Kupusna sovica

Vrsta ima dve generacije godišnje, prezimljava kao lutka u zemljištu. Leptiri se javljaju u maju ili junu, aktivni su noću, hrane se nektarom korovskih biljaka. Ženke polažu jaja u gomilicama od 30-150 komada, u jednom sloju (nivou), na naličje lišća, a u godinama masovnih pojava i na druge biljne delove.
Mlade gusenice su zelenkaste boje, a pošto se u početku hrane na naličju lišća, teško se zapažaju. Na listu izjedaju otvore nepravilnog oblika, a kad malo odrastu ubušuju se u glavice u kojima prave hodnike, zaprljaju ih izmetom, te umanjuju tržišnu vrednost proizvoda. Starije gusenice su sivosmeđe, na leđima tamnije (sa po dve kose crne crtice, koje se na poslednjem segmentu spajaju u vidu potkovice), dok se sa strane tela pruža uzdužna, žutobela pruga. Kad završe razvoj, gusenice se zavlače u zemlju gde se ulutkavaju.
Leptiri druge generacije javljaju se krajem jula i u avgustu. Gusenice ove, druge, generacije, koje se sreću tokom avgusta i septembra, obično su brojnije i, zbog toga, znatno štetnije. Pošto je kupusna sovica higrofilna vrsta, njena pojava i značajnije štete vezani su za vlažnije biotope, naročito za terene koji se navodnjavaju.
U godinama masovnih pojava može biti uništena celokupna lisna masa kupusa ili drugih krstašica, kao i šećerne repe, salate, graška i drugih biljaka, čak i ukrasnih, poput muškatli, gerbera, karanfila, hrizantema i dr. (kod kojih mogu stradati i pupoljci i cvetovi). Najviše su napadnuti bujni usevi, sa velikom lisnom masom, a stradaju i povrće i cveće u zaštićenom prostoru.
Mere zaštite: uništavanje korova, blagovremena setva ili sadnja, obrada zemljišta, navodnjavanje, tretiranje zemljišta insekticidima na osnovu rezultata pregleda zemljišta, suzbijati larve I i II uzrasta, jer je efikasnost intervencije znatno veća.