Često se koristi u medicinskim i biološkim laboratorijama i ima primenu u detekciji naslednih bolesti, identifikaciji genetskog otiska, dijagnozi infektivnih bolesti, kloniranju gena i testiranju očinstva
Uporedo sa pandemijom korona virusa svet se suočava i sa infodemijom. More neproverenih informacija svakodnevno talasa prvenstveno društvenim mrežama, a ne zaostaju ni tradicionalni mediji. Proteklu nedelju je obeležila dezinformacija da je PCR test “skoro bezvredan”. Rečenica koja je teoretičarima zavere došla kao još jedan od “dokaza”, a one “neopredeljene” dovela u zabunu. Sa poverenjem u nauku i uverenjem da reč stručnjaka koji svakodnevno stoji u borbi sa različitim sojevima virusa godinama u nazad više znači od “naučnih istina” istrgnutih iz konteksta, u ovom broju “Glasa Podrinja” sa dr.met.vet. spec Svetlanom Mrkovački iz Veterinsrskog specijalističkog instituta Šabac koji na dnevnom nivou uradi analizu oko 400 PCR testova, pričamo o validnosti PCR dijagnostike.
PCR-revolucija u oblasti biologije i genetike Reakcija lančanog umnožavanja(engl. polymerase chain reaction - PCR) je metoda koja omogućava stvaranje velikog broja kopija ciljane DNK ili RNK, koristeći malu početnu količinu uzorka. Često se koristi u medicinskim i biološkim laboratorijama i ima primenu u detekciji naslednih bolesti, identifikaciji genetskog otiska, dijagnozi infektivnih bolesti, kloniranju gena i testiranju očinstva. Teško je oboriv na sudu. Metodu je opisao dr Keri Malis, naučnik koji je 1993. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Od prve pojave u naučnoj literaturi 1985, do danas metoda je usavršavana. Kao zlatni standard u identifikaciji uzročnika, u pandemiji Kovida-19 doživljava ekspanziju.
Laboratorija pomaže, lekar “sklapa kockice” Veterinarski specijalistički institut Šabac ima višedecenijsko iskustvo sa dijagnostikom raznih zaraznih bolesti u veterini. U vreme pandemije Kovida-19 pokazao se kao značajna pomoć zdravstvenom sistemu, upravo zbog brze i tačne analize PCR testova. -PCR test je “zlatni standard” u identifikaciji uzročnika. Odnosno, u brojnim naučnim radovima koji opisuju istraživanja, potvrđena je njegova specifičnost i senzitivnost preko 90%. Ono što treba odmah da objasnimo je i to da ako je nešto “zlatni standard”, ne znači da će od 100 uzetih uzoraka svih 100 biti tačno. Zbog toga je ovo za lekare samo jedno od sredstava da uspostave dijagnozu, jedna od kockica uz anamnezu, kliničke simptome, druge laboratorijske nalaze, situaciju u okruženju- ističe Svetlana Mrkovački i dodaje, da bi bilo korektno da svi oni koji spore validnost PCR testiranja predlože alternativu, odnosno drugu laboratorijsku dijagnostiku kojom bi mogao da se otkrije virus, a da bude primenjiva na širokoj populaciji.
Foto: Glas Podrinja, Nikola Milutinović, direktor VSI „Šabac“
Mogućnost greške minimalna -Valjanost PCR analize zavisi i od samog uzorka. Uvek postoji mogućnost da uzorak nije uzet ispravno ili je na neadekvatan način dopremljen do laboratorije. Lažno pozitivne reakcije su u manjem broju slučajeva od lažno negativnih- napominje Nikola Milutinović, direktor VSI „Šabac“.
Druge opcije Manje specifični i osetljivi od PCR-a su brzi testovi. Kod njih se rezultati dobijaju za 15 do 20 minuta, i pokazali su se korisnim za masovno testiranje. Opet, za krajnje uspostavljanje dijagnoze se gleda kompletna klinička slika. -Pored testova koji identifikuju uzročnika postoji i druga grupa, tzv. serološki testovi. Oni nam pokazuju da li je neki organizam bio u kontaktu sa nekim uzročnikom. Oni su nam korisni posle vakcinacije ili posle kontakta sa uzročnikom- objašnjava dr.met.vet. spec Svetlana Mrkovački
Foto: Glas Podrinja, dr.met.vet. spec Svetlana Mrkovački, Veterinsrski specijalistički institut Šabac
Foto: Glas Podrinja, Nikola Milutinović, direktor VSI „Šabac“
