14. oktobar 2021.14. okt 2021.
Zakasnela setva
VREME SETVE PŠENICE

Zakasnela setva

Postoje vrhunske sorte ali njihov potencijal rodnosti se ne iskoristi u potpunosti . Za to postoji više razloga pored odabira sorte i količina i raspored padavina , ekstremne vremenske prilike odnosno jaki mrazevi ili pojava toplotnih udara u vreme nalivanja zrna
Pšenica je biljna vrsta koja kod nas zauzima značajne površine, druga je biljna vrsta po zasejanim površinama, glavni izvor za proizvodnju hleba, koristi se i za ishranu stoke i više nego što bi trebalo. Da bi dala svoj maksimum treba joj posvetiti pažnju više nego što se inače radi.
Postoje vrhunske sorte ali njihov potencijal rodnosti se ne iskoristi u potpunosti . Za to postoji više razloga pored odabira sorte i količina i raspored padavina , ekstremne vremenske prilike odnosno jaki mrazevi ili pojava toplotnih udara u vreme nalivanja zrna. Ali na vremenske uslove nemožemo da utičemo. Zato prilagođavanje tehnologije gajenja sortimentu mogu se postići značajne rezerve za povećanje prinosa. Odnosno uloga agrotehnike je da što više umanji negativno delovanje vremenskih uslova na gajene biljke. U najznašajnije agrotehničke mere spadaju: plodored, sistem obrade i priprema zemljišta za setvu, đubrenje, izbor sorte, optimalni rok setve, vegetacioni prostor, mere nege tokom vegetacije. Sve su ovo činioci koji utiču na formiranje prinosa.

Prema istraživanjima činilac „Optimalan rok setve“ je jedan od najvažnijih faktora u proizvodnji strnih žita. To je činilac koji najviše modifikuje prinos i praktično određuje intezitet delovanja svih ostalih agrotehničkih mera. Vremenom setve utiče se na dužinu vegetacije, posebno na bokorenje, odnos nadzemnog dele biljke i korena, na visinu biljaka, gustinu, stepen iskorišćavanja NPK đubriva, otpornost na bolesti, prezimljavanje. Setvom u optimalnom roku , obezbeđuje se preduslov za zdrave biljke koje će biti preduslov tolerantnosti na vremenska variranja u smislu njegovog izbegavanja u kritičnim fazama porasta. Mali prinos pšenice najčešće je povezan sa setvom van optimalnog roka, zato što pšenica ima posebne zahteve prema toplotnim i svetlosnim uslovima koji se moraju ispuniti kako be se rast i razviće odvijali nesmetano. Zakasnela setva direktno se odražava na prinos i nemože se ni jednom merom popraviti. Usled zakasnele setve mlade biljke bivaju izložene ponekad veoma niskim temperaturama što se dešavalo i može doći do njihovog propadanja jer nisu dovoljno razvijene, kao i u sušnim uslovima u fazi nalivanja zrna što za posledicu može imati smanjenje broja zrna po klasu i samim tim i prinosa. Povećanje temperature vazduha od februara meseca do kraja vegetacije, ima za posledicu brži rast i razviće biljaka a kao posledica skraćenje trajanja pojedinih fenoloških faza. Etape organogeneze se brže prolaze, faza bokorenje se skraćuje a time se direktno utiče na prinos jer se tu formiraju glavni elementi prinosa. Ovo se može donekle ublažiti setvom sorata kraće vegetacije.

Kod nas se i dalje pšenica seje kasnije van optimalnog roka 30-50% (novembar, decembar), pa se postavlja pitanje do kada se može sejati. Većina stručnjaka se slaže da se može sejatido perioda kada će dati prinos iznad granice rentabiliteta. Tako su ispitivanja pokazala da je najbolji rok od 11-20 oktobra (grupa naučnika NS Instituta).

Setvom pšenice van optimalnog roka, ishod se nemože predvideti ali je smanjenje prinosa evidentno neizbežno, ali koliko će to smanjenje biti zavisi od proleća. Ukoliko su mart i april topliji odnosno dođe do naglog skoka temperature, doćiće do većeg smanjenja prinosa iz kasnije setve. Ali ako je proleće hladnije i duže to traje, onda se taj prinos iz kasnije setve može bolje realizovati. Zaključak , sejati u optimalnom roku.
Dipl.ing Svetlana Zlatarić savetodavac za ratarstvo
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa