RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE KRUPANj, SAVOM DORIĆEM
SKRIVENI POTENCIJALI TURIZMA
Područje Rađevine sa svojim gradskim središtem u Krupnju prostire se na površini od 342 kilometra kvadratna. Po poslednjem popisu iz 2002. godine opština broji 20.632 stanovnika
Udaljen od Valjeva i Šapca 64 kilometra, Loznice 28, Novog Sada 135 i Beograda 160 Krupanj danas, kao i većina gradova u unutrašnjosti, zabačen od glavnih koridora, ne privlači potencijalne investitore. Privreda u ovom delu zapadne Srbije, po rečima predsednika opštine Save Dorića, u katastrofalnom je stanju.
- Za svaku opštinu najbitnije je pitanje infrastrukture i poboljšanja samog kvaliteta života celokupnog stanovništva, a to podrazumeva razvoj privrede. U Krupnju privreda praktično ne postoji. Privatizacija nekadašnjih preduzeća dovela je ne samo do obustave rada već i do ne preusmeravanja na nešto drugo. Proizvodni pogoni ne postoje već služe kao magacini i skladišta ““ rekao je Savo Dorić.
Prostor nekada evropske fabrike „Krupanjke“, koja je proizvodila dvanaest miliona metara tkanine godišnje, danas stoji neiskorišćen i svakim danom sve više propada.
- U Krupnju je ostala samo „Krupanjka“ kao jedina fabrika koja još nije privatizovana jer je u stečaju. Nekada je zapošljavala preko hiljadu radnika. Danas, preko trideset hiljada kvadratnih metara pokrivenog prostora, koji obuhvata proizvodne hale, magacine, radionice, kancelarije i laboratorije, prazan je i neiskorišćen. Mi smo doneli skupštinsku odluku da učestvujemo u kupovini „Krupanjke“ ali ne kao same fabrike već kao industrijske zone. U toku idućeg meseca trebalo bi da se reši ovo pitanje.
Privatne hladnjače i pilane za sada su jedine koje pružaju siguran posao i zapošljavaju veći broj radnika.
- Dosta uspešno radi hladnjača „MN“ koja zapošljava oko stotinak radnika, a u sezoni i više. Radi i nekoliko privatnih pilana. Jedna od njih zapošljava oko trideset do četrdeset radnika. Tu su i manji poslodavci koji imaju do desetak radnika. To je sve što postoji u Krupnju.
- Za svaku opštinu najbitnije je pitanje infrastrukture i poboljšanja samog kvaliteta života celokupnog stanovništva, a to podrazumeva razvoj privrede. U Krupnju privreda praktično ne postoji. Privatizacija nekadašnjih preduzeća dovela je ne samo do obustave rada već i do ne preusmeravanja na nešto drugo. Proizvodni pogoni ne postoje već služe kao magacini i skladišta ““ rekao je Savo Dorić.
Prostor nekada evropske fabrike „Krupanjke“, koja je proizvodila dvanaest miliona metara tkanine godišnje, danas stoji neiskorišćen i svakim danom sve više propada.
- U Krupnju je ostala samo „Krupanjka“ kao jedina fabrika koja još nije privatizovana jer je u stečaju. Nekada je zapošljavala preko hiljadu radnika. Danas, preko trideset hiljada kvadratnih metara pokrivenog prostora, koji obuhvata proizvodne hale, magacine, radionice, kancelarije i laboratorije, prazan je i neiskorišćen. Mi smo doneli skupštinsku odluku da učestvujemo u kupovini „Krupanjke“ ali ne kao same fabrike već kao industrijske zone. U toku idućeg meseca trebalo bi da se reši ovo pitanje.
Privatne hladnjače i pilane za sada su jedine koje pružaju siguran posao i zapošljavaju veći broj radnika.
- Dosta uspešno radi hladnjača „MN“ koja zapošljava oko stotinak radnika, a u sezoni i više. Radi i nekoliko privatnih pilana. Jedna od njih zapošljava oko trideset do četrdeset radnika. Tu su i manji poslodavci koji imaju do desetak radnika. To je sve što postoji u Krupnju.
Najnoviji broj
18. april 2024.
