DEO BESEDE SVETOG VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA IZGOVORENE U SABORNOM HRAMU U ŠAPCU PRE 110 GODINA
FATALNO NERAZUMEVANjE SLASTI I PRAVDE
Jovan je u ime pravde ustao protiv Irodijade, Irodijada je u ime slasti ustala protiv Jovana. Jovanova misao nije razumela krv Irodijadinu, kao što krv Irodijadina nije razumela misao Jovanovu. I nisu se ni mogli razumeti. I to fatalno nerazumevanje jedno drugog i dovelo je do katastrofe
„...Jovan se u tridesetoj godini udaljio od ljudi u pustinju, miran kao jagnje, a vratio se iz pustinje među ljude, plamenit kao pustinjski lav. On se udaljio u pustinju da bi u osami mogao srediti sve one utiske, koje su ljudi na nj učinili u toku trideset godina života među njima i srediti svoje misli o ljudima i o životu uopšte. On se udaljio u pustinju da bi ostao nasamo s mislima svojim, u tišini, u ćutanju, i nasamo s nemom i jednolikom pustinjskom prirodom oko sebe, i nasamo sa zvezdama, koje nigde lepše ne sijaju i nigde rečitije ne trepere nego nad pustinjom. Po čitave dane i noći sedeo je on u sivoj pustinji na kamenu, naslonjen glavom na ruke i potonuo u razmišljanja; po čitave dane i noći šetao je on furiozno obalom Mrtvog mora, gnevan na sebe i nemoć svoju. Mnoge su se zagonetke vrzle po pameti njegovoj, i on je se mučio da ih razreši. Poneki put prolamala je tišinu pustinjsku rika lava, koja se postepeno gubila ne nalazeći sebi nigde eha. No što je manje nalazio svome glasu odziva u pustinji, to je gnevan lav sve silnije rikao. A ukoliko je rika lavovska bivala silnija, utoliko je posle nje tišina pustinjska izgledala dublja. Prorok je slušao tu strašnu pesmu pustinjsku i nervi su njegovi svi vibrirali od uzbuđenja. Neku slutnju, neko predosećanje je imao on...
***
...Irodijada je bila rešena u opšte na svaki korak, koji bi samo njoj pribavio ili osigurao njeno lično zadovoljstvo, a ona je bila žena od zadovoljstva; od mladosti svoje ona je bila žena od zadovoljstva; po krvi svojoj ona je bila stvorenje od zadovoljstva. Njeno lično zadovoljstvo bio je onaj idol, kome je ona sve žrtvovala. U službu toga idola svog ona je težila od uvek da upregne ceo svet. Njeni roditelji mora da su bili sluge toga idola, njen prvi muž, Filip, bio je sluga toga idola, njen drugi muž, Irod, bio je sluga toga idola. Irodijada je držala kao nešto prirodno, da i ceo Jerusalim sa svom aristokratijom svojom, rimskom i jevrejskom, treba da služi tom njenom idolu; i ne sam Jerusalim, no i sva Judeja, i ceo svet; i ne samo ceo svet, no i bogovi, jevrejski i rimski. Ljudima je ona zapovedala, bogove je umilostivljavala, da služe njenom zadovoljstvu. Za Irodijadu je neprirodno bilo, da se neko protivi toj službi. Ona je imala svoju filosofiju, jednu više instinktivnu no misaonu filosofiju, po kojoj je ona predstavljala centar sveta, oko koga sve mora da se okreće. Svet je za nju bio toliko dobar i lep, koliko je mogao da posluži njoj; bogovi i ljudi onda su bili dobri za nju, kad su joj njene želje ispunjavali, bez odlaganja i bez roptanja. Irodijada je imala svoju naročitu skalu vrednosti stvari i ljudi. Na vrhu te skale stajala je reč naslada, ispod nje Irodijada, a ispod ove ređala su se do dna imena bogova i ljudi i stvari. Što slađe živeti u ovome veku bez obzira na ono, što je bilo pre nas, i što će biti posle nas, i što biva oko nas - to je bio moral n i zakon ove sladostrasne žene, zakon koji je ona nosila u krvi svojoj, i koji je nju nosio kroz ceo njen život, dokle je god krv bila u sili, da je mogla upravljati njene misli i njene osećaje.
DRAMSKI PROGRAM U PORTI SABORNOG HRAMA U ŠAPCU Oči koje su Boga videle U porti Sabornog hrama Svetih apostola Petra i Pavla, u proteklu subotu, na praznik Usekovanija Sv. Jovana Preteče, izveden je dramski prgoram “Oči koje su Boga videle”. Umetničkoj večeri prisustvovali su predstavnici Gradske uprave, zamenik gradonačelnika Blaža Knežević, monahinje iz manastira Petkovica, sveštenici i brojni sugrađani koji su se sabrali da bi prineli Sv. vladici Nikolaju uzdarje za njegove bogate darove. Program je upriličen povodom 140 godina od rođenja, 65 godina od upokojenja i 30 godina od prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića, kao i 110 godina od njegove čuvene besede koju je izgovorio u šabačkoj crkvi: “O Jovanu i Irodijadi”.
- Uprkos zabrani, vladika Nikolaj Velimirović izgovorio je svoju čuvenu besedu, hrabro i dostojanstveno, kako njemu i dolikuje. To me je inspirisalo da osmislim program koji sam pripremila sa bivšim učenicima, članovima dramske sekcije, i svojim kćerima. Šabačka crkva je davnih godina širom otvorila svoja vrata, a sada na čelu grada imamo čoveka koji ume da prepozna značaj saradnje crkve i kulturnih institucija, što je jako važno za duhovnu i kulturnu obnovu svakog našeg sugrađanina, kaže prof. Aleksandra Pavlović. Učestvovali su: Milja Vujović, Lena Vujović, Nikola Đukić, Marko Ribić, Dušan Drakulić i Ognjen Đukić. Za muziku je bio zadužen Aleksa Jovanović.M.F.
Slasti, slasti što više! bila je deviza Irodijadina. Pravde, pravde što više! bila je deviza Jovanova.
Jovan je u ime pravde ustao protiv Irodijade, Irodijada je u ime slasti ustala protiv Jovana. Jovanova misao nije razumela krv Irodijadinu, kao što krv Irodijadina nije razumela misao Jovanovu. I nisu se ni mogli razumeti.
I to fatalno nerazumevanje jedno drugog i dovelo je do katastrofe.
***
U većini od nas nije potpun duh ni Irodijadin ni duh Jovanov, no jedna mešavina od jednog i drugog. Žeđ za slašću i težnja za pravdom stalno se bore u nama, stalno nas lelujaju tamo - amo, i bolno nas rastržu. Irodijada i Jovan to su dva polusa ljudske prirode. Oprostimo Irodijadi, draga braćo, oprostimo joj, jer u carstvu duhova izvesno joj je oprostio i veliki prorok: oprostimo joj, da bi se i nama oprostilo. Oprostimo joj, jer to je ona zaslužila, jer kroz devetnaest stoleća služi ona hrišćanskom svetu za ugled toga, kako ne treba živeti ovde na zemlji. Devetnaest vekova izložena je ona osudi i prezrenju sveta. Oprostimo joj, jer joj nemamo šta više ni oprostiti, - jer greh je njen već dovoljno kažnjen.
U većini od nas nije potpun duh ni Irodijadin ni duh Jovanov, no jedna mešavina od jednog i drugog. Žeđ za slašću i težnja za pravdom stalno se bore u nama, stalno nas lelujaju tamo - amo, i bolno nas rastržu. Irodijada i Jovan to su dva polusa ljudske prirode
Bože, koji si gledao dramu Jovana Krstitelja u Irodovu dvoru, i koji nas danas istim pogledom posmatraš, daj nam snage, da pobedimo duh Irodijadin u sebi, i da sledujemo primeru tvoga pravednika. Izvedi nas iz zablude, Bože, uvek onda, kada krv naša zbuni razum naš. Neka bi misao na tebe, veliki Bože, večito svetlila nam u tami naše male životne drame, koja je radi tebe priređena, i koju ti bolje vidiš nego mi. Amin.“
