Penzioner bez penzije

Moja priča je tužna i ružna. I pored solidne penzije moram svakog prvog u mesecu da doplatim. Naime, pre godinu dana sam se sa bankom dogovorio o kreditu čija bi rata bila polovina mesečne penzije. Međutim pre nekoliko meseci stiže sudska odluka, bez prava žalbe za plenidbu dve trećine, odnosno jedne polovine penzije za neki kredit iz 2011. godine, kada sam bio žirant, a korisnik kredita nije isplatio dug.

Ulažem prigovor, sa dokazom da plaćam ozbiljan kredit, da sam teški kardiovaskularni bolesnik i uz to bolujem od dijabetisa.

Nažalost sve biva bezuspešno. PIO fond po sudskoj odluci obustavlja polovinu penzije, a kada penzija
„legne“ u banci, ona uzima svoju ratu. Budući da postoji još obustava, treba i doplaćivati. Tako, svaku penziju moram da doplaćujem. Za život, lekove nemam. Preživljavam nekako od prodaje vrednijih stvari, pomoći prijatelja, zaduživanja...

Bezuspešno pokušavam da nešto radim, ali bez uspeha, najviše zbog bolesti.
Da tuga bude veća i deca ne pomažu, niti me posećuju. Jer pre 15-estak godina, kada je moja štamparija propala, isto zbog toga što sam bio žirant, deca mi to nikad nisu oprostila, naprotiv još više su se udaljila od mene, slušajući zlobne ljude koji su mojim rečenicama menjali kontekst.