Foto: Glas Podrinja
ODRŽANO PREDAVANjE U GERONTOLOŠKOM KLUBU
Značaj ishrane u prevenciji dijabetesa
Hrana može da bude lek za mnoge bolesti. Iz iskustva, kao lekar koji se bavi ishranom zdravih i bolesnih ljudi, imam puno pacijenta koji su samo promenom stilova života, regulacijom telesne mase i primenom fizičkih aktivnosti, rešili problem dijabetesa tipa 2. U tom tipu dijabetesa, gojaznost nije samo faktor rizika, nego i uzrok pojave dijabetesa, istakla je dr Panić
Povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, Zavod za javno zdravlje Šabac u saradnji sa Gerontološkim klubom organizovao je predavanje na temu: Značaj ishrane starijih osoba u prevenciji dijabetesa.
Predavanje je održala dr Snežana Panić, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.
- Hrana može da bude lek za mnoge bolesti. Iz iskustva, kao lekar koji se bavi ishranom zdravih i bolesnih ljudi, imam puno pacijenta koji su samo promenom stilova života, regulacijom telesne mase i primenom fizičkih aktivnosti, rešili problem dijabetesa tipa 2. U tom tipu dijabetesa, gojaznost nije samo faktor rizika, nego i uzrok pojave dijabetesa, istakla je dr Panić.
Ove godine Zavod za javno zdravlje obeležava 100 godina postojanja. Takođe, prošao je jedan vek od prvih eksperimenata naučnika Frederika Bantinga i Čarlsa Besta koji su 1922. godine otkrili insulin koji je spasao živote miliona ljudi širom planete.
BOL JE NAŠ PRIJATELj
Prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji je registrovano 710.000 pacijenata sa dijabetes melitusom, od kojih 38% nije svesno težine svoje bolesti. Dijabetes melitus je izuzetno teška i opasna bolest zato što ne boli, a uzrok je brojnih oštećenja i komplikacija. Bol je naš prijatelj. Takođe, prema podacima iz 2019. u Srbiji umre oko 3.000 ljudi zbog posledica ove bolesti. U Mačvanskom okrugu, incidencija obolevanja u 2017. bila je 158 na 100.000 stanovnika, a 194 na 100.000 stanovnika u 2019. na teritoriji Mačvanskog okruga u 2019. novodijagnostikovano je 545 osoba sa dijabetes melitusom, od toga 11 sa dijabetes melitusom tipa 1. Više obolevaju osobe ženskog pola, starosna struktura je između šezdeseete i sedamdesete godine, ali se pojavljuju slučajevi i posle pedesete.
(Dr Snežana Panić, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi)
- Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se u 160 zemalja članica UN u cilju da se skrene pažnja na dijabetes, koji je jedan od vodećih uzroka invaliditeta i smrtnosti u svetu. Prema podacima iz 2019. godine dijabetes melitus odgovoran je za oko 5 miliona smrtnih ishoda na globalnom niovu. Svaka jedanaesta odrasla osoba (svaka peta osoba posle 65 godina) ima dijabetes melitus. Svako šesto rođeno dete je tokom trudnoće majke bilo izloženo povišenim vrednostima šećera. Polovina novodijagnostikovanih osoba obolelih od dijabetes melitusa je gojazna, poručuje dr Panić.
Činjenica koja ohrabruje je da se primenom preventivnih mera značajno može smanjiti broj osoba koje boluju od dijabetes melitusa, a oboleli mogu smanjiti komplikacije i držati bolest pod kontrolom.
-Svedoci smo ozbiljnosti ovog oboljenja, posebno u vreme pandemije. Osobe sa dijabetesom prolaze sa mnogo težom kliničkom slikom, komplikovanijim ishodom lečenja i češćim smrtnih ishodima kao posledicom pridruženih bolesti. Zato je jako važno da se obrati posebna pažnja ne samo na zarazne, nego i na nezarazne bolesti, a Zavod za javno zdravlje kao ustanova koja se bavi prevencijom na individualnom, a pre svega na populacionom nivou, ulaže napore, dodaje dr Panić.
Predavanje je održala dr Snežana Panić, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.
- Hrana može da bude lek za mnoge bolesti. Iz iskustva, kao lekar koji se bavi ishranom zdravih i bolesnih ljudi, imam puno pacijenta koji su samo promenom stilova života, regulacijom telesne mase i primenom fizičkih aktivnosti, rešili problem dijabetesa tipa 2. U tom tipu dijabetesa, gojaznost nije samo faktor rizika, nego i uzrok pojave dijabetesa, istakla je dr Panić.
Ove godine Zavod za javno zdravlje obeležava 100 godina postojanja. Takođe, prošao je jedan vek od prvih eksperimenata naučnika Frederika Bantinga i Čarlsa Besta koji su 1922. godine otkrili insulin koji je spasao živote miliona ljudi širom planete.
Prema podacima iz 2019. godine, u Srbiji je registrovano 710.000 pacijenata sa dijabetes melitusom, od kojih 38% nije svesno težine svoje bolesti. Dijabetes melitus je izuzetno teška i opasna bolest zato što ne boli, a uzrok je brojnih oštećenja i komplikacija. Bol je naš prijatelj. Takođe, prema podacima iz 2019. u Srbiji umre oko 3.000 ljudi zbog posledica ove bolesti. U Mačvanskom okrugu, incidencija obolevanja u 2017. bila je 158 na 100.000 stanovnika, a 194 na 100.000 stanovnika u 2019. na teritoriji Mačvanskog okruga u 2019. novodijagnostikovano je 545 osoba sa dijabetes melitusom, od toga 11 sa dijabetes melitusom tipa 1. Više obolevaju osobe ženskog pola, starosna struktura je između šezdeseete i sedamdesete godine, ali se pojavljuju slučajevi i posle pedesete.
(Dr Snežana Panić, specijalista higijene i subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi)
- Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se u 160 zemalja članica UN u cilju da se skrene pažnja na dijabetes, koji je jedan od vodećih uzroka invaliditeta i smrtnosti u svetu. Prema podacima iz 2019. godine dijabetes melitus odgovoran je za oko 5 miliona smrtnih ishoda na globalnom niovu. Svaka jedanaesta odrasla osoba (svaka peta osoba posle 65 godina) ima dijabetes melitus. Svako šesto rođeno dete je tokom trudnoće majke bilo izloženo povišenim vrednostima šećera. Polovina novodijagnostikovanih osoba obolelih od dijabetes melitusa je gojazna, poručuje dr Panić.
Činjenica koja ohrabruje je da se primenom preventivnih mera značajno može smanjiti broj osoba koje boluju od dijabetes melitusa, a oboleli mogu smanjiti komplikacije i držati bolest pod kontrolom.
-Svedoci smo ozbiljnosti ovog oboljenja, posebno u vreme pandemije. Osobe sa dijabetesom prolaze sa mnogo težom kliničkom slikom, komplikovanijim ishodom lečenja i češćim smrtnih ishodima kao posledicom pridruženih bolesti. Zato je jako važno da se obrati posebna pažnja ne samo na zarazne, nego i na nezarazne bolesti, a Zavod za javno zdravlje kao ustanova koja se bavi prevencijom na individualnom, a pre svega na populacionom nivou, ulaže napore, dodaje dr Panić.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
