Vinogradarstvo traži pažnju i posvećenost

Kultivisanje i uzgoj vinove loze datira u vreme neolita, kada su prve ljudske zajednice započele obradu zemlje zbog proizvodnje hrane. Pretpostavlja se da je biljka znatno starija od pomenutog vremena, te s razlogom nosi epitet dar bogova. Od antike do danas vinova loza, grožđe i vino prošli su dug put, ali ono što se nije menjalo je njihova lekovitost i značaj.
Vino, dar bogova
Prvi zasadi vinograda na prostoru današnje Srbije podignuti su vreme Rimskog carstva na obroncima Fruške gore odakle su rasprostranjeni u druge delove zemlje.
-Antički pisci su zabeležili da su u Panonskoj niziji, odnosno u Sremu, vinovu lozu uzgajali Iliri. Ipak, procvat vinogradarstva u ovim krajevima, vezuje se za cara Marka Aurelija Probusa koji je ukinuo skoro dva veka dugu zabranu proizvodnje vina u rimskim provincijama, i zasadio prvu lozu na ovim prostorima nedaleko od Sirmiuma (današnje Sremske Mitrovice) - kaže o počecima vinogradarstva na našim prostorima Zoran Grujić, inženjer organske tehnologije, vinogradar i pčelar, koji ovu plementitu biljku već 40 godina uzgaja na površini od oko 10 ari u Pocerskom Metkoviću.

Zahtevan proces proizvodnje vina

-Nažalost, turska osvajanja dovela su do stagnacije proizvodnje grožđa i vina. Zabranili su gajenje vinskih sorta, te se više gaje stone sorte grožđa. Ipak, prekretnica u uzgoju vinove loze je pojava filoksere koja je doneta iz Amerike u 19. veku. Domaće sorte bile su neotporne na bolest i pratkično su uništene. Kao spas došli su otporni hibridi kalemljeni na američku podlogu - dodaje naš sagovornik o prekretnici u vinogradarstvu i sortama koje su tada nastale.
Šabački kraj nekada poznat po vinogradima
Šabački kraj nekada bio poznat po uzgoju vinove loze i svako domaćinstvo je imalo vinograd, što je sada retkost. Neznanje i nezainteresovanost mogu biti razlozi za manji broj vinograda.
-Vinograd traži pažnju i posvećenost. Mnogi ne žele ozbiljno da se posvete i saznaju više. Morate da vodite računa o svemu. Od sorte koju sadite, do „hemije“ koju primenjujete - kaže Zoran dok nam pažljivo iščitava podatke ispisane na planu vinograda.

Iz godine u godinu beleži sve neophodne podatke

Vinograd traži pažnju i posvećenost. Mnogi ne žele ozbiljno da se posvete i saznaju više. Morate da vodite računa o svemu

-Svaki red, čokot je obeležen, tako da mogu da pratim sve. Beležim iz godine u godinu sve neophodne podatke. Od jutarnje temperature do količine ubranog grožđa. Veoma je važno da sve bude propisno zabeleženo. Od kada sam preuzeo vinograd, pre neke četiri decenije, potpuno sam ga obnovio. Imam i neke sorte koje nisu česte, te su i Italijani tokom jedne posete Srbiji želeli da vide vinograd. Beleške su mi dosta pomogle u svemu - nastavlja naš sagovornik apostrofirajući blagodeti koje donosi vinova loza.
-Brojne su blagodeti grožđa i vina. U grožđu se nalazi resveratrol blagotovoran za kardiovaskularni sistem i katehin antioksidans koji deluje antikancerogeno. Imam utisak da se sve manje konzumira vino kod nas. Crna vina su korisnija od belih. Ipak, najbolje je konzumirati ono boljeg kvaliteta. Kralj belih vina je šardone, a crnih merlot i kaberne sovinjon.
-Tokom 2005. godine Italijani su radili istraživanje o autohtonim sortama i tada su posetili Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. Tada su prokupac, crni burgundac, frankovku i župski boadiser uzeli iz mog vinograda. Zanimljiva je sorta jagodinka koja je stvorena 70-ih godina ukrštanjem crnog burgundca i prokupca koja ima visok sadržaj šećera i svrstava se u vrhunska vina. Ima oko 26 procenata šećera, a prokupac 18 do 20. Jačina vina je 12 maligana, visokovalitetna imaju veći procenat šećera. U zavisnosti od slasti se dobija i jačina.

Svaki detalj je važan
Vinograd Zorana Grujića leži na 174 metra nadmorske visine, čine ga 544 čokota. Od 1980. posvećen je vinogradarstvu upoznajući svaki detalj proizvodnje vina u praksi.
- Postoje tri kategorije vina: crno, belo i roze. Tehnologija proizvodnje crnog i belog je veoma slična, dok se za roze razlikuje. Da bi vino imalo dušu treba da ima u svom sastavu kiseline. Ono sa manje kiselina nije dugovečno. Kod proizvodnje vina važna je tehnologija. Tu najčešće greše prilikom pravljenja. Treba sprečiti ulazak kiseonika kod prelaska šećera u alkohol, zatim pretakanja, ali i da kiseonik ne dođe u dodir sa vinom tokom čuvanja. Što se tiče perioda vrenja preporučuje se drvena kaca, jer ne dozvoljava brze promene temperature.

Brojne su blagodeti vina i grožđa

Ovogodišnje vremenske prilike su pogodovale grožđu, te je procenat slasti bio viši nego u ranijim, što znači da će biti kvalitetnog vina.
-Sušna godina, ali ako je bio dobro pripremljen vinograd sigurno je bilo i dobrog grožđa. Prinos je bio veoma dobar - zaključuje Grujić, navodeći da u skladu s tim berba 2021. može stvoriti kvalitet koji će biti na ceni i inspirativan za sve vinske sladokusce i podseća na Puškinovu rečenicu: „Dan vez vina je kao dan bez sunca.“