OŽIVELO OGNjIŠTE DRAGORADA OSEĆANSKOG NEKADAŠNjEG LEKARA U SELU KRAJ DRINE
Bela kuća u Crnoj Bari
Meštani odlučili da kupe i urede imanje (kuća) omiljenog lekara Dragorada Osećanskog koji im je u svako doba bio na usluzi. Cilj je negovanje kulture i običaja Mačvana, poručuje inicijator ove akcije Dragan Krsmić koji je i osnivač Udruženja „Crnobarski koreni“
Nedavno osnovano Udruženje „Crnobarski koreni“ u Crnoj Bari, na čijem je čelu Dragan Krsmić i sam Crnobarac, odlučilo je da otkupi staru kuću doktora Dragorada Osećanskog, renovira je i pretvori u svojevrstan muzej, gde bi se po potrebi okupljali meštani sela, radi raznovrsnih aktivnosti i druženja. Ideja je naišla na nezapamćen odziv meštana ali i ljudi iz drugih krajeva i tako je stara kuća omiljenog Crnobarskog lekara, bljesnula novim sjajem. „Bela kuća“ s više besprekorno uređenih višenamenskih prostorija u Crnoj Bari privlači veliku pažnju.
-Cilj je negovanje kulture i običaja Mačvana. Pored etno postavke posvećene doktoru Osećanskom tu su i druge prostorije za održavanje raznovrsnih skupova gde bi se meštani družili sticali nova saznanja i iskustva. Naša vrata su svima širom otvorena. Želimo da ovo mesto učinimo pristupačnim za razne manifestacije, kako bi mlade generacije bliže upoznali sa životom i delom našeg omiljenog lekara koji nam je kada je bio u selu zamenjivao hitnu službu, jer smo mogli da mu se obratimo za pomoć u bilo koje doba dana ili noći, kaže Krsmić.
Doktor Osećanski je rodom iz Bogatića i posle diplomiranja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, krajem 1955. godine dolazi da radi u Crnu Baru, pitomo mačvansko selo kraj Drine koje je u literaturu uveo znameniti Janko Veselinović u svom romanu „Hajduk Stanko“.
Bio je jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta i kasnije izuzetno cenjen dijagnostičar. Jedan je od osnivača odeljenja neurologije u Šabačkoj bolnici. Preko Bogatića, došao je da radi u Crnoj Bari. Seljaci su ga brzo zavoleli. Bio je sa njima prilično blizak i uvek spreman da pomogne. Strastveni lovac i ribolovac. Ovaj kraj mu je posebno odgovarao. Svojevremeno je proglašen za počasnog građanina sela.
Seosko Udruženje, koje je i pokrenulo inicijativu za otkup i uređenje doktorove kuće broji 150 članova od kojih neki stanuju i van sela. Veoma je aktivno, a imaju i ideju o izradi monografije sela, čija realizacija je u toku. Budući da se bliži 300 godišnjica škole, pripremaju i pisani dokument o tome.
-Želimo da obučimo naše poljoprivrednike kompjuterskoj pismenosti i obdarimo ih novim saznanjima iz oblasti agrarne i stočarske proizvodnje, ističe jedan od aktivista u selu Milovan Miražić.
Zato su pored pomoći meštana opštine i privrednika ovog kraja, „pokucali na vrata“ pet srpskih ministarstava.
Oko obnove kuće, pored brojnih darodavaca, a pre svih meštana sela za sada im je izašlo u susret Ministarstvo kulture. Nije izostala ni pomoć Opštine Bogatić.
-Cilj je negovanje kulture i običaja Mačvana. Pored etno postavke posvećene doktoru Osećanskom tu su i druge prostorije za održavanje raznovrsnih skupova gde bi se meštani družili sticali nova saznanja i iskustva. Naša vrata su svima širom otvorena. Želimo da ovo mesto učinimo pristupačnim za razne manifestacije, kako bi mlade generacije bliže upoznali sa životom i delom našeg omiljenog lekara koji nam je kada je bio u selu zamenjivao hitnu službu, jer smo mogli da mu se obratimo za pomoć u bilo koje doba dana ili noći, kaže Krsmić.
Doktor Osećanski je rodom iz Bogatića i posle diplomiranja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, krajem 1955. godine dolazi da radi u Crnu Baru, pitomo mačvansko selo kraj Drine koje je u literaturu uveo znameniti Janko Veselinović u svom romanu „Hajduk Stanko“.
Bio je jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta i kasnije izuzetno cenjen dijagnostičar. Jedan je od osnivača odeljenja neurologije u Šabačkoj bolnici. Preko Bogatića, došao je da radi u Crnoj Bari. Seljaci su ga brzo zavoleli. Bio je sa njima prilično blizak i uvek spreman da pomogne. Strastveni lovac i ribolovac. Ovaj kraj mu je posebno odgovarao. Svojevremeno je proglašen za počasnog građanina sela.
Seosko Udruženje, koje je i pokrenulo inicijativu za otkup i uređenje doktorove kuće broji 150 članova od kojih neki stanuju i van sela. Veoma je aktivno, a imaju i ideju o izradi monografije sela, čija realizacija je u toku. Budući da se bliži 300 godišnjica škole, pripremaju i pisani dokument o tome.
-Želimo da obučimo naše poljoprivrednike kompjuterskoj pismenosti i obdarimo ih novim saznanjima iz oblasti agrarne i stočarske proizvodnje, ističe jedan od aktivista u selu Milovan Miražić.
Zato su pored pomoći meštana opštine i privrednika ovog kraja, „pokucali na vrata“ pet srpskih ministarstava.
Oko obnove kuće, pored brojnih darodavaca, a pre svih meštana sela za sada im je izašlo u susret Ministarstvo kulture. Nije izostala ni pomoć Opštine Bogatić.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
