Dramatično poskupljenje gasa

Ekonomska kriza uveliko kuca na vrata Evrope. Cena gasa dostigla je 1.400 dolara za 1.000 kubika, što se automatski odražava na cene ostalih energenata. U Evropi je već haos, a sreća u srpskoj nesreći je što smo do kraja ove godine zaštićeni ugovorom o snabdevanju sa ruskim Gaspromom. Prema tom ugovoru, Srbija plaća 300,41 dolara za 1.000 kubnih metara. Kako će biti početkom naredne godine, videćemo.
Razgovarali smo sa Dejanom Stojanovićem, direktorom Poslovnog udruženja Toplane Srbije.
Koji su razlozi, prema Vašem mišljenju, doveli do dramatičnog poskupljenja gasa?
- Ima više razloga: uticaj pandemije, korišćenje obnovljivih izvora energije, slaba popunjenost skladišta tokom ovog perioda... Do sada je, najčešće, od 80 do 85% skladišta bilo popunjeno u Evropi. Sada je 72,4%. Nas su stalno kritikovali iz sekretarijata Energetske zajednice iz Beča što koristimo naftnu formulu uz konstataciju da zato skupo plaćamo gas, međutim sad se ispostavilo da smo na dobitku. Veći deo Evrope izbacio je naftni deo formule i koristi samo tržišni deo, saglasno zakonu ponude i potražnje.
Šta tačno podrazumeva naftna formula?
- To znači da se za nastupajući kvartal računaju tri prethodna. U ovom trenutku, cena prirodnog gasa za Toplane iznosi 300,41 dolar za 1.000 kubika gasa. Prateći cenu nafte, procena je da za poslednji kvartal (oktobar, novembar i decembar) cena porasti između 10 i 12%. Od jutros je 86 dolara po megavatsatu, što znači da je u padu u odnosu na prethodnu nedelju kada je bila 116 dolara po megavat satu.
Kako će se to konkretno odraziti na račune za daljinsko grejanje?
- Cene određuju jedinice lokalne samouprave na osnovu Uredbe Vlade koja je doneta 2015. Toplane su u obavezi da podnesu zahtev za korekciju cena svake godine do 1. septembra. Međutim, u zavisnosti od promena cene energenata, mogu da, tokom grejne sezone, koriguju cenu. Ako cena ide do 3% , onda se može podneti zahtev, ako je 5 i više posto, pogotovo ako pada cena energenta, mora da se smanji.
Prema aktuelnom ugovoru između srpske i ruske državne kompanije, trebalo bi da cena gasa bude stabilna do kraja ove godine?
- Da, kako će se stvari odvijati posle Nove godine zavisi od novog ugovora. Može da nastupi problem sa određenim brojem toplana zato što njih jedanaest nema nikakvu supstituciju gasa. To je ozbiljan problem zato što gas mora da se ostavi za njih i stanovništvo, koji su kupci iz kategorije domaćinstva, odnosno, kupci sa sa javnog snabdevanja. Takođe, veoma je značajna informacija da toplane imaju tržišnu cenu u dolarima, a stanovništvo koje koristi gas za zagrevanje, ili mali kupci za privredne aktivnosti, imaju regulisanu cenu koja se nije menjala od 2016. Svi oni koji su se sad priključili na gas imaju ekstra povoljne uslove da se greju, možda najjeftnije u ovom trenutku.
Pored gasa, toplane koriste mazut i ugalj za proizvodnju toplotne energije?
- Srpske toplane u sopstvenim toplotnim izvorima za proizvodnju toplotne energije koriste blizu 80% prirodnog gasa, 10% mazuta i 10% uglja. Interesentno je da su cene svih energenata porasle, prirodni gas je za toplane poskupeo (treći kvartal ove godine poskupeo je za tridesetak posto), a mazut oko 50% od septembra prošle do septembra ove godine. Sve zavisi od cene nafte na tržištu, a njena cena raste.

Mi najveći deo struje dobijamo iz domaćeg uglja tako da tu ne bi trebalo da bude većih problema. Koliko je to ekološki ispravno, to je druga tema

Kad raste cena nafte, sve cene idu naviše?
- Tako je. Jedino je cena uglja bila na identičnom nivou. Neke toplane će koristiti drvnu sečku od ove grejne sezone (Priboj, Majdanpek i Mali Zvornik) umesto mazuta, a drvna sečka je poskupela za otprilike 20%.
Cena gasa diktira i cenu struje?
- To je više izraženo u evropskim zemljama koje za proizvodnju struje imaju razne energetske mikseve. Mi najveći deo struje dobijamo iz domaćeg uglja tako da tu ne bi trebalo da bude većih problema. Koliko je to ekološki ispravno, to je druga tema. Neki napisi govore da je povećano učešće obnovljivih izvora energije dobrim delom uticalo na kompletnu krizu, jer nisu nabavljali dovoljne količine fosilnih goriva, skladišta su se brže praznila, a nove količine nisu ugovorene na vreme. Ideja jeste da, zbog emisije štetnih gasova, što više fosilnih goriva izbacimo iz upotrebe, ali nije realno da u Srbiji eliminišemo ugalj čak ni do 2050.
Bilo bi nezahvalno baviti se dugoročnim prognozama?
- Očekuje se stabilizacija cene gasa, da bi trebalo da se zaustavi na 50 do 60 evra za megavat sat, ali sve dugoročne prognoze su vrlo nezahvalne. Sećam se da 2015. godine, kada je nafta naglo skočila, niko nije imao dobru procenu zato što je mnogo faktora u igri.