Alati boja štale Živka Šainovića

Svoju veliku ljubav i interesovanje za konjički sport, počivši Živko Šainović iz Ševarica, blizu Šapca, potvrđivao je između ostalog i čestim odsustvima iz Šabačke gimnazije ( Bežao da bi izdržavao konje), koju je pohađao pre jednog veka. Konji su mu bili gotovo sve, kaže njegova ćerka Nevenka Šainović, penzionisana medicinska sestra, koja danas živi u starinskoj kući, na prostranom dvorištu u Ševaricama, okružena uspomenama, peharima, isečcima iz novina, fotografijama, sećanjima na blistav period konjičkog sporta u njihovoj porodici. Konje je negovao kao decu. Imao je i svoju recepturu za njihovu ishranu. Tu se uvek nalazila kvalitetna zob, osušena lucerka ali i cvet žare, šargarepa i kopriva. Dok je majka Dobrila budno bdila nad velikim imanjem Šainovića, Živko je dosta vremena provodio na Carevoj ćupriji u Beogradu.

Živko i Toma Šainović sa Dilemom

Prvu kobilu Nadaj mi se, kupio je u ergeli Gladnoš na Fruškoj Gori i posrećilo mu se. Bilo je to davne 1953. godine. Uz veliki rad i dosta odricanja uspesi nisu izostali. Dosta je konja prodefilovalo kroz Šainovića štalu, a Nevenka pamti da je svake nedelje putovala iz Vršca, gde je bila na službi u Beograd na Carevu ćupriju da bodri svoje lepotane štala.

Navijači su pratili Šainovića konje

Kobila Dilema im je definitivno obezbedila mesto u društvu slavnih odgajivača trkačkih konja. Bila im je ljubimica porodice. Danas daleke 1974. godine na Beogradskom hipodromu je bila prva u trci omica.

Šainovića konj
prvi u cilju 1973

- Sećam se da je bilo perioda kada je u našoj štali stasavalo po devet konja. Definitivno mogu reći da su preovlađivali alati. Otac je voleo tu boju i dosta dobro sarađivao sa svima koji su uživali u ovom dinamičanom sportu. Tako je proširivao svoje znanje, kaže Nevenka.

Ljubimci porodice

Sećam se da je bilo perioda kada je u našoj štali stasavalo po devet konja. Definitivno mogu reći da su preovlađivali alati. Otac je voleo tu boju i dosta dobro sarađivao sa svima koji su uživali u ovom dinamičanom sportu

Uvek spremni za start

Istorijski period koji je obeležio šampionske galope konja iz štale Šainovića dug je pola veka.
Živkova ćerka kaže da je još pre rata njen deda Dušan završio agronomiju na odseku za stočarstvo. Bilo je to davne 1924. godine, a dosta je doprineo i osnivanju pastuvske stanice u Šapcu.

ŠANSONINO DRUGO ŽDREBE
Š je zadnje slovo Vukove azbuke. Ono je prvo u reči Šabac. Za konjare u Mačvi Š označava šampionsku liniju konja. Potiče od kobile Šansone, mirne prelepe doratuše, oždrebljene 1996. godine uveče oko pola devet u štali Zlatka Bogdanovića iskusnog konjara iz Noćaja.

Duga je tradicija ovog sporta u njegovoj porodici. Još su otac Marko i deda Ljuba držali trkačke konje. Nastavio je Zlatan sa suprugom Zoricom, sinom Mirkom i majkom Vericom.

Sa Šansonom se posrećila 1998.godina. U toj sezoni Zlatanova šampionka je osvojila sve što se osvojiti može. Sedam puta je uzastopno bila prva, a samo jednom u Ljubičevu druga. Vrhunac slave usledio je u trci „Mara Resavkinja“ na beogradskom hipodromu, kada na 1.300 metara postiže rekordno vreme.

Senzacija

- Sam Bog je hteo da se sedam godina kasnije u isto vreme na istom mestu Šansona oždrebi i na svet donese Šakiru Boma. Svi u porodici mnogo smo voleli njeno ždrebe, koje je odmah pokazalo šampionske sklonosti.

Po ranijem dogovoru morao sam da ga dam ergeli Surčin. Šakiru i četvrto Šansonino ždrebe, prelepu Šeron. Otuđio sam i oba Šansonina sina, kaže Zlatan.

Njemu i brojnim navijačima veoma je drago što je Šakira galopirala Šansoninim( majčinim ) stopama.
Otac joj je Ljubičevski šampion Tornado. Od Teodore i Remoza. Poreklo ne može biti bolje. Zato i nije čudo što je Šakira pobedila u 84 Derbiju na 2.400 metara. Najbrža je bila u trci omica, jula iste godine na istoj dužini. Posebno je obradovala pobedom u Zagrebu i Sinju, vlasnika Ljubišu Buhu Čumeta. Njeni šampionski rezultati mogu se smatrati pobedom domaćeg odgoja koji treba više stimulisati.