Oduvek želeo da leči ljude

Život zaista piše romane. Jedna je i neponovljiva priča o nekadašnjem mladiću Milanu Pavloviću, rođenom pre 55 godina u Bogatiću, odraslom u susednom Mačvanskom Metkoviću, koji je danas potpukovnik, doktor ginekologije u Centru za ginekologiju i humanu reprodukciju VMA u Beogradu.

LEKAR I OFICIR
Iz rodnog kraja, plodne ravnice, ušuškane između Drine i Save, poneo je ljubav prema medicini, ali i patriotski duh predaka. Neizvesnost odlaska u beli svet, nije ga obeshrabrila, znajući da su baš iz ovog kraja ponikli ugledni lekari, vrsni slikari, inženjeri... On je želeo da uspe i to se dogodilo.
S ponosom priča o pradedi Nikoli i njegova dva sina, poginulim u Prvom svetskom ratu. U kući Pavlovića tada je ostala samo jedna muška glava, maloletni Vojislav, deda našeg sagovornika. Deda je do kraja svog života žalio što ga kao dvanaestogodišnjaka nisu poveli u rat i pored silnog navaljivanja. Do kraja života bio je ubeđen da bi sve bilo drugačije da su i njega poveli, ili je možda želeo da negde daleko ostavi kosti zajedno sa braćom i ocem.

Milanu ništa nije bilo teško. Razlog je sasvim jasan. Uspeo je da spoji dve svoje velike ljubavi, medicinu i vojsku

Doktor Pavlović nam sa puno žara priča o svemu ovome i stekao sam utisak da je sve to bilo od ključkog značaja za njegovo formiranje da postane lekar i oficir.

Sa željom da leči ljude upisao je Srednju medicinsku školu u Šapcu koju je završio sa odličnim uspehom i to kao učenik generacije. Nakon toga odlazi na odsluženje vojnog roka u Trebinje u sanitetsku službu, gde je završio obuku. Posle toga prekomandovan je u Beograd u pomoćnu četu VMA, gde je radio kao medicinski tehničar u hitnoj pomoći.

I posle uspešno završenog vojnog roka nastavio je da se bavi medicinom. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu uz želju da bude vojni doktor. Ta želja mu se ostvaruje zasnivanjem radnog odnosa u Prvoj oklopnoj brigadi u ambulanti, kao lekar. Tada je imao čin potporučnika.
Usledili su često naporni tereni, ali Milanu ništa nije bilo teško. Razlog je sasvim jasan. Uspeo je da spoji dve svoje velike ljubavi, medicinu i vojsku.

ginekolog sa vma, dva puta učestvovao u mirovnim misijama, ujedinjenih nacija u centralnoafričkoj republici

-Ovim se ostvario moj životni san. Upravo to sam želeo i to se dogodilo. Tu nije bilo laži niti prevare. Patriotski duh predaka je oživeo u meni, kaže Dr Pavlović.

Novi, veliki zadatak ispunio je 1999. godine, kada je sa Korpusom specijalnih jedinica boravio u karauli Košare. Za to ga vezuju bolne uspomene , ali je i ponosan jer je u tim teškim vremenima, dao svoj doprinos kao lekar i oficir. Za vreme NATO agresije Dr Pavlović je bio komandir sanitetske čete u sklopu Prve oklopne brigade. Priseća se i tih, teških i napornih dana, ali sve je hrabro izgurao sa svojim saborcima.

U MIROVNIM MISIJAMA
Stručno usavršavanje nastavio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Završava specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva i postdiplomske studije. Radio je kao ginekolog u Vojnomedicinskom centru na Novom Beogradu, kao načelnik ginekologije i Kordinator ginekološke službe u Centru vojnomedicinskih ustanova u Beogradu. Od 2018. godine radi na VMA u Centru za ginekologiju i humanu reprodukciju. S puno žara i bliskosti doktor Pavlović, sada već u činu potpukovnika Vojske Srbije se priseća svoja dva učešća u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija u Centralnoafričkoj republici u Bangiju ( MINUSCA ).

Iz rodnog kraja, plodne ravnice, ušuškane između Drine i Save, poneo je ljubav prema medicini, ali i patriotski duh predaka

-Zanimljivo je što sam upoznao ljude različitih rasa sa svih kontinenata, različitih boja kože, različitih kulturnih i verskih opredeljenja. Zajedno sa kolegama pružali smo zdravstvene usluge za oko 6.000 vojnika Ujedinjenih nacija, stacioniranih u ovom delu sveta u misiji MINUSCA.
Bilo je tu vremena i za druge aktivnosti. Imali smo teretanu. Omogućeno je bavljenje sportom, fudbal, košarka, odbojka...

U našoj bazi bila je i priručna biblioteka, tv sala... Odlazili smo organizovano u posete u druge baze, a i oni su organizovano dolazili kod nas. Organizovan je i doček Nove godine...

Pored ostalog tu sam nastavio svoje bavljenje slikarstvom u čemu mi je najviše pomogla naša priznata slikarka, Mačvanka Slobodanka Rakić Šefer. Uz njenu pomoć, dosta sam saznao o slikanju, kao i preko interneta. Ovde nam je on postao prozor u svet, kaže doktor Pavlović.

U pomenutim misijama bio je dva puta po šest meseci. Organizovano su odlazili na razne zabave i proslave, a svoju ranu ljubav prema slikarstvu, ovde je upotpunio sa desetak novih ulja na platnu. Te slike su mu sada drage uspomene, baš kao i fotografija mlade, domaće pacijentkinje, koja mu je uz veliku zahvalnost za sve što je učinio za nju i porodicu pokazala svoju i fotografiju srećno rođene bebe.