ŠABAČKE PRIČE - MILE ISAKOVIĆ
KRILO SVETA
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama, prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši (24)
Potekao iz ugledne šabačke porodice od oca Dragoslava i majke Darinke, Mile Isaković, je put od Donjeg šora do svetskog vrha prešao sa rukometom. Zbog svega što je na tom putu radio i uradio reklo bi se da je rođen sa rukometnom loptom, ipak u dve osnovne škole koje je pohađao rukomet nije bio dominantan kao u nekim drugim, pa se ovom sportu posvetio tek kao srednjoškolac. I tada se uporedo bavio i košarkom, fudbalom, atletikom... i kako kaže, trpela je škola zbog čestih takmičenja iako su roditelji želeli da se posveti jednom sportu. Na insistiranje Šace Debeljačkog, koji je u “Metaloplastici“ brinuo o mladim igračima, Mile se posvećuje rukometu i na sreću treneri su mu tada bili uspešni rukometaši Vasa Savić i Rade Radivojević. U ekipi su već tada Đoka Rašić, Veselin Vuković, Bane Stančetić, Slavko Novaković i drugi koji su postali prvaci Srbije i ovojili drugo mesto na omladinskom prvenstvu Jugoslavije kada su u finalu u Celju pobedili domaću ekipu.
- Već tada se videlo da je to bila kvalitetna generacija a imali smo i sreću da su ljudi koji su vodili klub, počev od Ace Trifunovića, bili vizionari i osetili momenat i ekipu dopunili generacijski sličnim i tako je postala jedna prava ekipa - seća se Isaković, koji je za “Metaloplastiku“ debitovao sa sedamnaest godina. Pamti i pripreme sa starijim igračima na Gučevu, gde su bili smešteni u neke bungalove sa krevetima na sprat i uslovima kakve je sebi mogao da priušti klub tih godina od sedamdeset pete pa nadalje.
“Metaloplastiku“ je tada trenirao Beograđanin Mika Stanisavljević, potom je došao Jezda Stanković, koji je, kaže Mile, prvi uneo neke manire velikog kluba počev od dotadašnjeg prevoza kombijem do mnogo čega drugog što se izdvajalo od provincijskog stila.
- Već tada se videlo da je to bila kvalitetna generacija a imali smo i sreću da su ljudi koji su vodili klub, počev od Ace Trifunovića, bili vizionari i osetili momenat i ekipu dopunili generacijski sličnim i tako je postala jedna prava ekipa - seća se Isaković, koji je za “Metaloplastiku“ debitovao sa sedamnaest godina. Pamti i pripreme sa starijim igračima na Gučevu, gde su bili smešteni u neke bungalove sa krevetima na sprat i uslovima kakve je sebi mogao da priušti klub tih godina od sedamdeset pete pa nadalje.
“Metaloplastiku“ je tada trenirao Beograđanin Mika Stanisavljević, potom je došao Jezda Stanković, koji je, kaže Mile, prvi uneo neke manire velikog kluba počev od dotadašnjeg prevoza kombijem do mnogo čega drugog što se izdvajalo od provincijskog stila.
Najnoviji broj
18. april 2024.
