Hepatitis ne može da čeka

Svetski dan hepatitisa obeležava se svake godine 28. jula sa ciljem podizanja svesti javnosti o virusnom hepatitisu - infekciji jetre, koja kada je hronična, može da izazove teške bolesti jetre kao i rak jetre. Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odredila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga-a, koji je otkrio virus hepatitisa B. Tog dana se svetska javnost mobiliše, sa jednim ciljem da preduzme mere i podigne svest o globalnom opterećenju virusnim hepatitisima, kako bi smo zajednički olakšali prevenciju, dijagnozu i lečenje virusnih hepatitisa, ali i podigli svest o važnosti poznavanja sopstvenog hepatitis statusa i proširili informacije o mogućnostima i značaju lečenja. Hronični hepatitis B i C su glavni uzrok nastanka ciroze i raka jetre i najčešći razlog za transplantaciju jetre u Evropi.

Prema poslednjim podacima SZO, godišnje se registruje oko 3 miliona novih infekcija prouzrokovanih virusom hepatitis B i C čak i u uslovima trenutne epidemiološke situacije prouzrokovane infekcijom COVID-19 dok svakih 30 sekundi jedna osoba umre od bolesti koje su povezane sa hepatitisom .

Hepatitisi B i C se javljaju u svim delovima sveta, a učestalost im se razlikuje od jednog geografskog područja do drugog kao i između različitih grupacija stanovništva unutar određenih geografskih područja. Procena SZO je da oko 350 miliona ljudi trenutno živi sa virusnim hepatitisom, a da toga nisu svesni. Sprovođenje nadzora nad virusnim hepatitisima otežava činjenica da su ove infekcije često asimptomatske u akutnoj fazi, a hronični oblici bolesti, koji su naročito česti kod hepatitisa C, se kasno otkrivaju.

Svetski dan hepatitisa, ove godine se obeležava pod sloganom Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „Hepatitis ne može da čeka”, koji prenosi poruke o važnosti prevencije, testiranja, ranog otkrivanja i lečenja virusnih hepatitisa, a sve u cilju postizanja ciljeva Globalne zdravstvene strategije o virusnim hepatitisima i Globalnih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a to je eliminacija oboljenja i smrti od hepatitisa B i C do 2030. godine.

Bez otkrivanja nedijagnostikovanih slučajeva hepatitisa i njihovog povezivanja sa zdravstvenom službom, milioni ljudi će nastaviti da trpe zdravstvene tegobe, a njihovi životi će biti u riziku da budu izgubljeni.

Šta je hepatitis?
Hepatitis je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A, B, C, D, E, i drugi). Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.

Koji su simptomi hepatitisa?
- Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu. Bolest često dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.

Kako se može dobiti hepatitis?
- Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:
Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.
Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova. Tokom hemodijalize (retko).

Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje darova davaoca).
Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika).

Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)

Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana.
Sa zaražene majke na novorođenče.
Hepatitis A se prenosi kontaminiranom hranom ili vodom kao i prljavim rukama.

Kako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?
- Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi. Potrebno je da se sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara javite infektologu.

Lečenje virusnog hepatitisa
- Lečenje hepatitisa ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.

Mere i postupci za sprečavanje širenja zaraze
- Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:
Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.

Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.

Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.

Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.

Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.