Foto: Privatna arhiva/ Pisma čitalaca
Džungla na asfaltu
Tu, nedaleko od nas, u Mocartovoj ulici, u Šapcu, paralelno sa parkom u ulici Žike Popovića, ima između brojeva 27 i 31 deo prostora sa oronulom , dotrajalom, starom kućom, verovatno je br 29 (nismo sigurni ne vidi se od korova).
Stoji godinama napuštena, neodržavana, ni plac oko nje ni sama kuća, kao ruglo te ulice, svih žitelja našeg dela grada, a na ’ponos’ Mesne zajednice, Komunalne službe, ili već neke ’institucije sistema’ koja je nadležna za ovo.
Bila je ta kuća, dok se nekako moglo prići i ući u nju , leglo narkomana, skitnica, beskućnika, šizofreničara.
Od kad je ovoliko zarasla u šiblje, šipražje, korov, liči na prašumu, nije više stecište društva sa margine! Ne mogu da joj priđu! Niko osim pacova, kažu nam komšije.
Šipražje, korov i trava su stigli do ceste. Trotoarom ispred te kuće celom dužinom se ne može proći, mora da se siđe na put; zjapi sve to kao rugoba jedne lepe gradske ulice. Baš preko puta naše omiljene picerije Portofino.
Prvi komšija te džungle jedva da je progovorio koju reč na naša pitanja. Kako je moguće, ako gradska odgovorna služba ne zalazi na ovaj kraj i ne zna za ovo ruglo da on nije ništa preduzeo da se to, bar iz zdravstvenih razloga, sredi. Bogobojažljivo je nešto mumlao sebi u bradu , kao da smo dotakli neku tabu temu. Reče da ne vredi, vlasnici kuće su davno pomrli; naslednici njih 6-7-oro su u nekom selu Trbosilje (možda, nismo sigurni), ’ne mogu da se slože’. OKO ČEGA ’pa valjda nasleđa’.
Prolazimo tuda možda i 10 godina unazad. Izgleda kao da u ovom gradskom ’jezgru’ ta ružnoća i izvor zaraze nikome ne smetaju, ili ne umeju i neće, ne mogu da to leglo gamadi, pacova, zmija (čega sve nema) u toj prašumi , dovedu u red.
Dok, primera radi, u Novom Selu, opština Loznica, redovno, godinama dobijamo opomene da se grane drveća nadnete nad sokak iz naše avlije seku.
Ovo ruglo u Mocartovoj izgleda ne smeta nikome, a trebalo bi da se to sredi na račun Opštine Šabac. Ceh se ispostavi naslednicima koji ’ne mogu da se slože’ oko nasleđa, svakom pojedinačno, valjda im se znaju imena i prezimena, mesto boravka, iako nije možda bila ostavinska rasprava iza pomrlih vlasnika ove kuće.
U pravnoj, civilizovanoj državi bi to tako trebalo da se uradi.
Stoji godinama napuštena, neodržavana, ni plac oko nje ni sama kuća, kao ruglo te ulice, svih žitelja našeg dela grada, a na ’ponos’ Mesne zajednice, Komunalne službe, ili već neke ’institucije sistema’ koja je nadležna za ovo.
Bila je ta kuća, dok se nekako moglo prići i ući u nju , leglo narkomana, skitnica, beskućnika, šizofreničara.
Od kad je ovoliko zarasla u šiblje, šipražje, korov, liči na prašumu, nije više stecište društva sa margine! Ne mogu da joj priđu! Niko osim pacova, kažu nam komšije.
Šipražje, korov i trava su stigli do ceste. Trotoarom ispred te kuće celom dužinom se ne može proći, mora da se siđe na put; zjapi sve to kao rugoba jedne lepe gradske ulice. Baš preko puta naše omiljene picerije Portofino.
Prvi komšija te džungle jedva da je progovorio koju reč na naša pitanja. Kako je moguće, ako gradska odgovorna služba ne zalazi na ovaj kraj i ne zna za ovo ruglo da on nije ništa preduzeo da se to, bar iz zdravstvenih razloga, sredi. Bogobojažljivo je nešto mumlao sebi u bradu , kao da smo dotakli neku tabu temu. Reče da ne vredi, vlasnici kuće su davno pomrli; naslednici njih 6-7-oro su u nekom selu Trbosilje (možda, nismo sigurni), ’ne mogu da se slože’. OKO ČEGA ’pa valjda nasleđa’.
Prolazimo tuda možda i 10 godina unazad. Izgleda kao da u ovom gradskom ’jezgru’ ta ružnoća i izvor zaraze nikome ne smetaju, ili ne umeju i neće, ne mogu da to leglo gamadi, pacova, zmija (čega sve nema) u toj prašumi , dovedu u red.
Dok, primera radi, u Novom Selu, opština Loznica, redovno, godinama dobijamo opomene da se grane drveća nadnete nad sokak iz naše avlije seku.
Ovo ruglo u Mocartovoj izgleda ne smeta nikome, a trebalo bi da se to sredi na račun Opštine Šabac. Ceh se ispostavi naslednicima koji ’ne mogu da se slože’ oko nasleđa, svakom pojedinačno, valjda im se znaju imena i prezimena, mesto boravka, iako nije možda bila ostavinska rasprava iza pomrlih vlasnika ove kuće.
U pravnoj, civilizovanoj državi bi to tako trebalo da se uradi.
Lepa Petrović
Najnoviji broj
25. april 2024.
