Trenutno možete samo zamišljati, dodaje „Savom u Evropu“.
Svoju veštinu u rukovanju štapom i udicom iskazivao je na Zvorničkom i jezeru na Tari.
- Najviše volim da pecam belu ribu na plovak (skobalj, šljivar, deverika..., a od grabljivica bucova, soma i štuku, naglašava Jovica, a najsrećniji je kad riba zatrese plovak. Izvadi je, poljubi i vrati u vodu.

Izdvaja upecanog šarana od 20 kilograma. Soma, dva kilograma lakšeg i jato bucova. Ove trofejne primerke uhvatio je nedavno.
Često peca sa čamca, krstareći Savom od Sremske Mitrovice do Prova. U tome mu pomažu prijatelji: Sava, Bane, Željko, Nemanja i naravno brat Ivica.
Pecanjem, sportom za uživanje, kako ga je „krstio“, uspeo je da zarazi decu i unučad. Tako sin Srboljub, kad god mu se ukaže prilika peca na Savi, a redovan saradnik mu je i unuk Bogdan.