Svetlana Cvijanović o rekordnoj ceni maline
Uz malinare i hladnjačari u problemu
„Iskreno, ovu cenu nismo očekivali. Ona jeste stimulativna za proizvodnju u budućnosti, ali to povlači druga pitanja i probleme“, kaže Svetlana Cvijanović predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije
Cena „crvenog zlata” u otkupu ove sezone u nekim krajevima, „odletela je u nebo“, u poređenju sa onim prethodnih godina. Hladnjačari su maline plaćali od 350 do 400 dinara po kilogramu, znatno iznad proseka. Na cenu je uticao umanjen rod, situacija na svetskom tržištu, ali i druge okolnosti, te su hladnjačari bili prinuđeni da izdvoje više novca za otkup. Malinari su delimično zadovoljni ovakvim ishodom, ali ističu da ovogodišnja cena treba da bude pravilo, ne izuzetak kako bi se malinjaci održali.
-Zbog celokupnog stanja u malinarstvu i niskih cena naši malinjaci su dovedeni u stanje zapuštenosti, neki su i odustali od zasada. Količine maline na svetskom tržištu su bile manje nego prethodne godine. Na sve je uticala i pandemija. Malina nije samo hrana, već i lek koji se koristi kod upalnih procesa, te je bila povećana potražnja, a samim tim i rekordna cena - kaže Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije.
Napominje da rekordna cena neće u potpunosti zadovoljiti malinare, ali ni hladnjačare zbog smanjenih količine. Neke procene pokazuju da je količina roda manja za trećinu, ili čak polovinu nego lane.
-Iskreno, ovu cenu nismo očekivali. Ona jeste stimulativna za proizvodnju u budućnosti, ali to povlači druga pitanja i probleme. Uz malinare i hladnjačari su se našli u problemu. Ugovorili su veće količine nego što je bilo dostupno na srpskom tržištu, a nisu mogli da uvezu iz inostranstva, te nisu ispunili dogovorene kvote. Oko 20.000 tona su u minusu od prethodne godine. Kako ne bi plaćali penale prinuđeni su da daju višu cenu za kilogram - ističe Cvijanović.
Zbog celokupnog stanja u malinarstvu i niskih cena naši malinjaci su dovedeni u stanje zapuštenosti, neki su i odustali od zasada
Da li će rekordna cena podstaći poljoprivrednike da podignu nove, ili prošire postojeće zasade, teško je prognozirati. Ono što je sigurno je da se svi susreću sa sličnim problemima, a najveći je nedostatak radne snage.
-Ne verujem da će biti nekog značajnijeg proširenja površina, te je važno da se zadrže postojeći zasadi i njihov kvalitet. Svesni smo da je radno sposobno stanovništvo napustilo sela, ostali su stariji i oni nemaju dovoljno volje i snage za proizvodnju. Još jedan od faktora su i subvencije kojih ima, ali nisu adekvatne za male i srednje proizvođače, već se favorizuju veliki. Brojni su izazovi, ali još uvek nije kasno da se neke stvari promene.
To potvrđuje i Miroljub Ćirić, proizvođač malina iz Mačvanskog Belotića, koji kaže da je ove godine u Mačvi proizvedeno bar 30 odsto manje malina nego prošle godine. Što je na neki način kompenzirano visokom cenom, ali u celini ona bi morala biti stabilnija i na nivou visokih ulaganja u ovu zahtevnu proizvodnju, kako bi se obezbedilo redovno i stabilno snabdevanje tržišta.
-Zbog celokupnog stanja u malinarstvu i niskih cena naši malinjaci su dovedeni u stanje zapuštenosti, neki su i odustali od zasada. Količine maline na svetskom tržištu su bile manje nego prethodne godine. Na sve je uticala i pandemija. Malina nije samo hrana, već i lek koji se koristi kod upalnih procesa, te je bila povećana potražnja, a samim tim i rekordna cena - kaže Svetlana Cvijanović, predsednica Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije.
Napominje da rekordna cena neće u potpunosti zadovoljiti malinare, ali ni hladnjačare zbog smanjenih količine. Neke procene pokazuju da je količina roda manja za trećinu, ili čak polovinu nego lane.
-Iskreno, ovu cenu nismo očekivali. Ona jeste stimulativna za proizvodnju u budućnosti, ali to povlači druga pitanja i probleme. Uz malinare i hladnjačari su se našli u problemu. Ugovorili su veće količine nego što je bilo dostupno na srpskom tržištu, a nisu mogli da uvezu iz inostranstva, te nisu ispunili dogovorene kvote. Oko 20.000 tona su u minusu od prethodne godine. Kako ne bi plaćali penale prinuđeni su da daju višu cenu za kilogram - ističe Cvijanović.
Da li će rekordna cena podstaći poljoprivrednike da podignu nove, ili prošire postojeće zasade, teško je prognozirati. Ono što je sigurno je da se svi susreću sa sličnim problemima, a najveći je nedostatak radne snage.
-Ne verujem da će biti nekog značajnijeg proširenja površina, te je važno da se zadrže postojeći zasadi i njihov kvalitet. Svesni smo da je radno sposobno stanovništvo napustilo sela, ostali su stariji i oni nemaju dovoljno volje i snage za proizvodnju. Još jedan od faktora su i subvencije kojih ima, ali nisu adekvatne za male i srednje proizvođače, već se favorizuju veliki. Brojni su izazovi, ali još uvek nije kasno da se neke stvari promene.
Manjak proizodnje
To potvrđuje i Miroljub Ćirić, proizvođač malina iz Mačvanskog Belotića, koji kaže da je ove godine u Mačvi proizvedeno bar 30 odsto manje malina nego prošle godine. Što je na neki način kompenzirano visokom cenom, ali u celini ona bi morala biti stabilnija i na nivou visokih ulaganja u ovu zahtevnu proizvodnju, kako bi se obezbedilo redovno i stabilno snabdevanje tržišta.
To potvrđuje i Miroljub Ćirić, proizvođač malina iz Mačvanskog Belotića, koji kaže da je ove godine u Mačvi proizvedeno bar 30 odsto manje malina nego prošle godine. Što je na neki način kompenzirano visokom cenom, ali u celini ona bi morala biti stabilnija i na nivou visokih ulaganja u ovu zahtevnu proizvodnju, kako bi se obezbedilo redovno i stabilno snabdevanje tržišta.
Lj.Đ/M. Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
