29. jul 2021.29. jul 2021.
"Glas Podrinja"

"Glas Podrinja"

ALEKSANDAR STANAREVIĆ, 15-GODIŠNjI DžOKEJ

Ljubav kroz generacije

Treća generacija zaljubljena u konjarstvo. Prva trka sa 14 godina. Odnos sa grlima se gradi svakog dana, neophodno međusobno razumevanje. Podrška svih kolega. Snovi o pobedama i evropskim hipodromima. Najbolji učitelj stric koji je džokej u Austriji. Svaka trka nova radost
Pobednički pehar, osmeh, pogled lepe neverice zbog onoga što je postigao, u odelu jahača petnaestogodišnji Aleksandar Aleksa Stanarević, nedavni pobednik trke na Šabačkom hipodromu. Dečak, osnovac, a već pobednik u konkurenciji „velikih“.

Prva pobeda je posejala klicu priče, ali dok je ona nastajala ostvarena je jedna još vrednija. Predvodeći isto grlo Eiskonigom trijumfovao je u Šabačkom derbiju. Sam naziv sugeriše značaj, čak i za one koji nisu poznavaoci konjičkog sporta. Postao je Aleksa tako najmlađi pobednik u istoriji ovdašnjeg derbija. Htedosmo da ga predstavimo kao džokeja, no nije nam dozvolio, on je, za sada, jahač.

"Glas Podrinja"


-Zvanje džokeja se stiče posle 30 pobeda, meni je preostalo još 28 (smeh), do tada sam jahač sa snom da jednog dana postanem džokej, verujem da sam počeo na vreme. Pobeda u derbiju je pobeda u do sada trci života za mene, još sam pod utiskom i svaki opis mi deluje nedovoljno dobar da predstavi moj osećaj.

Pobedničke trke bile su njegove pete i šeste u karijeri. On nije insistirao, već je „samo“ želeo, a starijima je prepustio odluku kada će biti kadar da nastupi na nivou trka. Da je ubedljivo najmlađi moglo je da se vidi čitajući biografije, ne i na samoj stazi. Prvi put se upustio u borbu sa 14 godina. Nastup je moguć uz odobrenje roditelja, trenera i ostalih učesnika u trci. Potpisan zahtev se šalje u Beograd u Konjički savez Srbije.

Kao i svako od nas, grlo takođe je nekada raspoloženo više, nekada manje, nije mu uvek do trčanja, reaguje na sitnice koje skreću pažnju, sve te pojedinosti su deo odnosa dva živa bića, gde se kroz dobar odnos ostvaruje maksimum


Za njegova dosadašnja i sva buduća dostignuća

najzaslužnija će biti porodica. Stanarevići iz Lončanika kraj Uba, već su dugo vezani za konjarstvo i priča o njima nije priča o pojedincu kome su plemeniti četvoronošci osvojili srce, već porodičnom znamenju gde se između ljubavi i zanimanja postavlja znak jednakosti.

- Već generacijama je konjarstvo deo nas i ta ljubav se prenosi na svaku narednu generaciju. Deda je bio odgajivač, tata je trener i potkivač, čiča je džokej koji mi je i bio najveći uzor, ja sam se, za sada pronašao u jahanju, takođe i moj brat uživa u tome. Volim da kažem da me je porodica svojom svakodnevicom usmerila, a ljubav se potom rodila i naravno traje. Mislim da je pradeda prvi zakoračio u konjarstvo, deda Života je bio prvi u porodici vlasnik trkačkog konja, otac Goran trener i potkivač, stric Miladin je džokej, brat Marko i ja smo jahači. On je još jahač u treningu.

Negujući ljubav prema atovima, pustio je Aleksandar da ga ona usmeri u kojem pravcu će se iskazati on u porodici konjara. Energija „čiče“ džokeja obuzela je i njega opredelivši ga tom mestu.

-Stric je džokej u Austriji, bio sam kod njega i on me je uputio u neke tajne poziva jahača i još uvek me savetuje. Nemam dilemu, apsolutno želim da ono što je sada zadovoljstvo, pretvorim i u profesiju. Sanjam uspehe na najvećim trkama kod nas, a potom i odlazak u inostranstvo i evropska trkališta.

Na svakom treningu i na trkačkom danu, mladi Aleksa apsolutno može da računa na podršku kolega. Bez obzira gde su trke, koje su nagrade, prestiž, među džokejima i jahačima postoji neka spona koja ih sve spaja.

"Glas Podrinja"


-Kod nas je specifično, drugačije nego u drugim sportovima. Jesmo faktički rivali dok traje trka, međutim međusobno se svi dobro znamo, poštujemo i reći ću volimo. Posle svake trke svi međusobno razgovaraju, dobijamo savete jedni od drugih i to je u konjičkom sportu normalno. Kao najmlađi, možda sam u povoljnijoj poziciji, jer iskreno osećam da me svi vole i da su mi rivali, a u stvari mentori koji su tu za baš svaki savet.

Biciklista, automobilista, vozač formule, glisera, džet skija upravlja mehanizmom, odnosno mašinom i umešnost kojom to čini odrediće domete u nadmetanju. U konjičkom sportu jahač i grlo su dva živa bića, sa svim karakteristikama koje ih odlikuju i da bi i jedan i drugi pružili maksimum, potreban je poseban pristup, razumevanje. Ne treba zaboraviti da govorimo o inteligentnim i hipersenzitivnim životinjama.

Već generacijama je konjarstvo deo nas i ta ljubav se prenosi na svaku narednu generaciju. Deda je bio odgajivač, tata je trener i potkivač, čiča je džokej koji mi je i bio najveći uzor, ja sam se, za sada pronašao u jahanju, takođe i moj brat uživa u tome.


-Teško je objasniti kako se gradi odnos, jednostavno to je svakodnevni proces. Konj oseća, razume na svoj način jahača i ukoliko razumevanje nije obostrano, to će životinja osetiti i rezultat neće biti najbolji mogući.

Kao i svako od nas, grlo takođe je nekada raspoloženo više, nekada manje, nije mu uvek do trčanja, reaguje na sitnice koje skreću pažnju, sve te pojedinosti su deo odnosa dva živa bića, gde se kroz dobar odnos ostvaruje maksimum.
Kao i među ljudima, toliko je ćudi i među životinjama.

Ne postoji prototip ponašanja, niti univerzalno pravilo u ophođenju koje je apsolutno primenjivo na svako od grla. U slučaju lošeg pristupa, trkač postaje nefokusiran, nezainteresovan, a onda sva očekivanja padaju u vodu.
-Svaki četvoronožac je jedinka za sebe, svaki zahteva donekle drugačiji pristup.

Reakcije jahača poput udaraca i pritiska kod nekoga deluju podstičuće, dok kod drugih proizvodi suprotan efekat. Naravno, tokom jednog trkačkog dana, džokeji nastupaju na nekoliko grla, ali to se prevazilazi tako što se kroz razgovor sa kolegama saznaju pojedinosti, a potom se reaguje u skladu sa njima.

Rezultat u trci zavisi, otprilike podjednako od jahača i samog grla. Generalno, jahači jesu sitnije građe, to je poželjno, a snaga nije primarna, mnogo je značajnija tehnika, procena trenutka i razumevanje grla.

Kada skine opremu,a uzbuđenje sa hipodroma utihne na kraju trkačkog dana, snovi budućeg džokeja ne prestaju. Odbrojava vreme do nove trke, prolazeći bezbroj puta u mislima sve što se događalo. Uvek može bolje, sutra je novi dan, novi trening, novi početak.

Vreme određuje trening
Nastup na stazi je samo sumiranje trenažnog procesa. Vreme i način treninga određuje trener, a meteorološki uslovi su baza za određivanje pristupa.

-Konj kao i mi ne voli vrućinu, niti bilo kakve ekstremne uslove. Treninzi su rano ujutru tokom leta, odnosno kasnije tokom zime. Tempo određuje trener, postoje brži, zahtevniji treninzi i oni lakši. Zajednički se donosi procena, forma se tempira za najznačajnije trke.


-Trudim se da napredujem i kada ne treniram, trudim se da saznam neke tajne, zato što imam sjajne džokeje oko sebe, ne libim se da ih pitam za različite detalje i svako znanje je dragoceno kada želite da se životno posvetite bilo čemu.
D. B

Najnoviji broj

16. septembar 2021.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa