IZ PERA TOMISLAVA JEROTIĆA
SARAMANDA KOMANDIR ZA DOVIKIVANjE
MAČVANSKO POGLAVLjE - U kojem se govori o grlatom Saramandi, o Mačvanskoj banovini, o današnjoj Mačvi i nekadašnjem čuvenom boju na Dublju, o prvom srpskom pesniku koji je okilavio na narodnim poslovima i o tome kako su dubljanske aščije uslužili slovenačke glumce
Možda će nekome zasmetati što je čitava severozapadna Srbija podvedena pod pojam Mačva, ali to je tako i tu se ništa ne može, iako je Mačva danas svedena na svega nešto preko desetak sela.
Istorija kaže da se Mačvanska banovina, osnovana pre sedam i po vekova (1247), prostirala od Hrvatske, preko Bosne, Beograda, Kučeva i Braničeva, sve do Turn-Severina u današnjoj Rumuniji. Srpska dinastija zagospodarila je Mačvanskom banovinom za vreme kralja Dragutina, „sremskog kralja“, kada su, „ovu krupnu političku tvorevinu savremenici nazivali Kraljevstvom Srbije, a nemanjićke zemlje, kojima je tada vladao Milutin, smatrali Kraljevstvom Raške“ (Šabac u prošlosti I, str. 87-91).
U potonjem istorijskom vremenu teritorija Mačve dalje se smanjuje. Prema Milanu Đ. Milićeviću, u 19. ve-ku, pod pojmom Mačva podrazumevaju se tri okruga: Va-ljevski, Šabački, i Podrinski (Kneževina Srbija I, str. 359-574). A, isti Milan Đ. Milićević, ali u drugoj knjizi („Uspomene“), kada je 1850. raspoređen na učitelj-sku dužnost u Lešnicu, veli „Dok sam još bio u načel-stvu (u Šapcu), Kosta je našao nekog Remu, seljaka iz Bogatića, i pogodio ga da me odveze u Bogatić, gde je kancelarija sreza mačvanskoga, u koji je onda i Lešnica pripadala“ („Uspomene“, Prosveta, Bgd, 1952. str. 109)...
Istorija kaže da se Mačvanska banovina, osnovana pre sedam i po vekova (1247), prostirala od Hrvatske, preko Bosne, Beograda, Kučeva i Braničeva, sve do Turn-Severina u današnjoj Rumuniji. Srpska dinastija zagospodarila je Mačvanskom banovinom za vreme kralja Dragutina, „sremskog kralja“, kada su, „ovu krupnu političku tvorevinu savremenici nazivali Kraljevstvom Srbije, a nemanjićke zemlje, kojima je tada vladao Milutin, smatrali Kraljevstvom Raške“ (Šabac u prošlosti I, str. 87-91).
U potonjem istorijskom vremenu teritorija Mačve dalje se smanjuje. Prema Milanu Đ. Milićeviću, u 19. ve-ku, pod pojmom Mačva podrazumevaju se tri okruga: Va-ljevski, Šabački, i Podrinski (Kneževina Srbija I, str. 359-574). A, isti Milan Đ. Milićević, ali u drugoj knjizi („Uspomene“), kada je 1850. raspoređen na učitelj-sku dužnost u Lešnicu, veli „Dok sam još bio u načel-stvu (u Šapcu), Kosta je našao nekog Remu, seljaka iz Bogatića, i pogodio ga da me odveze u Bogatić, gde je kancelarija sreza mačvanskoga, u koji je onda i Lešnica pripadala“ („Uspomene“, Prosveta, Bgd, 1952. str. 109)...
Najnoviji broj
18. april 2024.
