SREĆA PRATI DOKTORA HADžI MILIVOJA VUKOVIĆA
Najneobičnije tele
Među više nagrada koje je dobio na raznim lutrijama i mestima gde su organizovane, počev od ulaznica za meč naše fudbalske reprezentacije 1975. godine na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj, preko onih osvojenih za prisustvo susretu košarkaških ekipa Bosne i Emersona, primarijus doktor opšte medicine, hadži Milivoj Vuković, rodom iz Olova, nastanjen u Bogatiću, izdvaja nagradu umatičeno tele, koju je dobio na nedavno održanoj izložbi stoke i ovaca na stočnoj pijaci u Bogatiću.
Pokrovitelj ove, devete manifestacije po redu, Opština Bogatić, u nagradnoj igri dodelila je umatičeno tele simentalske rase, težine 250 kilograma, najsrećnijem posetiocu izložbe. Sasvim slučajno, to je bio doktor Milivoj.
Na pijacu je došao neobavezno biciklom, najpre da bi posmatrao nastup mladih članova folklornog ansambla „Đido“ iz Bogatića. Onako, uzgred popunio je i listić sa svojim imenom, koji su mu ponudili, da bi učestvovao u nagradnoj igri za posetioce. Sticajem srećnih okolnosti, po njega, devojčica koja je izvlačila nagradu iz gomile ceduljica izvukla je baš onu sa njegovim imenom. Tako je dobio prvu nagradu, umatičeno tele.
Ali još u „bunilu“, zbog iznenadne nagrade, pomislio je šta će njemu tele. Gde da ga drži? Kako da ga hrani, poji? Čim mu je gazda prelepog telenceta Miroslav Ivantić iz Crne Bare, koji je predhodno tele prodao Opštini Bogatić za 70.000 dinara, ponudio za isto 300 evra, oberučke je prihvatio. Ni kasnije više ponude nisu pomogle i tele je završilo ponovo u štali Miroslava Ivantića, koji gaji još tridesetak visokomlečnih rasnih krava i više teladi. Među ovim mlekuljama je i majka, krava iz Glušaca koja je otelila“ srećno“ telence.
Milivoj se kući vratio sa trista evra u džepu.
U nagradnim igrama učestvuje odavno. Bio je jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Sarajevu. U Bogatiću je pronašao posao i svio bračno gnezdo. Obradovao je i svoje članove porodice, besplatnim nagradnim putovanjima na Srebrno jezero i Visoke Tatre, koje je takođe „zaradio“ na lutriji. I dok se drugi iščuđavaju i nećkaju on obavezno čita novine i ispunjava kupone. Nekada u sve to uključi i brata Zdravka, koji se samo iznenadi, kada se nađe na spisku dobitnika.
Vuković je u jednom mandatu bio i poslanik u Skupštini Srbije. Kaže da mu je to verovatno povećalo iznos penzije. Ali važnije od toga mu je ono što je pokojna baba govorila: „Sinko svako ima svoju sreću“! On dodaje, nikome nije zabranjeno da je traži(sreću), a da li će u tome uspeti neizvesno je. Njega očigledno sreća prati.
Pokrovitelj ove, devete manifestacije po redu, Opština Bogatić, u nagradnoj igri dodelila je umatičeno tele simentalske rase, težine 250 kilograma, najsrećnijem posetiocu izložbe. Sasvim slučajno, to je bio doktor Milivoj.
Na pijacu je došao neobavezno biciklom, najpre da bi posmatrao nastup mladih članova folklornog ansambla „Đido“ iz Bogatića. Onako, uzgred popunio je i listić sa svojim imenom, koji su mu ponudili, da bi učestvovao u nagradnoj igri za posetioce. Sticajem srećnih okolnosti, po njega, devojčica koja je izvlačila nagradu iz gomile ceduljica izvukla je baš onu sa njegovim imenom. Tako je dobio prvu nagradu, umatičeno tele.
Ali još u „bunilu“, zbog iznenadne nagrade, pomislio je šta će njemu tele. Gde da ga drži? Kako da ga hrani, poji? Čim mu je gazda prelepog telenceta Miroslav Ivantić iz Crne Bare, koji je predhodno tele prodao Opštini Bogatić za 70.000 dinara, ponudio za isto 300 evra, oberučke je prihvatio. Ni kasnije više ponude nisu pomogle i tele je završilo ponovo u štali Miroslava Ivantića, koji gaji još tridesetak visokomlečnih rasnih krava i više teladi. Među ovim mlekuljama je i majka, krava iz Glušaca koja je otelila“ srećno“ telence.
Milivoj se kući vratio sa trista evra u džepu.
U nagradnim igrama učestvuje odavno. Bio je jedan od najboljih studenata Medicinskog fakulteta u Sarajevu. U Bogatiću je pronašao posao i svio bračno gnezdo. Obradovao je i svoje članove porodice, besplatnim nagradnim putovanjima na Srebrno jezero i Visoke Tatre, koje je takođe „zaradio“ na lutriji. I dok se drugi iščuđavaju i nećkaju on obavezno čita novine i ispunjava kupone. Nekada u sve to uključi i brata Zdravka, koji se samo iznenadi, kada se nađe na spisku dobitnika.
Vuković je u jednom mandatu bio i poslanik u Skupštini Srbije. Kaže da mu je to verovatno povećalo iznos penzije. Ali važnije od toga mu je ono što je pokojna baba govorila: „Sinko svako ima svoju sreću“! On dodaje, nikome nije zabranjeno da je traži(sreću), a da li će u tome uspeti neizvesno je. Njega očigledno sreća prati.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
