Novo delo novinara i pisca Dragana Filipovića
„Pesnik apatinskih šuma“
“Novinar sa najdužim, četrdesetdvogodišnjim novinarskim radnim stažom u lokalnom „Glasu Podrinja“, Dragan Filipović, knjigom „Pesnik apatinskih šuma“ studiozno, kao za novu magistarsku odbranu (nakon „Čoveka pokošenog polja“ o Branimiru Ćosiću), oživljava Miodraga Mila Borisavljevića, majstora ratnih priča i priča o strastima lova i ribolova, prvog glavnog i odgovornog urednika ovog šabačkog nedeljnika, od decembra 1944. do polovine 1945. Godine” (D. Mićić)
Nedavno je iz štampe izašlo delo nekadašnjeg novinara i urednika „Glasa Podrinja“ Dragana Filipovića „Pesnik apatinskih šuma“ posvećeno liku i delu prvog urednika vašeg i našeg lista Miodragu Milu Borisavljeviću.
Među koricama je priča o čoveku koji je svedočio strahotama Drugog svetskog rata i u tek oslobođenom Šapcu prihvatio ulogu urednika lista u osnivanju u vremenu kada je nedaleko od grada još uvek trajao sukob.
Oslobođenjem grada koji je imao dugu predratnu tradiciju različitih novina, trebalo je brzo ustanoviti novi list koji će dobiti poverenje građana naviklih da se iz štampe informišu i pisanoj reči veruju. Težak zadatak poveren je čoveku kome je pisana reč bila bliska srcu.
Priča o Milu Borisavljeviću je priča o ličnosti koja nije dugo boravila u Šapcu, ali je u kratkom vremenu, kroz pregalaštvo, ostavio trag i postavio temelje na kojima je, između ostalog građena i tradicija lista koja traje već 77 godina.
O najnovijem delu nekadašnjeg novinara i urednika Dragana Filipovića kroz reči recenzije, govorio je Draganov kolega, takođe nekadašnji novinar, između ostalih i „Glasa Podrinja“, autor više knjiga, Dragoslav Mićić.
Pisac kontinuiteta
„Novinar sa najdužim, četrdesetdvogodišnjim novinarskim radnim stažom u lokalnom „Glasu Podrinja“, Dragan Filipović, knjigom „Pesnik apatinskih šuma“ studiozno, kao za novu magistarsku odbranu (nakon „Čoveka pokošenog polja“ o Branimiru Ćosiću), oživljava Miodraga Mila Borisavljevića, majstora ratnih priča i priča o strastima lova i ribolova, prvog glavnog i odgovornog urednika ovog šabačkog nedeljnika, od decembra 1944. do polovine 1945. godine. Tu je i treći „Glasovac“, Obrad Ković, prvi glavni i odgovorni urednik a da nije bio „ratni kadar“, recenzent ove knjige. I, kako se očekivalo, tu su i ostale kolege „Glasa Podrinja“, kojima je posvećen „Pesnik apatinskih šuma“. Ovom knjigom Filipović nastavlja da osvetljava značajne ličnosti Drinosavlja, neopravdano skrajnute sa pogleda savremenika. Među njima i Miodraga Borisavljevića, Užičanina po rođenju, Lozničanina po odrastanju, Šapčanina po novinarstvu i pisanju kao životnom opredeljenju, „Panonskog Turgenjeva“, po utočištu i spisateljstvu sa Dunava kod Apatina.
Priča o Milu Borisavljeviću je priča o ličnosti koja nije dugo boravila u Šapcu, ali je u kratkom vremenu, kroz pregalaštvo, ostavio trag i postavio temelje na kojima je, između ostalog građena i tradicija lista koja traje već 77 godina
Autor se bavio i rodoslovom Borisavljevića. Miodragovo poreklo, po pisanim tragovima, datira šest vekova, još iz turskog doba. Ova ugledna porodica potiče iz okoline Nove Varoši. Bili su vojskovođe, trgovci, graditelji, zadužbinari, narodni tribuni, rodoljubi i časni ljudi. Poznati kompozitor i dirigent Vojislav Vojkan Borisavljević, nedavno preminuli od Korona virusa, pošasti dvadeset i prvog veka, Miodragov je unuk, od sina Slobodana.
I ovom knjigom Filipović je potvrdio da je pisac kontinuiteta, da trilogijski istrajava na određenoj temi. Prvom o stadalnicima, pogotovo ženama, majkama, u ratovina na našim prostorima („Vojnikova breskva“, „Komad taina“ i „Beleg od bajoneta“), a „Pesnikom apatinskih šuma“ i „Čovekom pokošenog polja“ nagoveštava tu svoju istrajnost. Upravo priprema građu za biografiju o šabačkom književniku Konstatinu Đorđeviću, istaknutom piscu između dva svetska rata, autoru pripovedaka, od kojih je „Cerovački vladika“ u samom vrhu srpske proze, kao i roman „U bežaniji“.
Dragan je, prema tome, pisac sa vizijom, novim idejama, preplavljen emocijama o ljudima i vremenima koja se ne smeju zaboraviti. A, posle, druge trilogije očekuje se i treća. Sa srećom.“
Među koricama je priča o čoveku koji je svedočio strahotama Drugog svetskog rata i u tek oslobođenom Šapcu prihvatio ulogu urednika lista u osnivanju u vremenu kada je nedaleko od grada još uvek trajao sukob.
Oslobođenjem grada koji je imao dugu predratnu tradiciju različitih novina, trebalo je brzo ustanoviti novi list koji će dobiti poverenje građana naviklih da se iz štampe informišu i pisanoj reči veruju. Težak zadatak poveren je čoveku kome je pisana reč bila bliska srcu.
Priča o Milu Borisavljeviću je priča o ličnosti koja nije dugo boravila u Šapcu, ali je u kratkom vremenu, kroz pregalaštvo, ostavio trag i postavio temelje na kojima je, između ostalog građena i tradicija lista koja traje već 77 godina.
O najnovijem delu nekadašnjeg novinara i urednika Dragana Filipovića kroz reči recenzije, govorio je Draganov kolega, takođe nekadašnji novinar, između ostalih i „Glasa Podrinja“, autor više knjiga, Dragoslav Mićić.
Pisac kontinuiteta
„Novinar sa najdužim, četrdesetdvogodišnjim novinarskim radnim stažom u lokalnom „Glasu Podrinja“, Dragan Filipović, knjigom „Pesnik apatinskih šuma“ studiozno, kao za novu magistarsku odbranu (nakon „Čoveka pokošenog polja“ o Branimiru Ćosiću), oživljava Miodraga Mila Borisavljevića, majstora ratnih priča i priča o strastima lova i ribolova, prvog glavnog i odgovornog urednika ovog šabačkog nedeljnika, od decembra 1944. do polovine 1945. godine. Tu je i treći „Glasovac“, Obrad Ković, prvi glavni i odgovorni urednik a da nije bio „ratni kadar“, recenzent ove knjige. I, kako se očekivalo, tu su i ostale kolege „Glasa Podrinja“, kojima je posvećen „Pesnik apatinskih šuma“. Ovom knjigom Filipović nastavlja da osvetljava značajne ličnosti Drinosavlja, neopravdano skrajnute sa pogleda savremenika. Među njima i Miodraga Borisavljevića, Užičanina po rođenju, Lozničanina po odrastanju, Šapčanina po novinarstvu i pisanju kao životnom opredeljenju, „Panonskog Turgenjeva“, po utočištu i spisateljstvu sa Dunava kod Apatina.
Autor se bavio i rodoslovom Borisavljevića. Miodragovo poreklo, po pisanim tragovima, datira šest vekova, još iz turskog doba. Ova ugledna porodica potiče iz okoline Nove Varoši. Bili su vojskovođe, trgovci, graditelji, zadužbinari, narodni tribuni, rodoljubi i časni ljudi. Poznati kompozitor i dirigent Vojislav Vojkan Borisavljević, nedavno preminuli od Korona virusa, pošasti dvadeset i prvog veka, Miodragov je unuk, od sina Slobodana.
I ovom knjigom Filipović je potvrdio da je pisac kontinuiteta, da trilogijski istrajava na određenoj temi. Prvom o stadalnicima, pogotovo ženama, majkama, u ratovina na našim prostorima („Vojnikova breskva“, „Komad taina“ i „Beleg od bajoneta“), a „Pesnikom apatinskih šuma“ i „Čovekom pokošenog polja“ nagoveštava tu svoju istrajnost. Upravo priprema građu za biografiju o šabačkom književniku Konstatinu Đorđeviću, istaknutom piscu između dva svetska rata, autoru pripovedaka, od kojih je „Cerovački vladika“ u samom vrhu srpske proze, kao i roman „U bežaniji“.
Dragan je, prema tome, pisac sa vizijom, novim idejama, preplavljen emocijama o ljudima i vremenima koja se ne smeju zaboraviti. A, posle, druge trilogije očekuje se i treća. Sa srećom.“
Najnoviji broj
18. april 2024.
