SUŠA UMANjUJE PRINOSE SVIH USEVA
Pšenica izbegla najgore
Prinosi hlebnog žita u Mačvi rekordni, ali bez kiše uz sušu i pravo tropsko vrene kukuruzu i soji se loše piše
Sve poljoprivredne kulture ovog leta trpe veliku sušu, a u kombinaciji sa visokim dnevnim temperaturama imaće znatno niže prinose. U Mačvi je jedino pšenica i to one ranije sorte izbegla posledice ovakvog vremena, koje se granični sa elementarnom nepogodom.
-Na njivi od 98,9 ari, ove godine sam imao 11 tona pšenice. Mnogi malo veruju, ali merenje je bilo pošteno i tačno. Mislim da je osim pune primene agrotehnike, tome doprinela i dublja setva u optimalnom roku, kaže mladi proizvođač iz Uzveća Aleksandar Firaunović.
Njegov znatno stariji kolega Radoica Stanković iz Mačvanskog Belotića, tvrdi da je na hektaru dobio devet tona hlebnog žita.
Stručnjaci kažu da je pšenica izbegla sušu i vegetaciju završila ranije. Jako sunce je samo doprinelo njenom bržem sazrevanju, tako da ni ostali parametri poput hektolitarske težine i vlažnosti zrna nisu bili problematični. Istina poznije sorte su pretrpele izvesnu štetu na prinosu, ali sve u svemu ratari u Mačvi su zadovoljni prinosom hlebnog žita, ovogodišnjeg roda. Cenom od 22 dinara za kilogram, nisu. Kažu, „pokriva“ samo troškove proizvodnje, a nema sumnje da je jako sunce uticalo da žetva u ovom kraju počne ranije od uobičajenog vremena i budući da je mehanizacije bilo dovoljno, pre bude i završena.
Budući da se sušni period nastavlja, posebno kukuruz, ali i ostale kulture su najviše ugrožene ovog žarkog leta. Navodnjavanje, oko milion hektara, koliko na njivama u Srbiji zauzima kukuruz, tvrde stručnjaci je prosto „nemoguća misija“. To se naravno odnosi i na oko 65.000 hektara, pod ovom kulturom u šabačkom kraju. Kukuruz svakako ostaje „Kralj njiva“, kako su ga ranije krstili.
-Trenutno je u fazi metličenja i za dalji razvoj, osecanje roda i nalivanje zrna kiša mu je neophodna. To se odnosi i na druge kulture, ali kukuruz je najviše zastupljen i na našim prostorima, kaže Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Šapcu.
Navodnjavanje malo ko ima mogućnost da koristi, a i u ovom slučaju više šanse za „preživljavanje“ imaju ranije sorte kukuruza i one gde je primenjena puna agrotehnika. Naravno od izuzetnog značaja je i rastresitost i kvalitet zemljišta.
Prema merenjima stručnih službi u maju, ove godine prosek padavina je bio 100 litara vode po metru kvadratnom, a optimalno je 70 litara. U narednom mesecu(jun) neophodno je bilo bar 70 litara vode po kvadratnom metru, a to gotovo da nije nigde ispunjeno.
Sve u svemu, ako ne padne dobra kiša, kukuruzu i ostalim kulturama se loše piše i to će imati velike posledice po prinose.
-Na njivi od 98,9 ari, ove godine sam imao 11 tona pšenice. Mnogi malo veruju, ali merenje je bilo pošteno i tačno. Mislim da je osim pune primene agrotehnike, tome doprinela i dublja setva u optimalnom roku, kaže mladi proizvođač iz Uzveća Aleksandar Firaunović.
Njegov znatno stariji kolega Radoica Stanković iz Mačvanskog Belotića, tvrdi da je na hektaru dobio devet tona hlebnog žita.
Stručnjaci kažu da je pšenica izbegla sušu i vegetaciju završila ranije. Jako sunce je samo doprinelo njenom bržem sazrevanju, tako da ni ostali parametri poput hektolitarske težine i vlažnosti zrna nisu bili problematični. Istina poznije sorte su pretrpele izvesnu štetu na prinosu, ali sve u svemu ratari u Mačvi su zadovoljni prinosom hlebnog žita, ovogodišnjeg roda. Cenom od 22 dinara za kilogram, nisu. Kažu, „pokriva“ samo troškove proizvodnje, a nema sumnje da je jako sunce uticalo da žetva u ovom kraju počne ranije od uobičajenog vremena i budući da je mehanizacije bilo dovoljno, pre bude i završena.
Budući da se sušni period nastavlja, posebno kukuruz, ali i ostale kulture su najviše ugrožene ovog žarkog leta. Navodnjavanje, oko milion hektara, koliko na njivama u Srbiji zauzima kukuruz, tvrde stručnjaci je prosto „nemoguća misija“. To se naravno odnosi i na oko 65.000 hektara, pod ovom kulturom u šabačkom kraju. Kukuruz svakako ostaje „Kralj njiva“, kako su ga ranije krstili.
-Trenutno je u fazi metličenja i za dalji razvoj, osecanje roda i nalivanje zrna kiša mu je neophodna. To se odnosi i na druge kulture, ali kukuruz je najviše zastupljen i na našim prostorima, kaže Svetlana Zlatarić iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Šapcu.
Navodnjavanje malo ko ima mogućnost da koristi, a i u ovom slučaju više šanse za „preživljavanje“ imaju ranije sorte kukuruza i one gde je primenjena puna agrotehnika. Naravno od izuzetnog značaja je i rastresitost i kvalitet zemljišta.
Prema merenjima stručnih službi u maju, ove godine prosek padavina je bio 100 litara vode po metru kvadratnom, a optimalno je 70 litara. U narednom mesecu(jun) neophodno je bilo bar 70 litara vode po kvadratnom metru, a to gotovo da nije nigde ispunjeno.
Sve u svemu, ako ne padne dobra kiša, kukuruzu i ostalim kulturama se loše piše i to će imati velike posledice po prinose.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
