"Glas Podrinja"
POKRENI SE... (7)
Kad veruješ u sebe sve je moguće
Koliko smo kao društvo odmakli u pogledu rodne ravnopravnosti? Da li je pitanje jednakosti polova samo ili i pitanje jezika? Kakva je situacija na teritoriji Mačvanskog okruga na ovu temu? Ko su žene koje su uspele da se ostvare na svim poljima, na koje su prepreka nailazile i šta im je pričinjavalo najveću satisfakciju na putu uspeha? Ovo su neka od pitanja na koje ćemo pokušati da odgovorimo serijom tekstova u okviru rubrike Pokreni se, podržane od strane. Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije
Česti su natpisi u novinama koji izveštavaju o teškom polažaju žena na srpskom selu. Pritisnute bremenom patrijarhalnog vaspitanja, bez dovoljno uslova za obrazovanje i zaposlenje, ubijaju lične ambicije i slede put generacija onih koje su im prethodile. Težak fizički rad, bez ili sa malo prava glasa i životni moto “ćuti i trpi”, jer se tako “mora”.
Međutim, u tom moru istosti, postoje i one koje svedoče sasvim drugačiji životni put. Visokoobrazovane, ispunjene na svim poljima, a pri tome rođene i ponosne što i dalje žive na selu. One koje pokazuju da ukoliko veruješ u sebe i jasno znaš šta hoćeš, sve je moguće.
Jedna od njih je Ana Anđelić, načelnica odeljenja opšte uprave grada Šapca, diplomirana pravnica, supruga i majka jedne devojčice i jednog dečaka. Ana je rođena u Gornjoj Vranjskoj, kaže da tokom odrastanja nije u svojoj porodici trpela predrasude zasnovae na rodu, ali to ne znači da ih u okolini nije uočavala. Tokom života i školovanja imala je apsolutno pravo na svoje izbore, a jedan na koji je posebno ponosna je da uprkos zvanju i obrazovanju svoj život nastavi da gradi u mestu u kojem je rođena.
-Oduvek sam sa ponosom govorila da sam dete sa sela i da hoću da živim na selu. Na sreću u mojoj porodici nikada nisu pravili pitanje što nisam muško dete. Imala sam slobodu da budem ono što hoću. Sa druge strane viđala sam primere žena koje nisu imale istu sreću kao i ja, susretala sam se sa primerima onih koje su imale pravo samo da rade, ali ne i da misle i da se njihova reč čuje. Kada se osvrnem na lično iskustvo, shvatam da je Vranjska što se tiče ženskog pitanja još i napredna sredina u odnosu na druga sela, međutim takođe sam uverena da ima još prostora raditi na tome da ženska populacija na selu bude edukovanija, uvaženija i vidljivija. Da im je potrebno više mogućnosti, pa i zabavno edukativnog sadržaja u sredinama u kojima žive- ističe Ana Anđelić.
Stvarno se pitamo
Pre imenovanja na mesto načelnice odeljenja opšte uprave grada Šapca, Ana je neko vreme provela u klupama gradske Skupštine, gde je od 69 odbornika 26 žena. Govoreći o tim danima Anđelićeva tvrdi da u primeru Skupštine grada Šapca, broj žena odbornica ne predstavlja samo kvotu koja zakonski mora da se ispoštuje, već da su one punopravni članovi čiji se glas i te kako čuje.
-Kratko vreme sam bila odbornica, ali dovoljno da shvatim da se žene čuju i da imaju isto pravo glasa. Ne znam kako je bilo ranije, ali kao odbornik ja sam u svakom trenutku imala pravo da iznesem iskrene kritike i sugestije poštujući mišljenja i zahteve zajednice čiji sam predstavnik u gradskom parlamentu u to vreme bila- kaže Anđelićeva.
Prvo majka, pa onda sve ostalo
Kao jednu od osnovnih uloga u životu žene Ana vidi majčinstvo. Odnosno, kaže da je u državi poslednjih godina stvorena klima koja omogućava ženama prava da se slobodnije samorazvijaju i unapređuju u svim segmentima života, ali da je porodica nešto prioritetno i da bi na osnovu njenih potreba ostale obaveze trebalo organizovati.
-U Srbiji su poslednjih godina stvoreni uslovi da se žene razvijaju u kojem god prvacu žele. Mnogo je urađeno po pitanju ženskih prava. Koliko god naše profesionalno delovanje bilo bitno, ja i dalje smatram da žena rođenjem deteta daje najveći doprinos društvu, i da u tom segmentu majkama uvek može još više da se olakša. Lepo je kada žena ima pomoć od svoje majke ili svekrve, ali postoji veliki broj žena koje to nemaju, pa bi možda moglo u tom pravcu razmišljati, možda bi im trebalo omogućiti i 100 odsto nadoknadu bolovanja u slučaju bolesti deteteta - kaže Anđelićeva.
Dobra organizacija ključna
Pored toga što svaki dan odlazi i obavlja odgovoran i zahtevan posao i vraća se kući gde je čeka puno radno vreme majke, Anina porodica se bavi i poljoprivredom. Tvrdi da joj nije teško, a i da dobrom organizacijom stigne sve.
-Velika su odricanja, ali uvek se nađe kompromis. Podrška u krugu porodice je najveći oslonac, za svaki uspeh, a dobrom organizacijom se sve postiže. Posao koji radim je zahtevan, traži posvećenost i stalno učenje i nadogradnju. Verujem da bih da ga nemam moj dan počinjao kasnije, ali sa druge strane, tada ne bih bila u potpunosti uspešna. Dakle, moj savet za neke mlađe generacije je, da porodica jeste prioritet, ali i u svemu ostalom možeš da uspeš ako se dobro organizuješ i veruješ u sebe- zaključuje Anđelićeva.
Međutim, u tom moru istosti, postoje i one koje svedoče sasvim drugačiji životni put. Visokoobrazovane, ispunjene na svim poljima, a pri tome rođene i ponosne što i dalje žive na selu. One koje pokazuju da ukoliko veruješ u sebe i jasno znaš šta hoćeš, sve je moguće.
Kratko vreme sam bila odbornica, ali dovoljno da shvatim da se žene čuju i da imaju isto pravo glasa. Ne znam kako je bilo ranije, ali kao odbornik ja sam u svakom trenutku imala pravo da iznesem iskrene kritike i sugestije poštujući mišljenja i zahteve zajednice čiji sam predstavnik u gradskom parlamentu u to vreme bila
Jedna od njih je Ana Anđelić, načelnica odeljenja opšte uprave grada Šapca, diplomirana pravnica, supruga i majka jedne devojčice i jednog dečaka. Ana je rođena u Gornjoj Vranjskoj, kaže da tokom odrastanja nije u svojoj porodici trpela predrasude zasnovae na rodu, ali to ne znači da ih u okolini nije uočavala. Tokom života i školovanja imala je apsolutno pravo na svoje izbore, a jedan na koji je posebno ponosna je da uprkos zvanju i obrazovanju svoj život nastavi da gradi u mestu u kojem je rođena.
-Oduvek sam sa ponosom govorila da sam dete sa sela i da hoću da živim na selu. Na sreću u mojoj porodici nikada nisu pravili pitanje što nisam muško dete. Imala sam slobodu da budem ono što hoću. Sa druge strane viđala sam primere žena koje nisu imale istu sreću kao i ja, susretala sam se sa primerima onih koje su imale pravo samo da rade, ali ne i da misle i da se njihova reč čuje. Kada se osvrnem na lično iskustvo, shvatam da je Vranjska što se tiče ženskog pitanja još i napredna sredina u odnosu na druga sela, međutim takođe sam uverena da ima još prostora raditi na tome da ženska populacija na selu bude edukovanija, uvaženija i vidljivija. Da im je potrebno više mogućnosti, pa i zabavno edukativnog sadržaja u sredinama u kojima žive- ističe Ana Anđelić.
Stvarno se pitamo
Pre imenovanja na mesto načelnice odeljenja opšte uprave grada Šapca, Ana je neko vreme provela u klupama gradske Skupštine, gde je od 69 odbornika 26 žena. Govoreći o tim danima Anđelićeva tvrdi da u primeru Skupštine grada Šapca, broj žena odbornica ne predstavlja samo kvotu koja zakonski mora da se ispoštuje, već da su one punopravni članovi čiji se glas i te kako čuje.
-Kratko vreme sam bila odbornica, ali dovoljno da shvatim da se žene čuju i da imaju isto pravo glasa. Ne znam kako je bilo ranije, ali kao odbornik ja sam u svakom trenutku imala pravo da iznesem iskrene kritike i sugestije poštujući mišljenja i zahteve zajednice čiji sam predstavnik u gradskom parlamentu u to vreme bila- kaže Anđelićeva.
Prvo majka, pa onda sve ostalo
Kao jednu od osnovnih uloga u životu žene Ana vidi majčinstvo. Odnosno, kaže da je u državi poslednjih godina stvorena klima koja omogućava ženama prava da se slobodnije samorazvijaju i unapređuju u svim segmentima života, ali da je porodica nešto prioritetno i da bi na osnovu njenih potreba ostale obaveze trebalo organizovati.
-U Srbiji su poslednjih godina stvoreni uslovi da se žene razvijaju u kojem god prvacu žele. Mnogo je urađeno po pitanju ženskih prava. Koliko god naše profesionalno delovanje bilo bitno, ja i dalje smatram da žena rođenjem deteta daje najveći doprinos društvu, i da u tom segmentu majkama uvek može još više da se olakša. Lepo je kada žena ima pomoć od svoje majke ili svekrve, ali postoji veliki broj žena koje to nemaju, pa bi možda moglo u tom pravcu razmišljati, možda bi im trebalo omogućiti i 100 odsto nadoknadu bolovanja u slučaju bolesti deteteta - kaže Anđelićeva.
Dobra organizacija ključna
Pored toga što svaki dan odlazi i obavlja odgovoran i zahtevan posao i vraća se kući gde je čeka puno radno vreme majke, Anina porodica se bavi i poljoprivredom. Tvrdi da joj nije teško, a i da dobrom organizacijom stigne sve.
-Velika su odricanja, ali uvek se nađe kompromis. Podrška u krugu porodice je najveći oslonac, za svaki uspeh, a dobrom organizacijom se sve postiže. Posao koji radim je zahtevan, traži posvećenost i stalno učenje i nadogradnju. Verujem da bih da ga nemam moj dan počinjao kasnije, ali sa druge strane, tada ne bih bila u potpunosti uspešna. Dakle, moj savet za neke mlađe generacije je, da porodica jeste prioritet, ali i u svemu ostalom možeš da uspeš ako se dobro organizuješ i veruješ u sebe- zaključuje Anđelićeva.
Najnoviji broj
18. april 2024.
