Druga strana vakcinacije

Masovna imunizacija u Šapcu je počela 20. januara. Prethodno su vakcinisani korisnici Gerontološkog centra i date su prve doze vakcina zdravstvenim radnicima. Od tada do danas dato je oko 120.000 prvih, drugih i trećih doza vakcina. Ako je na jednu vakcinu potrošeno u proseku deset minuta, da je radio samo jedan tim neprekidno bilo bi potrebno više od 20.000 sati, odnosno 833 dana ili nešto više od dve godine.

Timovi na vakcinalnim punktovima se smenjuju. Nekada u smeni budu po dva lekara i sestre, a kada je bilo najveće interesovanje građana bilo ih je i po osam.

Foto: "Glas Podrinja"

Zahvalnost zaposlenima
Direktorka Doma zdravlja Jasmina Stanković je izrazila zahvalnost kako medicinskim, tako i nemedicinskim radnicima ove ustanove za sav trud i napor koji ulažu svih ovih meseci.
-Timski sve ovo uspevamo. Nikada nije bilo problema u organizaciji rada. Pokazali smo veliku spremnost i odgovornost da se suočimo sa svim postavljenim izazovima. Usvajali smo sva stručna metodološka uputstva, koja se stalno menjaju. Trenutno je aktuelna 12. verzija lečenja. Takođe, tu su i uputstva za ličnu zaštitnu opremu, dijagnostičke procedure, obuka zaposlenih za uzorkovanje. Pored rada u crvenoj zoni i rada sa kovid pozitivnim pacijentima, uporedo se odvija rad i u zelenoj zoni, ističe dr Jasmina.

Za sve ovo vreme, naravno, dogodile su se brojne anegdote, lepe, smešne, pa i neprijatne situacije.
Dr Ana Nastasijević iz Službe opšte prakse, dr Gordana Radovanović specijalista ginekologije i akušerstva, Radojka Nenadić, glavna sestra u Službi kućnog lečenja, Dragana Simeunović glavna sestra Doma zdravlja i Lazar Novaković, koordinator na vakcinalnom punktu podelili su sa nama šta ih je nasmejalo, dirnulo i po čemu će sve pamtiti period vakcinacije.

-Najviše u sećanju ostane zahvalnost građana, a u tome su prednjačili ljudi koji su dolazili iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske. Bili su izuzetno ljubazni, ali i darežljivi. Donosili su nam bakleve, ćevape, vino... To je bio njihov način da nam izraze zahvalnost, kaže dr Gordana.

Specijalista
ginekoligije i akušerstva, dr Gordana Radovanović, Foto: "Glas Podrinja"

-Pozivali su nas da dođemo kod njih kako bi nas ugostili i uzvratili nam na prijemu. Bili su oduševljeni kako je ovde sve organizovano, a bili su oduševljeni i mojom frizurom. Pošto su dolazili obično vikendom, svakog sledećeg vikenda je dolazila nova grupa kojoj su prethodni preneli utiske, i obično je neko tražio sestru koja liči na Lidiju Vukićević, kroz osmeh priča sestra Dragana, prepoznatljiva po specifičnoj frizuri.

Glavna sestra Doma zdravlja, Dragana Simeunović, Foto: "Glas Podrinja"

Mali znaci pažnje imali su nekada i veći značaj od samo pažnje. Kada je na početku vakcinisano i po 1.300 građana dnevno dežurni na punktovima nisu imali vremena ni da jedu, pa je pored svakog vakcinalnog mesta bila po neka čokolada zahvaljujući kojoj bi lakše pregurali dan.

Ekipe Doma zdravlja išle su i na kućne adrese kako bi vakcinu dobili i slabopokretni i nepokretni građani. Uvek su nailazili na lep prijem.
-Obišli smo više od 1.000 domova. Gde god smo ušli blagosiljali su nas, bilo je i “milošte”. Svi su bili jako zahvalni što smo došli kod njih kući kako bi njih ili nekog njihovog vakcinisali, navodi sestra Rada.

Glavna sestra u službi kućnog lečenja, Radojka Nenadić, Foto: "Glas Podrinja"

Išli gde god su ih zvali
Vakcinacija se nije obavljala samo na vakcinalnim punktovima. Ekipe Doma zdravlja išle su i u ustanove, firme, sve kolektive gde ih neko pozove.
-Korisnici Gerontološkog centra su vakcinisani u više faza. Svaki novi korisnik je dobio vakcinu. Takođe išli smo u Kazneno popravni zavod u Bogosavcu, u Ustanovu za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, autizmom i s teškoćama u komunikaciji u Bogosavcu, velike i male firme... Išli smo gde god su nas zvali, navodi dr Ana.
-Kada smo vakcinisali decu u Ustanovi u Bogosavcu bilo nam je teško. Najvažnije nam je da su posle rekli da ih nije bolelo. Imali smo sve vakcine i oni su dobili one za koje su se izjasnili njihovi staratelji. Tamo je u jednom trenutku krenula epidemija i kada je prošlo sve smo ih vakicisali i posle toga nije bilo novih slučajeva, kaže sestra Rada.

Direktorki Doma zdravlja dr Jasmina Stanković posebno je ostao u sećanju jedan devedesetdvogodišnji deka. Došao je na vakcinalni punkt za prvu dozu, ali nije znao kako će po drugu.
-Deka živi sam u ulici Vojvode Mišića. Kada je primio vakcinu počeo da je plače. Prvo smo mislili da ga boli, a onda nam je rekao da je jedva našao ko će da ga doveze i da ne zna kako će doći za drugu dozu. Obećali smo da ćemo mi otići kod njega i ekipe su otišle i za drugu i za treću dozu. Kao uspomenu na taj prvi susret fotografisali smo se sa njim. Sećam se i bake iz Majura koja ima 96 godina. Bila je tako ponosna što je došla. Ponudili smo i njoj da dođemo kući da je vakcinišemo, ali ona to nije želela. Dovozila ju je ćerka, priča dr Jasmina.

Direktorka
Doma zdravlja Šabac, dr Jasmina Stanković, Foto: "Glas Podrinja"

Najviše su stariji bili raspoloženi za vakcinaciju. Nažalost, to nije uvek naišlo na odobravanje njihovih članova porodica.
-Jedna gospođa nam je rekla da je došla krijući to od svojih odraslih sinova koji odbijaju vakcinu jer smatraju da nije bezbedna. Ipak, ona je želela da se vakciniše, priča dr Ana.

Služba opšte prakse , dr Ana Nastasijević, Foto: "Glas Podrinja"

-Skoro je dolazio jedan gospodin kom supruga brani da se vakciniše. Posavetovali smo ga da potvrdu drži u ličnim dokumentima, nadovezuje se sestra Dragana.

Neki značaj vakcina nauče na najgori način. Posle smrti nekog bližnjeg.
-Najteže je kada cela porodica dođe da se vakciniše pošto su izgubili nekog. Tada ne pitaju ni koja je vakcina, svejedno im je, samo da se vakcinišu, navodi Lazar.

Koordinator na
vakcinalnom punktu, Lazar Novaković, Foto: "Glas Podrinja"

Neprijatnih situacija je bilo i kada su gužve pa se duže čeka. Građani su tada umeli da reaguju nervozno, ali se uglavom situacija brzo smirivala uz izvinjenje lekarima i sestrama.

-Procedura mora da se poštuje, a nekada se desi nešto nepredviđeno, na primer da nestane interneta. Tada ljudi budu besni zbog čekanja. Posebno im smeta kada dođe neko od kolega da se vakciniše, pa ga uvedemo preko reda, zato što znamo da je napustio radno mesto. Pored toga, mi imamo naređenje da pripadnike MUP-a, Vojske, zdravstvene radnike, puštamo preko reda, priča dr Gordana.

Situacije koje su istovremeno i smešne i tužne dešavale su se pošto je obećana isplata 3.000 dinara za vakcinisane građane. Neki su očekivali da svoj novac dobiju na vakcinalnim punktovima.

-Dolazili su nam sa računima za struju, telefon. Kome još nisu bile uplaćene pare dolazili su da pitaju da li smo ih stvarno vakcinisali. Očekivali su da im damo novac pošto prime vakcinu, navodi Lazar.

Na vakcinaciji se još jednom pokazalo da žene nisu slabiji pol. Veći strah od igle pokazali su muškarci.
-Imali smo nekoliko slučajeva onesvešćivanja ljudi od straha kada vide iglu. Zanimljivo je da su to uvek bili muškarci, kaže Lazar.

Dr Ana dodaje da su mnogi imali strah od igle i zbog toga što su očekivali da će sama vakcinacija biti mnogo strašnija.
-Kažu da im se na televiziji čini da je igla ogromna. Kada vakcinu prime budu u čudu da nije bolelo, kaže dr Ana.

Od 20. januara do danas dato je oko 115.000 prvih, drugih i trećih doza vakcina. Ako je na jednu vakcinu potrošeno u proseku deset minuta, da je radio samo jedan tim neprekidno bilo bi potrebno više od 19.000 sati, odnosno 798 dana ili nešto više od dve godine

-Neki su čak pitali da li smo ih uopšte vakcinisali, jer ništa nisu osetli. Jedna gospođa je čak tražila da ponese kući kutiju od vakcine da bude sigurna da je vakcinisana, navodi Dragana.
Saznajemo da je bilo i bračnih ponuda, ali naši sagovornici nisu sa nama želeli da podele detalje.
Posle uvođenja kovid propusnica interesovanje za vakcinaciju je poraslo. Verujemo da će ekipe angažovane ne ovom poslu imati još mnogo zanimljivih momenata sa Šapčanima.